Kišnica – sve biljke vole kišnicu, što ne iznenađuje, imajući u vidu da je to meka voda, bez hlora, blage kiselosti (većini biljaka odgovara blago kisela sredina; kišnica < rN 6) i odgovarajuće temperature (temperatura vode za zalivanje -mora da bude prilagođena temperaturi tla). Najstariji i najjednostavniji način sakupljanja i čuvanja kišnice jeste postavljanje buradi i kofa po dvorištu. Ako imate podzemne rezervoare – kišničare, vodite računa o zdravstvenoj ispravnosti, iako mnoge imaju filtere.
Voda iz akvarijuma – Ako držite ribice, znate da redovno morate menjati vodu u akvarijumu i tako im obezbedite dodatnu dozu kiseonika. A da li ste znali da je voda iz akvarijuma bogata mineralima, neophodnim za rast biljaka? Ipak, nemojte koristiti vodu iz akvarijuma koja ima soli.
Voda u kojoj se kuvalo povrće – nakon što ste obarili povrće, nemojte prosipati vodu u kojoj se kuvalo, jer obiluje kalcijumom i fosforom, mineralima koji pospešuju razvoj sobnih i baštenskih biljaka. Voda u kojoj se kuvalo povrće nr bi smela da ima soli, ulja, šećera ili skroba. Vodu iskoristite čim se ohladi, ne sme dugo da stoji, da se ne bi razvile bakterije.
Hladna ili topla voda mogu oštetiti biljke, te je najbolje koristiti onu sobne temperature. Biljke je najbolje zalivati tokom kasnih večernjih ili ranojutarnjih sati. Nemojte ih zalivati sredinom dana jer će voda ispariti pre nego što je zemljište upije. Biljke tokom leta zalivajte ređe, ali obilnije. Ovim ćete obezbediti da voda prodre duboko u zemlju, do korena. Takođe, sipajte vodu u saksiju laganim pokretima, i zalivajte ih ravnomerno.
Da li je zemlja suva možete proveriti tako što ćete prstom prokopati nekoliko centimatara u dubinu – ukoliko je zemlja koja je ostala na prstu vlažna, zalivanje nije potrebno. Ukoliko je zemlja oko biljke konstantno suva, a listovi požuteli, biljci je potrebna veća količina vode. Međutim, ako joj zalivanje ne pomogne, trebalo bi prilagoditi temperaturu ili nivo svetlosti koju biljka dobija.
Tanja Prolić