Od davnina su baštovani uvideli da im neko povrće, koje je lane u toj leji dobro napredovalo, tokom sledeće vegetacije zaostaje u porastu, ima nezdravu boju ili čak vene. Nisu znali da je tim promenama uzrok – komšiluk. Nauka je kasnije utvrdila da nije svejedno koje se povrće pored kojeg seje ili rasađuje. Neke biljke su sposobne da toksinima, koje luče kroz koren, uništavaju druge koje ih okružuju.
Najveći egoista je suncokret. Ta divna biljka sa nasmejanim glavicama koje prate sunce, ne podnosi nikog u komšiluku. Toksini koje izbacuje kroz koren, uništavaju sve povrće koje raste u okolini.
Paradajz ne voli šargarepu
Znajući to, valja napraviti plan setve i raspored parcela da bi komšijske vrste jedna drugoj pomagale i podsticale da usvajaju što više vode i hrane iz zemlje. To ne znači da „egoiste“ ne treba gajiti. Za njih se ostavi prostor na kraju bašte.
Najveći neprijatelji biljaka iz porodice bobova (bob, pasulj i grašak) su lukovi – vlasac, beli i crni luk i praziluk. I obrnuto – ni njima ne prijaju mahunarke. Dakle, netrpeljivost je obostrana. Mahunarke ne valja saditi uz papriku, ali i neven, iako njegov koren luči materiju koja odbija štetočine.
Jagode, paradajz i sve vrste tikava vole toplo vreme, te usevi iz hladnije sezone, kao što su brokoli i karfiol, imaju nešto „protiv njih“. Treba izbegavati i kombinaciju paradajza sa peršunom, krastavcima, mirođijom i šargarepom.
Maslačak koristan svima
Osim vrsta koje nisu dobre komšije, postoje i one takozvane svepovoljne koje su dobrodošle u svakoj bašti. Tako matičnjak, majoran i origano šire „pozitivnu energiju“ na okolinu i privlače pčele. Kopriva štiti okolne biljke od insekata i bolesti i podstiče njihov rast. Valerijana poboljšava kvalitet zemljišta i uništava prouzrokovače bolesti. Kamilica popravlja kvalitet zemlje, dok maslačak pomaže svim biljkama da bolje rastu i valjalo bi u svakoj stazici ostaviti po dve-tri biljke.
Treba imati na umu da i biljke koje jedna drugoj pomažu, valja saditi na preporučenom razmaku, da bi svaka imala dovoljno prostora za razvoj. Koje biljke se podnose a koje ne – zavisi od njihovih fizičkih i fizioloških osobina, tako da je veoma korisno imati tablicu kompatibilnih biljaka:
| Povrće | Kompatibilne biljke | Biljke-antagonisti |
| Špargla | Paradajz, peršun i bosiljak | |
| Pasulj | Krompir, šargarepa, krastavac, karfiol, kupus, većina povrća i lekovitih biljaka | Luk, beli luk, gladiola, vlašac, cvekla, kupus |
| Cvekla | Crveni luk, keleraba | Pasulj |
| Kupusnjače (kupus, karfiol, kelj, keleraba, brokoli) | Aromatično bilje, krompir, celer, kopar, kamilica, žalfija, metvica, ruzmarin, cvekla, luk | Jagode, paradajz, pasulj |
| Šargarepa | Grašak, zelena salata, vlašac, luk, praziluk, ruzmarin, žalfija, paradajz | Kopar |
| Celer | Praziluk, paradajz, pasulj, karfiol, kupus | |
| Vlašac | Šargarepa, paradajz | Grašak, pasulj |
| Kukuruz | Krompir, grašak, pasulj, krastavac, tikva, tikvice | |
| Patlidžan | Pasulj, krompir | |
| Praziluk | Crveni luk, šargarepa, celer | |
| Zelena salata | Šargarepa, rotkvice, jagode, krastavci, luk | |
| Luk i beli luk | Cvekla, jagoda, paradajz, zelena salata, praziluk, kamilica | Grašak, pasulj |
S. Mujanović
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
