Voće zdravlja, snage, zimska riznica vitamina – samo su neki od epiteta koji se pripisuju plodovima kivija. Da su hrana i lek, potvrdile su i mnoge studije, zbog čega se preporučuju kao sastavni deo obroka i bolesnim i zdravim osobama. Pored toga, kivi se nalazi u mnogim katalozima ukrasnih biljaka, jer ga atraktivan i neobičan izgled čine izuzetno dekorativnom vrstom.
Ova puzavica podseća na vinovu lozu. Razvija duge letoraste, s velikim tamnozelenim listovima. Naročito lepo izgleda u vreme cvetanja, kada je ukrašena krupnim beličastim cvetovima, a u jesen plodovima zelenkastosmeđe do mrke boje, prekrivenim sitnim maljama, prepunim sićušnog crnog semena. Otuda je često i ukras mnogih bašta, dvorišta, ograda, ali i prostorija.
PRIRODNI ASPIRIN
Kivi snižava i holesterol, neutrališe slobodne radikale, povećava odbrambenu sposobnost organizma i potpomaže eliminaciju toksina. Smatra se da je moćan saveznik u borbi protiv bolesti srca, znatno smanjuje rizik od moždanog udara, raka, bolesti disajnih organa. Često se navodi da kao prirodno sredstvo za blago razređivanje krvi ima učinak poput aspirina, blagotvorno delujući na kardiovaskularni sistem i smanjujući mogućnost nastanka krvnih ugrušaka.
Berba do prvih mrzeva
Kivi, poznat i kao aktinidija, svrstava se u jagodasto voće. Njegova domovina je Kina, zbog čega su ga nazvali kineski ogrozd. Stanovnici Novog Zelanda preimenovali su ga u kivi, po istoimenoj endemskoj ptici. Najviše se gaji u mediteranskim krajevima, gde su leta topla i vlažna, a zime blage. Popularan je i u našoj zemlji, a može se videti uglavnom u dvorištima i na okućnicama, na mestima zaštićenim od niskih temperatura i jakih vetrova.
U našim uslovima kivi počinje da sazreva u oktobru. Za berbu prvo pristižu plodovi sorte “bruno”, potom “abot”, ”monti”, i na kraju ”hejvord”. Berba može da traje do kasne jeseni, ali se mora završiti pre mrazeva. Najpovoljniji momenat za ovaj posao je kada u blizini peteljke plodovi počnu da omekšavaju. Ako se oberu zeleni, skloni su smežuravanju, a ukoliko promrznu – nisu pogodni za čuvanje.
Ovo voće se bere ručno, ali se mora voditi računa da se ne ošteti. To se radi laganim uvijanjem ploda tako da se on odvoji od peteljke, koja ostaje na grani. Duže će se sačuvati kada se još tokom berbe plodovi odvajaju po klasama i slažu u letvarice u jednom, najviše dva reda.
U skladištima do dva meseca
U običnim skladištima plodovi kivija se mogu čuvati do dva meseca. Za ovu namenu mogu poslužiti čiste, suve i hladne prostorije sa obezbeđenom ventilacijom. Plodovi se slažu u polietilenske vrećice od tri do pet kilograma. One se prvo izbuše običnom iglom na nekoliko mesta, a potom napune plodovima, zavežu i ređaju u pliće holandeze, plitke sanduke ili korpe. Ambalaža mora biti čista i sa otvorima kroz koje će prolaziti vazduh. U prostriji za čuvanje održava se temperatura od nula do tri Celzijusova stepena.
Prilikom dozrevanja plodovi oslobađaju veliku količinu etilena, pa se takve prostorije moraju često provetravati. Zbog etilena dozrevanje je intenzivnije, što nije poželjno jer se skraćuje period njihovog čuvanja. Važno je i da se održava odgovaruća vlažnost vazduha, što se može postići kvašenjem podova vodom ili se ona drži u plitkim posudama. Za vreme čuvanja plodove treba redovno kontrolistai, odnosno prebrati i odvojiti one koji pokazuju željeni stepen zrelosti. Ukoliko se primeti smežuravanje plodova, znači da u vazduhu nema dovoljno vlage. Konzumna zrelost se prepoznaje po tome što dlačice pokožice ploda gube čvrstoću i trljanjem se lako odvajaju. Istovremeno se smanjuje i čvrstoća mesa, odnosno nastaje omekšavanje, tako da se njegova površina može ugnuti pod prstima.
