Postoji nekoliko različitih vrsta domaćih ćurki koje su razvijene putem selekcionog uzgoja, kako bi zadovoljile različite potrebe proizvodnje mesa, jaja ili kao dekorativne vrste. Evo nekoliko najčešćih vrsta domaćih ćurki:
Broad Breasted White (Širokogruda bela ćurka): Ovo je najrasprostranjenija i najpoznatija vrsta domaće ćurke koja se koristi za komercijalnu proizvodnju mesa. Karakteriše je belo perje, širok i mišićav grudni deo, što je čini pogodnom za brzi rast i dobijanje mesa.
Broad Breasted Bronze (Širokogruda bronzana ćurka): Slično kao i Broad Breasted White, ova vrsta ćurke takođe se koristi za komercijalnu proizvodnju mesa. Razlikuje se po boji perja, koje ima bronzani odsjaj, dok ostale karakteristike uglavnom prate Broad Breasted White.
Heritage ćurke (Heritidž ćurke): Ovo je grupa ćurki koja obuhvata nekoliko starih i tradicionalnih rasa ćurki koje se uglavnom gaje zbog njihove istorijske, kulturne i genetske vrednosti. Neke od popularnih rasa heritidž ćurki uključuju Narragansett, Bourbon Red, Blue Slate i druge. Ove vrste često imaju sporiji rast, manje grudi i sličnije su divljim ćurkama.
Khaki Campbell ćurka: Ova vrsta ćurke je poznata po visokom stepenu proizvodnje jaja. One imaju tamnosmeđe perje i daju relativno velike količine jaja.
White Pekin ćurka: Ovo su manje česte vrste ćurki koje su uglavnom dekorativne ili se koriste za proizvodnju specifičnih jela. One su bele boje i imaju mekše meso nego ostale komercijalne vrste.
Za razliku od domaćih, divlje ćurke koriste se uglavnom za lov i vrlo retko za ishranu. Zašto je to tako?
Razlika između domaće i divlje ćurke ogleda se u nekoliko ključnih karakteristika, uključujući poreklo, izgled, ponašanje, ishranu i ukus mesa. Evo nekih osnovnih razlika između ove dve vrste ćuraka:
Domaća ćurka (Meleagris gallopavo) je rezultat dugogodišnjeg selekcionog uzgoja i domaćestvacije divlje ćurke. Nastala je u Severnoj Americi, a danas se gaji širom svijeta u komercijalne i hobističke svrhe.
Divlja ćurka (Meleagris gallopavo silvestris) je prirodna vrsta ćurke koja živi u divljini, naročito u šumama Severne Amerike. Ova vrsta se može naći u raznim prirodnim staništima.
Domaća ćurka je obično krupnija i teža od divlje ćurke. Ima belu boju perja i veći grudni mišić zbog selekcije. Divlja ćurka ima tamnije perje s crnim prugama i manju masu u poređenju s domaćom ćurkom. Njen izgled je prilagođen za život u divljini i kamuflažu.
Domaća ćurka je obično društvena i manje stidljiva jer je odgojena u blizini ljudi. Često se uzgaja u velikim stadima na farmama. Divlja ćurka je divlja životinja i ima prirodni instinkt za samoodbranu. Ona je manje društvena i opreznija prema ljudima.
Domaća ćurka se hrani industrijskom hranom koja je prilagođena njenim nutritivnim potrebama za brz rast i debljanje. Divlja ćurka se hrani prirodnim izvorima hrane u divljini, uključujući bobice, insekte, semenke i drugu biljnu i životinjsku hranu.
Meso domaće ćurke ima nešto drugačiji ukus od mesa divlje ćurke. Domaće meso obično je nežnije i sočnije zbog masnijeg uzgoja. Meso divlje ćurke ima intenzivniji ukus i manje masnoće zbog aktivnog načina života i prirodne ishrane.
Kada se radi o ukusima, valja istaći da je u većini svetskih kuhinja ćureće meso posebno traženo. Vrlo često se zamenjuje piletinom, ali postoje razlike i u ukusu i u kvalitetu. Evo nekih od njih.
Ćureće meso ima niži sadržaj masti u poređenju s pilećim mesom, posebno kada je u pitanju belo meso bez kože. To ga čini pogodnijim izborom za one koji žele smanjiti unos masnoća u ishrani.
Osim što ima manje ukupnih masti, ćureće meso sadrži manje zasićenih masti u odnosu na pileće meso. Smanjenje unosa zasićenih masti može pomoći u održavanju zdravlja srca.
Ćureće meso ima viši sadržaj proteina u odnosu na pileće meso. Proteini su važni za izgradnju mišića i održavanje zdravlja ćelija u organizmu.
Sadrži više niacina u odnosu na pileće meso. Niacin je važan za metabolizam i funkciju nervnog sistema.
Ćureće meso takođe je dobar izvor vitamina B6 koji ima ulogu u raznim metaboličkim procesima u organizmu.
Mnogi ljudi vole ukus i teksturu ćurećeg mesa, koji može biti sočniji i nešto intenzivnijeg ukusa u odnosu na pileće meso.
I. R.
