Zelena rezidba je dopunska mera koja je posebno značajna za bujne sorte voćaka i u savremenim zasadima u gustom sklopu. Zelenom rezidbom potencira se porast mladara koji imaju povoljan raspored u kruni i ne zasenjuju unutrašnjost, a ograničava se porast suvišnih, koji bi inače zimskom rezidbom morali da se uklone.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Ova rezidba prevashodno ima zadatak da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Odstranjivanjem suvišnih mladara odstranjuju se suvišni potrošači vode i hrane, a svetlost i vazduh lakše prodiru u unutrašnjost krune.
Previše kasna zelena rezidba ne daje željene rezultate, kao ni odstranjivanje veće mase lišća.
Zelenom rezidbom odstranjuju se mladari koji se razvijaju neposredno uz vršne mladare primarnih i sekundarnih grana i svi oni koji su bujni, a nisu potrebni voćki. Takvi mladari prepoznaju se po tome što izbijaju sa gornjih strana grana i bujniji su od ostalih, ili izbijaju pod oštrim uglom na vodilici.
Za formiranje uzgojnih oblika zelenom rezidbom potencira se porast željenih mladara, od kojih će se formirati osnovne i sekundarne grane, kao i sama produžnica. Obavlja se kada mladari dostignu 5 do 10 cm, a to je obično u prvoj dekadi maja. Ovom rezidbom odstranjuju se ili zakidaju vrhovi mladara koji se razvijaju neposredno uz vršne mladare osnovnih grana i vodilice, a i bujni mladari koji nisu potrebni za formiranje skeleta.
Obavezna mera u intenzivnoj proizvodnji jabuke
U intenzivnoj proizvodnji jabuke zelena rezidba je obavezna i neizostavna mera. Utiče na razvoj stabla i smanjuje bujnost, omogućava bolju osvetljenost, te samim tim i bolju obojenost. Nakon obavljene letnje rezidbe manja je potreba za zimskom. Kod mladih zasada prednost treba dati povijanju grana.
Zelena rezidba posebno se preporučuje za bujne sorte jabuka, poput glostera, fudžija, elstara, greni smita, dekoste, red jonaprinsa i sličnih. Ova rezidba dolazi do izražaja samo ako se izvede pravovremeno.
Preporuka je da se mladari orezuju po završetku aktivnog vegetativnog rasta, obično u drugoj polovini juna i početkom jula. Prema našim istraživanjima, to je bolje uraditi u drugoj ili trećoj dekadi avgusta, jer tada izvedena rezidba depresivno deluje na porast, a diferenciranje cvetnih začetaka je bolje za narednu godinu. Orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Zbog smanjene vlage u zemljištu i visoke temperature vazduha u toku leta, voćke intenzivno dišu. Zato je potrebno da se odstrani i jedan deo lišća. Tako se preostalo lišće normalno snabdeva vodom i hranom.
Uticaj zelene rezidbe na potencijalnu rodnost pupoljaka jabuke
| Sorta | Broj pupoljaka sa cvetnim začecima (%) | |
| Zelena rezidba | Kontrola | |
| Ajdared | 50,8 | 39,1 |
| Elstar | 50,0 | 39,2 |
| Gloster | 10,2 | 7,6 |
| Jonagold | 59,8 | 43,8 |
Imajući u vidu visoke tempertature u tređoj dekadi jula, treba biti oprezan sa zelenom rezidbom i pomeriti je za drugu dekadu avgusta, kada prođe period visokih temperatura, jer bi rezidba u to vreme uticala dodatno na pojavu ožegotina na plodovima, pogotovu u zasadima koja nemaju protivgradnu mrežu.
Tabela desno služi kao orijentacija koliko se stabla, starosti između dve i pet godina, mogu opteretiti. Pritom se pretpostavlja da je korišćen kvalitetan sertifikovan sadni materijal sa 7 do 9 prevremenih grančica, kao i dobro razvijenim stablima.
Prvo treba otkloniti loše oplođene i jednostrano razvijene plodove, kao i plodove sa smeđim flekama. Preporučujemo sledeći redosled proređivanja: fudži, crveni delišes spur, gala, elstar, pink lady, breburn, crveni delišes standard i druge sorte.
Letnja rezidba kajsije
Letnja rezidba kajsije izvodi se krajem juna ili u julu, što zavisi od kretanja vegetacije u toj godini, klimatskih prilika, sorte i podloge. Ovom rezidbom se prekraćuju izbili mladari za 1/3 ili 1/2. Na tako prekraćenim mladarima sa strane izbije nekoliko mešovitih prevremenih mladara.
Tako se dobija veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, njihova veća otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3 do 7 dana. Na stablima gde je urađena ovakva rezidba interval cvetanja je znatno duži, tako da se rizik od izmrzavanja svih cvetova smanjuje.
Mladari koji su neskraćeni, razvijaju se u dužinu. Na njima se formira znatno manji broj cvetnih pupoljaka, nešto veći broj na drugoj zoni mešovite rodne grančice.
Podsticaj ranijem stupanju u rod trešanja
I u intenzivnoj proizvodnji trešnje, zelena rezidba je obavezna i neizostavna mera, posebno značajna za bujne sorte i u savremenim zasadima u gustom sklopu. Utiče na razvoj stabla, smanjuje bujnost i potencira ranije stupanje na rod. U savremenim zasadima trešnje rezidbom treba potencirati pojavu pupoljaka i rađanje na vitim rodnim granama. Rane koje se stvaraju prilikom rezidbe u periodu vegetacije lakše zarastaju i manje su podložne napadima raznih patogena, nego kad se ta rezidba obavlja u toku zime. Nakon izvršene letnje rezidbe manja je potreba za zimskom te je letnja rezidba korisna sa stanovišta racionalnijeg korišćenja radne snage. Kod mladih zasada, prednost treba dati povijanju grana.
Letnja rezidba može uspešno poslužiti za popravljanje grešaka koje su napravljene zimskom rezidbom, a da se pri tome ne izazove reakcija voćki na rezidbu.
Zelenom rezidbom odstranjuju se mladari koji se razvijaju neposredno uz vršne mladare primarnih i sekundarnih grana i svi oni koji koji su bujni, a nisu potrebni voćki.
Zelena rezidba obavlja se odmah posle berbe plodova. Što su sorte ranije epohe sazrevanja, kod njih se ostavljaju duži patrlji iznad skraćenih mladara. Ovakvom zelenom rezidbom i lomljenjem bujnih mladara deprestivno se deluje na vegetativni porast i time se direktno smanjuje bujnost voćaka.