KAKO PREPOZNATI ZREO PLOD
Kada kupujete kivi obratite pažnju na zrelost plodova. To možete lako proveriti tako što između palca i kažiprsta stavite plod pa ga lagano pritisnite. Ukoliko je blago mekan, znači da je zreo i sladak. Međutim, kada je previše mekan, a kora naborana, oštećena ili sadrži tamne mrlje, nemojte da ga kupujete, jer brzo gubi svoje lekovite sastojke. S obzirom na to da kivi može dozrevati i stajanjem, bolje je da kupite čvrste nedozrele plodove, pa ih ostavite na sobnoj temperaturi nekoliko dana, ali dalje od sunčeve svetlosti i toplote.
Koristi i zdravlju, i lepoti
Ovo voće sa ukusnim zelenim mesom stručnjaci nazivaju riznicom vitamina i preporučuju da se redovno konzumira, a naročito tokom zimskih meseci. Posebno je cenjeno zbog visokog sadržaja vitamina C – od 200 do 300 mg/100 g ploda. Otuda i savet: jedan do dva kivija dnevno pomoći će organizmu da se suprotstavi virusima i bakterijama i obezbediti dovoljno energije za neometano obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Kivi je bogat kalijumom i natrijumom, što znači da ga treba koristiti i u toplim godišnjim dobima, kada se organizam obilnije znoji. Važni sastojci su i kalcijum, vitamin K i magnezijum, jer doprinose zdravlju kostiju. Ne treba zanemariti ni prisustvo biljnih vlakana korisnih za uravnoteženu ishranu. U kineskoj tradicionalnoj medicine koristi se za ubrzavanje procesa zaceljivanja rana.
Odličan je i za kozmetičke potrebe. Savršen je eliksir u borbi protiv bora. Čest je sastojak krema i losiona za lice i telo. Istraživanja su pokazala da zbog obilja vitamina C i E štiti kožu od isušivanja i čini je baršunastom i nežnom, reguliše lučenje masnoće, sužava proširene pore i usporava starenje. Zato se i preporučuje da svi oni koji imaju kožne probleme ili bore redovno konzumiraju kivi. Za ovu namenu može poslužiti i maska, odnosno pasta napravljena od kivija i jogurta.
Kivi služi i za pripremu kolača, torti, preliva za deserte. Odlično se uklapa u raznovrsne voćne salate. Oguljen i narezan plod dobar je dodatak jogurtu ili žitaricama za doručak. Popravlja ukus slanim jelima – dobro se slaže s belim mesom, šunkom i ribom, a stavlja se i u pikantne umake.
MUŠKO–ŽENSKI MIKS ZA BOLJI ROD
Ukoliko se odlučite da posadite aktinidiju u svom dvorištu ili bašti to možete uraditi s prvim jesenjim danima. Tada treba birati zaklonjene položaje, odnosno izbegavati mesta izložena jakim vetrovima, niskim zimskim temperaturama i kasnim prolećnim mrazevima. Ovoj vrsti najviše odgovaraju duboka, rastresita i umereno vlažna zemljišta, sa dosta organske materije.
Sadi se na isti način kao i druge voćne vrste. Da bi se osigurala dobra oplodnja treba posaditi ženske i muške biljke. Jedna muška biljka je dovoljna za oprašivanje četiri do šest ženskih biljaka. Dok se ne razviju, poželjno je da se od niskih temperatura zaštite uvijanjem slamom ili nekim drugim materijalom. Ako se sadi na mestu koje je zaklonjeno od vetra i gde su temperaturni uslovi posebni usled odavanja toplote od okolnih zidova, onda takva zaštita uglavnom nije potrebna. Za kontinentalne uslove stručnjaci preporučuju da se svake godine iz osnove formiranog stabla odneguju dva lastara koja se tokom zime zagrnu zemljom. Ova mera je korisna zbog obnove zasada u slučaju izmrzavanja.
S. Malinović
Dobro jutro br. 559 – Novembar 2018.
