Nekima su odlične kada se jedu sveže, nekima pečene, kuvane ili prerađene. Ima i onih koji kažu da su pomalo neugledne, sitne, opore i kiselkaste, ali izuzetno hranljive. Upravo to je za naš organizam dragoceno a raste daleko od naših voćnjaka i bašta – plodovi šumske jabuke, snaga netaknute prirode.
Ovim rečima započeo je svoju priču Života Nikolić iz sela Podunavce, nedaleko od Vrnjačke Banje. A sve je za njega počelo sasvim slučajno, pre šest godina, kada je po prvi put osetio moć ovog voća.
Od berbe do sirćeta prođe godina
– Od svoje 25. godine živim u Americi – objašnjava Nikolić. – Prilikom posete svom rodnom kraju raznim preparatima bezuspešno sam pokušavao da pobedim virus gripa. Prihvatio sam savet brata da pokušam sa sirćetom od divlje jabuke. Njegove blagodeti brzo sam osetio. To je bilo sasvim dovoljno za moj prvi korak. Već naredne godine vratio sam se u rodni kraj s namerom da staru, zapostavljenu divlju jabuku sačuvam od zaborava. Počeo sam proizvodnju sirćeta za koje s razlogom mogu da kažem da je eliksir zdravlja.
Među skupljačima samoniklog voća u okolini Vrnjačke Banje brzo se saznalo za Životin plan, pa je već prve godine, koja je bila izuzetno rodna, otkupio i preradio nekoliko tona plodova divljih jabuka. A svi su potpuno prirodni, rukom ubrani, daleko od urbanih sredina, zagađivača i deponija.
– Proizvodnja sirćeta nije uvek siguran posao – dodaje Nikolić. – Koliko ćete imati plodova na raspolaganju dosta zavisi od vremenskih uslova i rodnosti godine, a za litar ove tečnosti potrebno je 3 do 6 kilograma jabuka. Uz to, sam postupak traje dugo s obzirom na to da je potrebno i do 300 dana za fermentaciju plodova, a od trenutka berbe do dobijanja gotovog proizvoda prođe i godinu dana.
Pije se u malim gutljajima
Jabukovo sirće se može koristiti za pripremanje salata i kao dodatak jelima. Kada je namenjeno očuvanju zdravlja, razređuje se vodom – jedna ili dve kašičice na čašu vode. Najbolje je ovaj napitak piti lagano, u malim gutljajima. Evo i nekoliko recepata za lečenje raznih tegoba:
Hronični umor – Tri kašičice jabukovog sirćeta pomešati sa šoljom meda. Masu sipati u teglu i pred spavanje uzimati svako veče po dve kašičice.
Glavobolja – Čaša vode u kojoj su razmućene dve kašike meda i dve kašike jabukovog sirćeta ublažiće tegobe.
Bol u grlu i neprijatan zadah – Svaka dva sata ispirati grlo vodom u koju je dodata kašičica sirćeta.
Krvni pritisak – Čašu vode sa dve kašičice jabukovog sirćeta piti tri puta dnevno.
Reumatski bolovi zglobova – Bolna mesta obložiti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sirćetom.
Ekcem – Najmanje četiri puta dnevno, a po mogućstvu i u toku noći, obolela mesta mazati jabukovim sirćetom.
Za zdraviju kosu – Opranu kosu isprati sa malo vode u koju se doda kašika jabukovog sirćeta.
Fermentacija u prirodnim uslovima
Proces proizvodnje počinje pranjem plodova. Oni ne smeju imati ostataka listova, grančica i drugih nečistoća. Potom se melju i cedi se sok, koji se odlaže u čiste kace. Ne dodaju se voda, šećer ili bilo koja druga vrsta zaslađivača, niti konzervansi.
Kace se pune do vrha i obavezno prekriju da ne bi ulazili insekti. Drže se u zatvorenoj prostoriji koja se redovno provetrava. Masa se povremeno meša, a kada se na njenoj površini pojavi sirćetna gljiva, znači da sirće previre i sazreva. Vreme potrebno da se voćni sok pretvori u sirće često traje dugo, čak i do 300 dana.
Dobijeno sirće se pretače u čiste, suve staklene boce, koje se dobro zatvore i čuvaju na tamnom i prohladnom mestu. Da se proces sazrevanja odvijao u potpuno prirodnim uslovima može se prepoznati po pojavi taloga u flašama. Kristalnocrvenkasta boja sirćeta znak je da ono potiče od divnje jabuke.
