Nema domaćina i domaćice koji ne znaju za požegaču, domaću sortu šljive. Iako veoma tražena, ona je gotovo iskorenjena, jer je veoma osetljiva na šarku šljive. Ipak, pored požegače, koju sad sve više zamenjuje stenlej, postoje i neke retke domaće sorte, koje smo skoro svi zaboravili.
Saradžet sazreva krajem jula ili početkom avgusta. Razvija sitan i izdužen plod sa jasno izraženom brazdom. Pokožica i meso su žuti. Neki tipovi su cepače, a postoje i polucepače. Drvo je bujno, dugovečno, rodno i otporno na bolesti i šetočine.
Šarica sazreva krajem jula ili početkom avgusta. Razvija loptasto izdužene plodove, koji su sitni do srednje krupni, svetlocrveni i većim delom prekriveni plavičastom nijansom, što joj daje šaren izgled. Meso je čvrsto, sočno, slatkonakiselo i ukusno. Cepača je, bujna i veoma rodna sorta.
Čokešinka se bere krajem avgusta. Ima tamnoplave plodove prekrivene intenzivnim pepeljkom, dok je žutozeleno meso osrednje sočno i slatkokiselkasto. Cepača je i koristi se za svežu potrošnju i preradu. Drvo je umereno bujno do bujno i osrednje rodnosti.
Postoji više tipova koji pripadaju piskavcima, a međusobno se razlikuju po krupnoći, boji ploda i vremenu zrenja. Tako plavski piskavac sazreva krajem druge dekade avgusta. Plod može da se koristi u svežem stanju ili se prerađuje u rakiju. Rađa svake godine, otporan je na boleti i štetočine, nije zahtevan prema zemljišnim uslovima i ne zahteva posebnu agrotehniku, pa je proizvođači rado sade. Crveni piskavac sazreva pošetkom avgusta, a cerovački, poznat i kao trnovača početkom septembra.
Komperuša je interesantna kao sorta koja je otporna prema biotičkim i abiotičkim činiocima. Sazreva početkom treće dekade avgusta. Plod se koristi za svežu potrošnju i preradu u rakiju.
Drenovka je ime dobila po tome što je slična drenjinama, osim krupnoće ploda. Sazreva od sredine do kraja avgusta. Plod se koristi za pripremanje sokova, pekmeza, ali se najčešće od njih peče rakija. Vrlo je rodna, otporna i nije joj potrebna naročita agrotehnika.
Dronga je poznata i kao turgulja ili durgulja. Stara je domaća sorta, verovatno nastala u Polimlju. Sazreva početkom septembra. Plod se retko koristi za jelo u svežem stanju, već uglavnom prerađuje u džem, sok i najviše u rakiju. Zastupljena je u Plavskom basenu. Rodna je i otporna, ne traži posebnu agrotehniku i uspeva u lošijim zemljišnim i klimatskim uslovima, zbog čega se rado gaji
