Višnjićevo je jedno od onih sela u Vojvodini koje je pogodila afrička kuga u periodu kad u drugim mestima u Srbiji polako jenjava. Od kuće do kuće, od brojke do brojke, oko 5.000 što tovljenika, što prasića, što nazimadi i krmača ugroženo je ovom bolešću, a Višnjičanima je ugrožena egzistencija, krediti i računi stižu na naplatu, para nema niotkuda. Očajni seljani obratili su se za pomoć redakciji časopisa Dobro jutro i mi smo ih spojili sa kolegama iz Šumadije koji u ponedeljak idu na sastanak s ministarkom poljoprivrede.
– Na intervenciju Slobodana iz Mrčajevaca, s kojim smo se spojili, pozvao nas je Miloš Petrović iz Uprave za veterinu i pitao kako može da nam pomogne. Njegovom brzom reakcijom u naše selo došla je inspektorka za Srema Emina Milakara, u čijem prisustvu su bili i epiziolog i veterinarka iz Šida – rekla je Milka iz Višnjićeva za naš portal.
– Rekli smo da smo uplašeni jer je u Moroviću i Jamenu već izvršena eutanazija, ali da mi kao selo Višnjićevo imamo mnogo više svinja, pet hiljada komada. Afrička kuga se pojavila prvo kod čoveka koji ima 250 svinja, zatim kod sledećeg koji ima više. Te svinje su pobijene – objašnjava zabrinuta meštanka koja u oboru ima 300 nezaraženih i pita se šta će se desiti s njima.
– Kod nas je u pitanju egzistencija, svi smo u kreditima, nema hrane za tov, a ionako smo dužni novac za nju i nemamo od čega da platimo. Niko nas neće čekati, ni za struju, ni za vodu, ni za knjige deci koja idu u školu, svinje ne možemo da prodamo, a hrane za njih nemamo. Neki su počeli da skidaju još zelen kukuruz koji sad u sebi takav ima puno aflatoksina i ne bi smeo da se koristi – sve to dovodi Višnjičane u nedoumicu da li je bolje da im svinje potamane i naplate od države ili da idu u dalji tov i neizvesnost. .
, ljudi moraju da plate hranu a ne mogu da prodaju zdrave svinje, nemamo iz čega da platimo. Rekli su da će gledati da zovu ministarstvo da pokrenu subvencije da dobijemo kakvi dinar, ali sve je to malo, jer kukuruz još nije stigao, zelen je.
– Ne znamo da li je za nas bolje da ih potamanimo i dobijemo pare od ministarstva ili da ovo ide u nedogled. Oni ljudi koji imaju tovljenike od 130 do 140 kg, ako ih još hrane doći će do 170 i preći u drugu kategoriju, a ko će to posle da kupi. Niko. Ljudi koji su imali 20 ili 30 komada će za dva meseca imati 60 ili 70 i mi to nemamo iz čega da ranimo, moraćemo ih puštati po ataru, a onda smo pretnja selu Kuzminu koje ima mnogo više svinja od nas. Pretnja smo i Laćarku koje ima 25 hiljada svinja – rešenje, privremeno, su im ponudili. Šta će od svega moći ispuniti, videće se na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede u ponedeljak, gde će i njihov problem biti izložen.
– Dali su nam predlog da se tačno utvrdi i popiše broj svinja po kategorijama, da se napravi mapa kako bi mogli da imaju bolju sliku o epidemiji. Možda da predlože i interventni otkup. Ako hoće neka klanica 500 tovljenika, i 300 do 400 prasica, ono što je zdravo da otkupi. Naravno bile bi urađene sve analize koje su potrebne, ljudi bi prodali sve samo da se reše svinja. Nama u ovom momentu sve znači, bilo kakva kapljica nam znači – ono što drugima treba da znači je apel ovih ljudi da se situacija što pre reši, kako ne bi ugrozili mnogo veće proizvođače u Kuzminu i Laćarku.
Tekst: Zorica Dragojević
