Nedaleko od Prijepolja, na nekih pet do šest kilometara, nalazi se brdsko selo Skokuće. Zahvaljujući idealnoj nadmorskoj visini od 1.100 metara, poznato je po odličnoj, zdravoj, pre svega malo prskanoj malini. U tom selu, do skora bez puta, ili onoga što se moglo zvati putem, svoje crveno zlato uzgaja i Njegoš Stojadinović, jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača u ovom kraju. Vredan, preduzimljiv, vedar i stalno u pokretu, Njegoš nas uči kako maksimalno iskoristiti svaki dan i od njega uzeti samo najbolje.
Piše: Zorica Dragojević
– Imam oko četiri hektara, na kojima uzgajam kupus, papriku i malinu. Na oko 80 ari gajim nekih 10 do 10,5 hiljada strukova maline. Malina mi je u selu Skokuće, na nadmorskoj visini od 1.100 metara i idealno uspeva. Problem je kad je velika suša, jer onda nemamo vode i dosta podbaci rod. Primera radi, to je nekih recimo, ako bi idealni uslovi bili, 700 do 800 grama po struku, a ovako ostvarujemo prosečno oko 600 grama maline po struku. Šest tona bude za branje – priča Njegoš u dahu.
Najveći trošak su radnici
– Ja radim Vilamet i Tulamin. Više je, ima dosta provetravanja vazduha i malina je krupna, i ne tretiramo je toliko, ima tri do četiri prskanja. Nema bolesti, zdrava je sredina. Nisam prskao ni protiv truleži, jer obično u tom sušnom periodu mnogi su prskali, ja nisam. Obično se odradi preventivno prskanje bakrom u proleće i onda nemamo problem – kaže Njegoš.
Ali, da bi se došlo do tog preventivnog prskanja bakrom i na kraju do ploda i berbe, u malinu treba dosta uložiti, ističe naš sagovornik:
– Najveće ulaganje je radna snaga. Radnici koštaju 400 do 500 dinara po satu, s tim što je u to uračunata i hrana. Najveći trošak je oko branja. Berača sam prošle godine plaćao 4.000 dinara dnevno, plus hrana i prevoz, to je 50 evra. Berem je 24 dana i računam da se bere pravo, a ne podbiranje, to je znači preko hiljadu evra. Šest radnika da imam u berbi, plus nas dvoje iz kuće, što ne plaćam, znači, šest hiljada evra košta radna snaga.
Pripremu uradili sami, đubrivo papreno platili
Kako bi malo uštedeli, pripremu malinjaka Stojadinovići su odradili porodično, bez dodatne radne snage.
– Iz kuće porodično radimo, ima nas četvoro, otac, majka, brat i ja, pa pripremu maline, vezanje, podvezivanje, obradu nisam plaćao. To nam je fina ušteda, hiljadu do hiljadu i po evra – računa Njegoš.
Negde se uštedelo, a negde je moralo debelo da se plati. Cena đubriva je skočila, tako da je to posle plaćanja radnika, druga najveća stavka u malinjaku:
– Plaćamo nekih sto evra za sto kila đubriva. Meni treba tonu za taj malinjak, što je hiljadu evra. To je veći izdatak. Imam četiri prskanja i svako prskanje košta nekih 70 do 80 evra, što je otprilike 300 evra za prskanje, i to nije velika stavka. Freziranje je trošak, nafta. Najveći trošak je radna snaga, ali je radnike teško i naći. Naći dobrog radnika i u pripremi, i u berbi veliki je problem
Po svemu sudeći, problem će ove godine biti i sâm rod. Vreme je bilo loše, lastari su kraći, a i zrenje kasni.
– Sigurno su lastari 5 do 10 cm kraći nego prošle godine, zbog lošeg vremena. Proleće je bilo hladno, velika vlaga, kasnila je malina jedno sedam do deset dana. Nema sunca, svaki dan su bile padavine, kasni i podbacuje rod, po mojoj proceni, verovatno, deset do petnaest posto, to i po lastarima vidim – uveren je Njegoš.
Otkupna cena jedva pokriva troškove
Malinarima ne ide na ruku ni otkupna cena od 200 dinara po kilogramu.
– Prošle godine smo imali cenu od 510 dinara, isplaćeno je sve i bila je fina zarada i radnicima i nama – seća se Njegoš Stojadinović. – Neko je berače plaćao i po kilogramu 80 do 90 dinara, a ja sam plaćao dnevnice. Sada košta isto, ako ne i više. Problem je da plaćam radnike 4.000 dinara jer je pala cena maline. Kad sve saberem, kad mi iz kuće uradimo pripremu, a platim radnike u berbi, đubrivo, naftu, prskanje, malina mene košta 180 do 200 dinara po kilogramu. Sad na ceni maline od 200 dinara realno bi bilo platiti 2.000 dinara radnika, ali za te pare neće niko da radi.
Ako uložiš, gledaš i da ti se vrati, realan je Njegoš, svestan situacije u kojoj se poljoprivrednici nalaze, pogotovo s manjkom radne snage, bez obzira na to da li mogu da je plate:
– Kod mene su na plantažama starije žene od šezdeset do sedamdeset godina. Dolaze ljudi iz drugih gradova, nemamo radnika za branje, ali bez obzira na cenu maline, niko neće da bere ispod četiri hiljade dinara dnevno. Na nama je da procenimo šta možemo ili ne možemo da platimo.
A kako će biti, nije samo Njegošev problem, svi čekamo da vidimo rezultate ovakve cene maline.
Sve poskupelo, osim malina
Cena maline koja bi, po Njegošu, mogla da izvuče i platu radnika i njegovu zaradu je tri evra ili 350 dinara po kilogramu:
– Tako bi se nešto i zaradilo. Gledajući prošlu i ovu godinu, inflacija je velika, cene goriva skočile, sve je skočilo. Nije isto 510 dinara prošlogodišnjih i 510 dinara ovogodišnjih, jer je inflacija poskočila dosta. Kad odeš u prodavnicu da doneseš radnicima hranu, vidiš koliko su veliki troškovi. Dosta ljudi je smanjilo upotrebu đubriva, ako je trebalo da bace tonu, oni su bacili šest stotina ili sedamsto kila. Manje su uložili.
Isplaćen prošlogodišnji rod
Malinari iz ovog kraja imali su sreće da im je čitav rod isplaćen i da imaju pouzdane hladnjačare.
– Mi imamo standardne hladnjače kojima godinama dajemo malinu, to su sigurni kupci, i to su velike hladnjače. Kod nas su u problemu bili mali hladnjačari koji su radili za velike i oni su malo grcali, ali su svi isplatili. Kod nas nije bilo problema, ja sam svakog utorka imao isplatu. Sad smo na početku sezone uzeli đubrivo i otplaćujemo ga od roda maline – izjavio je Njegoš Stojadinović za Dobro jutro.
