Baveći se prethodnih dvadesetak dana olujom i nevremenom uglavnom smo pričali u poljoprivrednicima u užem delu Srbije: kolike su štete, šta je ostalo, kako pomoći. Pomalo smo zaboravili da postoje poljoprivredni proizvođači i u Zvečanu, Zubinom potoku, Leposaviću, Srbici, Vučitrnu. Oni koji stoku, uglavnom gaje za svoje potrebe, nisu imali neke nemile situacije, ali je ipak, važno znati kako žive, kako se snalaze, gde prodaju ono što proizvedu. O tome je za Dobro jutro govorio Zdravko Dobrić, savetnik u PSSS Kosovska Mitrovica.
– Na prostoru koji mi ovde obilazimo, a to je prostor Zvečana, Zubinog potoka, Leposavića, enklave Srbice i Vučitrna, kao i Kosovska Mitrovica, poljoprivredni proizvođači su se u najvećem broju opredelili za to da se bave mešovitom poljoprivrednom proizvodnjom. Vrlo mali broj ljudi je opredeljen za neku individualnu proizvodnju, gde je prepoznatljiv po pojedinačnoj voćarskoj proizvodnji ili farmi. Najčešće su to proizvođači koji imaju mešovitu proizvodnju, u okviru koje imaju i stočni fond – kaže za Dobro jutro Zdravko Dobrić savetnik u PSS Kosovska Mitrovica. Razlog tome je mogućnost plasmana.
– Zbog tržišta su opredeljeni da se bave manjom proizvodnjom za koju su sigurni da mogu da je plasiraju. Obično imaju par grla, vrlo mali broj njih ima iznad pet grla, imaju i po nekoliko tovljenika, poneku krmaču i stada ovaca ili koza u manjem broju. Ima i onih koji imaju iznad trideset grla, ali proporcionalno kada se gleda, obično je to za zadovoljenje svojih potreba i viškova za koje su oni najsigurniji da mogu da prodaju – to je što se tiče krupne stoke. Živinu, naravno, po rečima savetnika, ima svako domaćinstvo.
– Kada bi se brojčano gledalo, tu je po pedeset koka nosilja na gazdinstvu, možda i trideset ili četrdeset, ono što zadovoljava njihovo gazdinstvo i mogućnost sigurnog plasmana na pijacama – a sve što se proizvede proizvede se na tradicionalan način, kao što se nekada radilo.
– Proizvodnja je kao što je nekada bila, na tradicionalan način, gotovo organska, samo što nije prijavljena. Nemamo ni jedno prijavljeno gazdinstvo kao organsko, ali se vodi računa da to bude sa što manje hemije, jer kako oni kažu, ne bi prodali nešto što ne proizvedu isto kao za sebe – proizvodi su uglavnom od mleka i mesa, a kako nema mlekare u kraju nema ni predaje.
– Proizvode meso i mleko. Od mleka prave sir i kajmak koji su vrlo kvalitetni i s obzirom da je mali broj krava muzara gotovo da nema proizvođača koji se žali da ne može da proda mlečne proizvode – ti proizvodi se plasiraju uglavnom u okolini ili na samom kućnom pragu.
– Dosta njih prodaje na kućnom pragu, sami im kupci dolaze ili na pijacama u Mitrovici i Leposaviću, nešto trgovinskim lancima i marketima koji funkcionišu – hrana je zdrava jer u ovom kraju za sada nije bilo problema sa bolestima kao u većem delu Srbije. Ipak, savetnici stalno preporučuju što bolju higijenu i čišćenje štala i obora.
– Savetujemo da primene sve higijenske mere za dobrobit životinja na gazdinstvu. Da to bude higijenska zaštita i objekata i gajenih životinja. Najbitnije je kad se uđe u štalu da je ona čista, provetrena, da ima čiste trave, čistog obroka za životinju i čiste vode. Ukoliko primete kod životinja neke promene, neuobičajena dešavanja da odmah prijave veterinaru. Da ne čekaju ni minut, da svaki simptom, bilo da je to temperatura, odbijanje hrane, preterano ležanje, odmah prijave veterinaru – poljoprivrednici prihvataju savete, mada i sami znaju šta treba da rade, te su tokom vrućina u svojim štalama napravili orošivače, kako bi olakšali stoci.
– Videli smo na terenu da su ljudi pravili improvizovane orošivače tokom vrućina, kako bi rashladili životinje i objekte, provetravali su češće. Mada je svuda upitna količina hrane koju su poljoprivrednici uspeli da obezbede za stoku, ovde to, po mišljenju savetnika Zdravka Dobrića, ne bi trebalo da bude problem.
– Do sada nam se niko nije žalio da neće imati hrane. Ovde je brdsko-planinski teren, sve je iznad 500 m nadmorske visine, tako da su oni uspeli da odrade prvu kosidbu i a pojedini i drugu, kada je trava bila u solidnom periodu hranljive vrednosti. Kod nas je dosta hladnije, vuče kopaonički kraj i Mokra gora sa druge strane, tako da je ovde u tim selima hladnije nego u centralnoj Srbiji, gde su sela na otvorenom prostoru pa su bile visoke temerature. Ne žale se za sada, možda neće biti onog vrhunskog kvaliteta kao što su oni navikli, ali će je biti – rekao je savetnik Zdravko Dobrić za Dobro jutro.
Tekst: Zorica Dragojević
