Skoro svako seosko imanje nekada je krasilo bar po jedno stablo oskoruše. Ovo voće je bilo hrana i lek naših predaka. Još za vreme vladavine Marije Terezije, njenom naredbom, svako domaćinstvo imalo je obavezu da ga zasadi u svom dvorištu da bi se sprečila glad i iskoristila njegova lekovita svojstva. Oskoruša je bila popularna u narodnoj medicini brojnih evropskih naroda. Posebno su bili cenjeni sušeni plodovi, od kojih su se spravljali lekoviti čajevi za razne namene.
Danas je ona prava retkost i može da se vidi uglavnom kao usamljeno drvo na okrajcima livada i vinograda, u ponekom dvorištu ili retkim šumama hrasta, graba i cera. Prepoznatljiva je po bujnoj krošnji i oporim plodovima, od kojih se nekada pravila izuzetno cenjena rakija. Stabla su većinom starija od sto godina.
Zbog sočnih i ukusnih gnjilih plodova i dekorativnog stabla, oskoruša se ubraja u voćke, mada je šumari smatraju šumskim drvetom. Pretpostavlja se da potiče sa Kavkaza. Pripada familiji ruža, a njen rod (Sorbus) obuhvata veliki broj vrsta različite visine i razvijenosti. Mnogima je oskoruša nepoznata i često je poistovećuju sa mušmulom ili divljom kruškom.
Ukras parkova, prečistač vazduha
Stablo oskoruše (Sorbus domestica L.) je snažno i robustno. Može da dočeka zavidnu starost – više stotina godina, i da izraste u visinu od 15 do 20 metara. Naročito lepo izgleda u proleće u vreme cvetanja, kada je okruglasta krošnja okićena perastim listovima i belim ili beličastorozim raskošnim cvetovima. Ova voćka privlči pažnju i u jesen, kada na granama sazrevaju plodovi, a listovi poprime žutu, a potom crvenkastu boju. Zato se ističe da je stablo oskoruše dekorativno tokom cele godine. Zbog takve osobine, u mnogim zemljama se gaji kao ukrasno drvo u alejama i parkovima.
Plod oskoruše je sitan, mase 25 do 30 grama, jabučastog ili kruškastog oblika, ređe okruglast, žute ili mrkožute boje, sa slabim rumenilom sa sunčane strane. Unutrašnjost ploda, odnosno meso je tvrdo, kiselo i trpko, a kada ugnjili, postane slatkonakiselo i aromatično. Ovo voće se bere kada plodovi počnu da menjaju boju od svetlozelene do zelenkastožućkaste, pre nego što ugnjile. Nekada su se ređali na lese ili stalaže i prekrivali čistom slamom. U ovakvim uslovima ugnjile za nekoliko dana.
Lekoviti dodatak brašnu
Naši presci su suve oskoruše mleli i dodavali brašnu radi boljeg ukusa hleba. Od sušenih plodova su se spravljali lekoviti čajevi za razne namene. I danas se smatra da je ovo voće korisno za regulisanje rada creva, žuči, jetre, ćelija mozga, da poboljšava memoriju i povećava koncentraciju, a pospešuje i celokupan rad nervnog sistema. Sprečava zatvor i anemiju, a koristi se i za jačanje organizma i srca. Prija i dijabetičarima, jer sadrži minimalne koncentracije saharoze.
Oskoruša nije samo najdugovečnije listopadno drvo. Ona važi i za jednu od vrsta najotpornijih na smog, gas i dim, prečišćavajući vazduh i u velikim industrijskim centrima. Zbog toga treba da nađe mesto ne samo u baštama i na okućnicama, već i u svim parkovima. Takođe, nije previše osetljiva na mraz, sušu, bolesti i štetočine. Skromnih je zahteva u pogledu klime i zemljišta. Prilagođava se raličitim uslovima. Jedino je važno da ima dovoljno svetlosti.
Oplemenjivač drugih sokova
Ne treba zapostaviti ni hranljivu vrednost plodova oskoruše. Sadrže ugljene hidrate, organske kiseline, proteine, taninske materije, pektine, vitamine, mineralne soli poput kalijuma, kalcijuma, gvožđa, fosfora, magnezijuma… Smatra se vitaminskim voćem. Gnjili plodovi su bogati provitaminom A, vitaminima B2 i C. U pogledu količine vitamina C poredi se sa crnom ribizlom.
Veštičije drvo
Kada se plod oskoruše preseče na dva ista dela dobije se presek u obliku pentagrama. Zbog toga se nekada verovalo da uvek treba nositi grančicu oskoruše kao zaštitu od zlih sila. Kelti su je nazivali “drvo koje šapuće”. Smatralo se i da štiti od zle magije, zog čega je nosila ime „veštičije drvo“. Irska legenda kaže da je prva žena na svetu stvorena od oskoruše.
Plodovi oskoruše su cenjeni i zbog velike količine tanina. Dodaju se sokovima od jabuke, kruške i drugih voćnih vrsta, jer njihovo prisustvo im poboljšava bistrenje, ukus, aromu i daje lepšu boju. Pored toga, oskoruša može da se suši. U nekim krajevima se od ovog voća spravljalo veoma dobro sirće, a rakija je bila piće za svaku priliku.
Gnjili plodovi predstavljaju prijatno osvežavajuće voće. Pogodni su za jelo u svežem stanju, spravljanje kompota, slatka, džema, marmelade, paste i raznih vrsta napitaka. Kompot od suvih oskoruša, mešan sa drugim voćem, ima poseban ukus.
Cenjena je i zbog velike vrednosti drveta. Ono je vrlo tvrdo, mrkocrvene boje, i ima veliku tehničku vrednost. Nekada se upotrebljavalo za izradu raznih točkova, zupčanika za vodene mlinove, presa za grožđe… Zbog dekorativnog drveta, svoje mesto oskoruša je našla i u stolarstvu i tokarstvu prilikom izrade raznih umetničkih predmeta.
S. Malinović
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
