Za suzbijanje crvene voćne grinje tokom leta mogu se koristiti spirodiklofen, etoksazol, acekvinoci, a fungicide iz grupe ditiokarbomata ne treba koristiti, jer štetno deluju na predatorske grinje.
Piše: Biljana Nenković
Zaštita voćnjaka od crvene voćne grinje otežana je tokom letnjih meseci. Zbog visokih temepratura vazduha i prisustva starijeg lišća, zaštitna sredstva su manje efikasna, jer je njihovo usvajanje teže nego u proleće. Prema rečima Gorana Varjačića, diplomiranog inženjera za zaštitu bilja iz Kragujevca, tokom letnjih meseci zaštitu treba primenjivati u večernjim satima, kada temperatura vazduha padne ispod 28 stepeni.
– Za suzbijanje crvene voćne grinje tokom letnjih meseci mogu se koristiti: spirodiklofen, etoksazol, acekvinoci. Jedna od važnijih mera u suzbijanju ove štetočine je očuvanje populacije predatorskih grinja, koje su već prisutne u voćnjaku. Njih čuvamo primenom selektivnih insekticida. Pored toga, fungicide iz grupe ditiokarbomata ne treba koristiti tokom leta, jer štetno deluju na predatorske grinje – kaže dipl. ing. Varjačić.
Štetočina intenzivnih zasada
Crvena voćna grinja (Panonychus ulmi) štetočina je, pre svega, intenzivnih voćnih zasada. Na pojedinačnim stablima se veoma retko pojavljuje. Štetočina se pojavljuje na zdravom lišću, ali je primećeno da napada i voćnjak u kome je prekomerna primena azotnih đubriva.
– Primećeno je i da njenom razvoju pogoduje i veća količina prašine na lišć,u koja tu dospeva prilikom obrade zemljišta – dodaje Varjačić.
U leto lišće počinje da žuti, a potom poprima karakterističan olovni izgled. Može pre vremena da počne da opada. Ponekad se šteta od cvene voćne grinje odrazi na prinos u narednoj sezoni. Naime, dolazi do slabijeg razvoja pupoljaka za sledeću godinu, jer ona polaže jaja u naborima grana, oko pupoljaka i pukotinama kore. Najveće štete nastaju u najtoplijim mesecima u godini, u julu i avgustu.
Deficit hranljivih materija
Crveni pauk je veličine od 0,3 do 0,5 milimetara. Prvo naseljava donju stranu lista, a oštećenja se vide u obliku beličastih pegica, koje kasnije dobijaju bronzanu boju. Kritičnom brojnošću smatra se više od dva pauka po listu, na polovini listova.
Crvene voćne grinje prezimljavaju u stadijumu jaja. U našim uslovima razvije se 5 do 8 generacija godišnje, koje se međusobno preklapaju. Jedna odrasla ženka može da položi između 50 do 150 jaja. Životni vek joj je od 12 do 18 dana, te zbog toga dolazi do preplitanja generacija. Ženke jaja polažu najčešće na dvogodišnjim granama, u račvama i u pukotinama kore.
Početkom avgusta jedan deo ženki već počinje da polaže zimska jaja. Štetnost crvene voćne grinje je visoko na lestvici, zbog činjenice da svi pokretni stadijumi ove vrste – od larve do pauka – intenzivno sisaju sokove iz lista. Tako njihova ishrana počinje od ranog proleća i traje sve do kasne jeseni. Rezultat jakog oštećenja biljke je deficit hranljivih materija, jer biljka gubi listove i trpi stres. Zatim dolazi do smanjenja porasta mladara, a menja se sastav i odnos kiselina i šećera u plodovima, što otežava njihovo čuvanje.
Okvir:
Lišće se suši, letorasti usporavaju
Za voće su štetni svi pokretni stadijumi grinje. Oni se hrane sokovima iz lišća. Rast letorasta je usporen i oni postaju osetljivi na izmrzavanje. Prvo se pojavljuju žućkaste tačkice koje ubrzo dobijaju ljubičasto-crvenkastu ili ljubičasto- smeđu boju. Štetočine se skupljaju oko žila na lišću, „tačkice“ se spajaju i list počinje da se suši. Grinja sisa sokove lista, što dovodi do poremećaja hlorofila, fotosinteza se smanjuje i dolazi do gubitka vode. Kasnije tkivo postaje nekrotično.
