U Sremskim Karlovcima, na oglednom dobru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, niz godina se ispituje veliki broj introdukovanih interspecies sorti u uslovima bez ikakve hemijske zaštite zbog razrade modela organske proizvodnje grožđa i vina kod nas. U poslednje tri decenije na ovom oglednom dobru je stvoren veći broj novih interspecies vinskih i stonih sorti koje se uklapaju u koncept organske proizvodnje grožđa i vina .
„Kosmopolita“ je nastala kao rezultat zajedničkog rada mađarskih i domaćih selekcionera. Priznata je 2001.godine. Autori su P. Cindrić, N. Korać, V. Kovač i P. Kozma. Sorta ima snažan čokot sa velikim brojem uspravnih lastara i većim brojem uspravnih zaperaka. Listovi su mali, petodelni, sjajni i kožasti. Grozd je valjkast, izdužen, srednje rastresit, ponekad i rahuljav. Bobice su okrugle, ružičaste boje, sa debelom pokožicom, finog muskatnog ukusa. Sazreva rano, sredinom avgusta, i traži berbu u pravom trenutku, inače gubi kiseline. Nakuplja veliku količinu šećera. Zahteva dugu rezidbu. Veoma je otporna na mrazeve i sivu plesan, a srednje otporna na plamenjaču i pepelnicu. Daje kvalitetno vino sa veoma finom muskatnom aromom. Pogodna je za integralnu proizvodnju grožđa i vina.
„Bačka“ je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao „rubinka“ i „petka“. Priznata je 2002. godine. Bujna je sorta, velike i redovne rodnosti. Sazreva u drugoj epohi (druga polovina septembra). Nakuplja oko 20 odsto šećera uz dovoljno kiselina za proizvodnju kvalitetnog vina, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Ispoljila je izuzetnu otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima. Ova sorta se može gajiti u skladu s principima organskog vinogradarstva čak i u rejonima sa visokim rizikom od zimskih mrazeva.
„Panonija“ je rezultat ukrštanja „rajnskog rizlinga“ i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature (autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač.). Priznata je 2003. godine. Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Sazreva nekoliko dana pre „rajnskog rizlinga“. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja više od 20 odsto šećera u širi, uz visok sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. „Panonija“ se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.
„Morava“ je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i „panonija“. Umerene je bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene, sočne. Vegetaciju započinje malo ranije od „rajnskog rizlinga“, a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim. Rodnost u znatnoj meri oscilira po godinama, od skromne do vrlo visoke. Nakuplja oko 20 odsto šećera, uz visok sadržaj kiselina u širi (10–20 g/l). Vino je vrhunskog kvaliteta, sa karakterističnim mirisom koji podseća na „sovinjon“. Sorta je vrlo otporna na sivu trulež grožđa i plamenjaču, a srednje osetljiva na pepelnicu. Sa nekoliko tretmana sumporom ova sorta bi se mogla vrlo uspešno gajiti u organskoj proizvodnji grožđa.
„Frajla“ je priznata je 2015. godine. Autori sorte su P. Cindrić, N. Korać i D. Ivanišević.
Srednje je bujnosti. Formira gust špalir, slično kao“ t raminac“. Grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit. Bobice su sitne, zelenožute boje, sočne, vrlo slatke, sa finim, specifičnim ukusom. Bobice u punoj zrelosti formiraju suvarak. Sorta je srednje, ali redovne rodnosti, ranog sazrevanja (prva epoha).
Nakuplja velike količine šećera u širi (često i više od 25 odsto), uz relativno veliki sadržaj kiselina (8-9 g/l).U eksperimentalnim i proizvodnim zasadima sorta je do sada ispoljila visok stepen tolerancije prema gljivičnim bolestima i mrazevima.
Pored elegantnih suvih i poluslatkih vina, od ove sorte bi se uspešno mogla proizvoditi prirodna slatka vina. Takođe, „frajla“ može biti veoma korisna u kupaži sa sortama koje imaju problem sa nakupljanjem šećera. „Frajla“ je pogodna za organsku proizvodnju vina.
„Dionis“ je sorta koja je priznata 2017. godine.
Čokot je srednje bujnosti, formira redak, prozračan i uredan špalir. List je srednje veličine, izrazito petodelan. Grozd je rastresit, bobice sitne, tamnoplave, sočne.
Srednje je rodnosti. Sazreva pozno (u isto vreme kad i „kaberne frank“). Sadržaj šećera u širi je preko 20 odsto. Otporna je na niske zimske temperature i gljivične bolesti. Vino je visokokvalitetno, harmonično, lepe rubin crvene boje.
Prof. dr Nada Korać
