Kupusnjače (Brassicaceae) obuhvataju veliki broj povrtarskih vrsta, od kojih se za ishranu koriste različiti biljni delovi. Kao povrtarski usevi, uzgajaju se biljke iz rodova Brassica, Raphanus i Armoracia.
Prema morfološkim i biološkim osobinama, kao i delovima koji se koriste za ishranu, razlikuju se glavičasti kupus; lisnati kupus (raštan); kelj; kelj pupčar; karfiol; brokola; keleraba.U rod Brassica ubrajaju se i: kineski kupus; pekinški kupus (pak-čoi) i druge.
Kupusnjače predstavljaju značajnu grupu povrtarskih kultura koje se u ishrani koriste u svežem stanju (salate, variva) i kao prerađevine. Upotrebljavaju se stablo (keleraba), listovi (lisnati kelj), pup (glavičasti kupus, kelj, kelj pupčar) nerazvijena cvast (karfiol, brokola). Kupusnjače mogu da se kisele (glavičasti kupus, pekinški i kineski kupus), mariniraju (sve osim kelja i kineskog kupusa), suše (sve osim kelerabe), konzerviraju u rastvoru soli (karfiol, kelj pupčar) i zamrzavaju (beli glavičasti kupus i karfiol).
Odlikuju se lekovitim svojstvima i u narodu se često koriste za lečenje srčanih oboljenja i želudačnog čira. Neke sorte lisnatog kelja koriste se kao dekorativne biljke, a kao krmni usevi uzgajaju se pojedine sorte lisnatog kelja i kelja, a ređe glavičastog kupusa.
Visoku biološku vrednost kupusnjačama daje sadržaj esencijalnih aminokiselina kao što su lizin, metionin, cistidin i dr. Kod nekih, monosaharidi (pretežno glukoza) čine i do 75 odsto ukupnih sadržaja šećera. Visok sadržaj šećera omogućava kiseljenje, prilikom kojeg se stvara mlečna kiselina od koje zavisi kvalitet i trajnost kiselog kupusa. Uz to, sadržaj vitamina C se očuva i do 80 odsto. Po sadržaju fosfora, ističu se kelj pupčar, karfiol i kineski kupus, kalijuma – keleraba, kalcijuma – kelj, gvožđa – karfiol, dok su sumporom bogate podjednako sve vrste.
Imaju široko područje rasprostranjenja – od tropskih oblasti do polarnog kruga, zahvaljujući pre svega različitoj dužini vegetacije i različitim biološkim karakteristikama.
Kupusnjače su relativno otporne na niske temperature – niču već na 2 do 3 Celzijusova stepena, ali veoma sporo. Optimalna temperatura za nicanje je od 18 do 20 stepeni (niču za tri-četiri dana). U fazi klicinih listića, biljke mogu da podnesu kratkotrajne mrazeve i do –5 stepeni. Rasad raste ujednačeno na temperaturama od 5 do 8 stepeni, ali su optimalne od 12 do 17 stepeni, tj. kod karfiola od 15 do 18 stepeni. Dobro kaljen rasad prilikom sadnje može da podnese mraz do –6 stepeni.
Optimalna temperatura za rast je 15 do 18 stepeni. One iznad 25 stepeni usporavaju rast i obrazovanje glavice, ili se ni ne obrazuju, tj. glavice su rastresite, a kod karfiola se pojavljuju zeleni listići u cvasti. Na visoke temperature najotporniji su lisnati kelj i keleraba, a najmanju otpornost ima pekinški kupus.
U fazi razvijene lisne rozete, kupusnjače su najotpornije na niske temperature. Rane sorte (naročito karfiola) su u tehnološkoj zrelosti osetljive na niske temperature od –2 do –3 stepena, a kasne mogu da podnesu mrazeve do –8, a neke čak i kratkotrajne temperature od –17 stepeni. Sve kupusnjače koje su otporne na niske temperature karakterišu se jačom obojenošću antocijanom.
U periodu obrazovanja organa za ishranu, zahtevi kupusnjača su mali, čak kod karfiola direktna sunčeva svetlost i visoke temperature utiču na obrazovanje sitnih, rastresitih i žutih cvasti, što sve dovodi do lošijeg kvaliteta.
Potrebe za vodom su im velike, jer je osnovna masa korena rasprostranjena u oraničnom sloju (oko 90 odsto), a biljke obrazuju veliku vegetativnu masu (površina listova može da bude i veća od 1,5 kvadratnih metara), što utiče na visoku transpiraciju i potrebu za vodom. Najveći zahtevi su u toku žarkih dana jula i avgusta i veći su nego u jesen, kada se obrazuje glavica u vreme nižih temperatura i veće vlažnosti, što smanjuje isparavanje vode iz zemljišta. Nedostatak vlage u zemljištu zaustavlja rast – listovi ostaju sitni, znatan broj biljaka obrazuje male, rastresite glavice, a kod kelerabe dolazi do brzog starenja.
Za uzgoj su najpovoljnija srednje teška zemljišta s dobrim vazdušnim i vodnim režimom, uz dovoljno hraniva. Kod nas, naročito kasne sorte kupusa, veoma dobro uspevaju na strukturnim i plodnim, ali i na težim zemljištima, smonicama, gajnjačama i tresetnim zemljištima.
