Neki pčelari ne samo da ne sprečavaju prirodno rojenje, nego mu se čak raduju. Međutim, danas napredni pečlari izbegavaju prirodno rojenje, jer su svesni štetnosti ovakvog načina deobe pčela, posebno u vreme cvetanja glavnih medonosnih biljaka.
Prilikom tzv. rojevne groznice pčele ništa ne rade, očekuju sazrevanje matice u matičnjaku, gubi se dragoceno vreme na čuvanju i hvatanju rojeva i paša te godine uglavnom prolazi bez meda. Ako već dođe do pojave i znakova rojenja, a to se prepoznaje po zaleženim matičnjacima, tada ne pomaže ni izrezivanje matičnjaka. Čak se nemila pojava produžava, pčele ponovo grade matičnjake i maticu prisiljavaju da ih zaleže. Tako se gubi vreme, a pčele ne unose nektar i ne prerađuju ga u zreli med. U tom slučaju najbolje je potražiti staru maticu i na istom okviru zajedno sa pčelama i mladim leglom preneti u praznu košnicu. S leve i desne strane okvira treba dodati još nekoliko okvira sa satnim osnovama, a na stranama po jedan okvir s medom. Zatim se stara košnica prenese na novo mesto udaljenio dva-tri metra od starog. Na mesto stare košnice stavlja se nova s maticom i dodatim okvirima. U staroj košnici se izrežu svi nerazvijeni matičnjaci i osatve samo dva najbolja na sredini satine. Sledećeg dana sve starije pčele (sabiračice) vraćaju se s paše na staro mesto, u novu košnicu. Na ovaj način je prekinut nagon za prirodnim rojenjem.
– u košnici ne treba držati maticu stariju od dve godine i onu čije pčele imaju sklonost i nasledne osobine za često rojenje;
– teskobe u košnici valja izbegvati dodavanjem satnih osnova, ako je paša dobra, jer, pčele zaposlene lučenjem voska i gradnjom saća odvraćaju se od čestog rojenja;
– za vreme jakih žega pčelama treba obezbediti pravilnu ventilaciju, otvaranjem leta po celoj širini. Košnice je poželjno držati ispod stabala radi zaštite od vrućine i lakše orijentacije pčela prilikom povratka s paše;
– u košnici ne treba držati suviše trutovskog legla, jer, ovo leglo i odrasli trutovi u pčelinjoj zajednici izazivaju jači nagon za rojenjem.
R. D.J.