Lek naših predaka
Sirće od divljih jabuka nekada su pravili i naši preci i u narodnoj medicini su mu ponajviše verovali. A zašto i ne bi kada je puno blagodeti. To, kako kaže Nikolić, potvrđuju i rezultati analiza sprovedenih u Americi. Pokazali su da se u ovom domaćem leku nalazi čak 16 aminokiselina koje u ljudskom organizmu brzo deluju. One su zapravo idealne za “hitnu pomoć”, jer prilikom povrede ubrzavaju zaceljivanje rana. U tome je i vrednost ovog proizvoda.
To je našeg sagovornika posebno ohrabrilo i motivisalo za dalji rad. Podršku je dobio i od Karmen Džonston, najpoznatijeg stručnjaka za sirće od jabuke, profesora na Državnom univerzitetu u Fenisku, u Arizoni. Pre dve godine proučavala je divlju jabuku sa naših prostora i rezultati su bili inspirativni.
– Proučavajući divlju jabuku, otkrio sam mnoge osobine koje krije ovo voće, a za koje nisam znao – dodaje Nikolić. – Jedna od njih je da u sebi ima sve ono što joj je potrebno da opstane bez prskanja, rezidbe, đubrenja… Odatle i njen neverovatan sastav i delotvornost. Takođe, plod retko može da istruli jer sadrži materije koje služe kao prirodni konzervans. Za razliku od svog pitomog srodnika, divlja jabuka ima od 8 do 10 odsto šećera, što zavisi od uslova godine, padavina, nadmorske visine… Upravo zbog ove osobine ona nastavlja da „živi” pretočena u sirće koju često nazivam “živa tečnost”.
Blagodeti jabukovog sirćeta
Prema starim zapisima, jabukovo sirće je još Hipokrat, otac medicine, smatrao lekovitim napitkom. Ovo prirodno sredstvo se i danas koristi kao narodni lek za mnoge tegobe. Pomaže u slučaju bolesti grla, neuredne probave, slabe cirkulacije i uopšte slabe razmene materija u organizmu. Sprečava kardiovaskularne bolesti, snižava povišeni krvni pritisak i loš holesterol, jača imunski sistem, a odličan je saveznik u očuvanju vitke linije. Davno je ustanovljeno da smanjuje otoke nastale prilikom povreda, otklanjajući prateći bol. Pomaže osobama s kožnim oboljenjima i ekcemima jer uništava gljivice i bakterije. Koži daje svežinu, mekoću i vlažnost. Kao oblog ili sredstvo za utrljavanje olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osećaj stalnog umora.
– Ovaj napitak bi trebalo da nađe važno mesto u našoj ishrani, a posebno u ishrani sportista – ističe Nikolić. – S ponosom mogu reći da je lista klijenata korisnika ovog eliksira zdravlja više nego impresivna – Novak Đoković, Kevin Durant, Neimar, Filip Krajinović, Ivana Španović…
Priča o divljim voćkama i lekovitim preparatima se ne završava. Plan Nikolića je da jednog dana slične eliksire zdravlja dobije i od drugog divljeg voća, za početak od divlje borovnice.
Plod kasne jeseni
Divlja ili šumska jabuka (Malus silvestris L.) je rasprostranjena u skoro svim krajevima naše zemlje. Pratilac je listopadnih šuma – hrasta, graba, bukve… Najviše je ima u brdskim i planinskim krajevima, na osunčanim livadama ili po obodu šuma i puteva do hiljadu metara nadmorske visine. Ona je predak jabuka koje danas jedemo.
Ova jabuka je bujna, otporna i dugovečna. Njena stabla žive preko sto godina. Spada u medonosne vrste. Ptice je rado koriste za gnežđenje. Ponekad njeni smrznuti plodovi na zemlji predstavljaju pravu gozbu za ogladnele šumske životinje. U prirodi postoji više varijeteta i formi, pa je svako drvo divlje jabuke različito po veličini, bujnosti, vremenu cvetanja i sazrevanja, krupnoći, obliku, ukusu plodova…
Obično doseže visinu od 10 do 15 metara, iako ima i viših stabala. Razvija veliku i široku razgranatu krošnju, kod nekih tipova s tamnosmeđim trnovitim izraštajima. Važi za biljku skromnih zahteva. U rasadničkoj proizvodnji njeni sejanci se koriste kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti jabuke.
Plodovi divlje jabuke sazrevaju u kasnu jesen. Uglavnom su sitni, okruglastog oblika, pomalo spljošteni, bledozeleni do slamastožuti, sa dopunskim crvenilom u vidu pramenova. Oni koji su suviše opori, mogu se mešati sa slađim voćem koje će im ublažiti ukus. Naši daleki preci su ih jeli, a postoje zapisi i da su ih koristili za pravljenje pića još u neolitu. Sirće dobijeno previranjem soka od divljih jabuka u srednjem veku se koristilo kao danas limun.
S. Malinović
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
