Prilikom berbe šljive treba imati u vidu da se ubrani plodovi ne mogu dugo čuvati. Zbog toga ovaj posao valja obaviti na vreme i pravilno. Nezreli plodovi su obično još sitni, slabo obojeni, kiseli i neukusni, dok kod kasno ubranih je izraženije truljenje i pojava bolesti. Optimalan momenat berbe zavisi od namene plodova.
Potpuno zrele šljive imaju najviše šećera i daju najviše rakije s bogatom i karakterističnom aromom i najkvalitetnije slatke prerađevine. Takvi plodovi se prepoznaju po tome što imaju lagano smežuranu pokožicu oko peteljke, meso im je tamnožute boje i malo smeđe oko koštice. Lako se odvajaju od peteljke i trešenjem grana ili celog stabla lako otpadaju s drveta. Šljive namnjene za svežu potrošnju, preradu u kompot i slatko beru se nešto ranije.
Šljivu ne treba brati po vlažnom i kišovitom, već po suvom i lepom vremenu. Najbolje je da se radi ujutro kada spadne rosa i tokom popodneva pošto prođe najtopliji deo dana. U svakom slučaju ovaj posao treba završiti pre pojave prve slane. Berba se obavlja ručno ili trešenjem. Ručno se beru plodovi namenjeni za upotrebu u svežem stanju, što je najkvalitetniji, ali i najskuplji vid berbe. Tom prilikom vodi se računa da se sačuva peteljka i na pokožici voštana prevlaka tzv. pepeljak. Ambalaža za berbu i transport trebalo bi da bude suva, laka, čvrsta i otporna na vlagu. Pre transporta urbane šljive čuvaju se u hladovini, da ne bi došlo do njihovog pregrevanja i previranja.
Trešenjem se beru plodovi koji će se koristiti za preradu. To se može raditi mehanički, ručno ili specijalnim mašinama tresačima. Ne preporučuje se mlaćenje grana motkama, jer se tako oštećuju plodovi, pupoljci, grane i grančice. U takvim uslovima može se umanjiti rodnost stabala za sledeću godinu. Oni koji se opredele za ovakav vid berbe prvo treba da pokose travu ispod stabala, a potom da ispod njih podmetnu neko platno ili najlon.
