Na proleće, pre kretanja vegetacije, posađene sadnice se prekrate na 2 do 3 pupoljka iznad površine zemlje. Kada se u toku vegetacije razviju novi mladi izdanci do visine 15 do 20 cm, stari izdanak se izbaci do osnove.
Površinska obrada zemljišta u mladom zasadu je veoma važna i prvu treba obaviti već na proleće. Dalja dinamika održavanja zemljišta zavisi od intenziteta nicanja korova. Korove u redu treba uništavati plevljenjem.
Zasadi kod kojih je obavljeno meliorativno đubrenje, prihranjuju se azotnim đubrivima u proleće, u 2 do 3 navrata. Ukupna količina iznosi 200 do 300 kg po hektaru KAN-a na kiselijim, i amonijum sulfata na krečnim zemljištima.
Navodnjavanje maline je veoma poželjno, a ako je zasad podignut na proleće, neophodno je da se svaki posađeni izdanak zalije sa 5 do 10 litara vode.
Nega malinjaka u rodu
U malinjaku koji je u punom rodu neophodno je sprovoditi sledeće agro- i pomotehničke mere: obrada zemljišta, đubrenje, navodnjavanje, uništavanje korova, rezidba, zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina.
Prva obrada se obavlja rano s proleća, a njome se na dubinu od 10 cm mogu zaorati i mineralna đubriva. Druga obrada stiže na red sredinom aprila, treća početkom cvetanja maline (prva polovina maja), a četvrta pred berbu. Sledi još i obrada posle berbe i uklanjanja starih izdanaka iz zasada. Sve ove obrade su plitke, u površinskom sloju od 5 do 10 cm.
Prihrana
U našim uslovima malina se obično đubri u dva navrata: u jesen i u proleće. U jesen se obavlja osnovno đubrenje stajskim i kompleksnim mineralnim đubrivima. Stajnjak se razbacuje svake treće godine u količini 30 tona po hektaru, a od kompleksnih najboljim se pokazalo NPK odnosa 10 : 12 : 26 + 3% Mg. Količina mineralnog đubriva zavisi od plodnosti zemljišta, količine hranljivih elemenata u zemljištu i intenziteta gajenja. Odmah po đubrenju je potrebno oranje.
Prolećna prihrana maline azotnim đubrivima obavlja se u 2 do 3 navrata. Ukupna količina iznosi 200 do 300 kg čistog azota po hektaru, a koriste se KAN na kiselijim i amonijum sulfat i urea na krečnim zemljištima. Prihranjivanje je moguće i kroz sistem za navodnjavanje i takva prihrana se naziva fertirigacija. Korisna je i prihrana preko lista kojom se mogu preduprediti i otkloniti nedostaci pojedinih makro- i mikroelemenata.
Navodnjavanje
Navodnjavanje je neophodna mera u savremenom gajenju maline. Posebno je voda važna u periodu cvetanja i plodonošenja. Zasadi maline se mogu navodnjavati brazdama, veštačkom kišom, mikrorasprskivačima i kapajućim trakama. Uspešnost navodnjavanja brazdama zavisi pre svega od propustljivosti zemljišta, ali i od nagiba. Budući da se malina često gaji na većim nagibima, postoji opasnost od erozije zemljišta pa ovaj vid navodnjavanja treba izbegavati. Veštačka kiša takođe nije preporučljiva zbog veće pojave bolesti i korova. Jedino je opravdana kao zaštita od visokih letnjih temperatura. Mikrorasprskivači obezbeđuju, pored zemljišne, i vazdušnu vlagu koja je važna za kvalitet plodova maline, a ujedno snižavaju temperaturu vazduha u zasadu. Najpogodniji za navodnjavanje maline je sistem kap po kap, zato što omogućava uštede u vodi, ravnomernu raspodelu vode u zoni korenovog sistema, istovremenu prihranu, a izbegava se kvašenje nadzemnog dela biljke koje pogoduje bolestima.
Nažalost, veoma mali deo zasada u Srbiji se navodnjava, i to je jedan od uzroka oscilacija u ukupnoj proizvodnji, kao i u rentabilnosti pojedinačnih malinjaka.
Uništavanje korova
Efikasan i sve rašireniji način uništavanja korova u malinjacima je tretiranje herbicidima. Čim vremenski uslovi na proleće dozvole, treba upotrebiti neki od herbicida za sprečavanje nicanja korova. Na proleće se koriste selektivni herbicidi za uništavanje jednogodišnjih korova koji nisu štetni za malinu. Ako iz nekih razloga na proleće nije bilo obrade, onda se mogu primeniti i kontaktni neselektivni herbicidi s tim što se tretiranje mora obavljati veoma pažljivo ubog moguće štete na listovima maline.
Rezidba
Rezidba maline jedan je od bitnih uslova za dobar rod. Može da se podeli na rezidbu na zrelo i na zelenu rezidbu. Jednogodišnje sorte maline se orezuje na zrelo u dva navrata: neposredno posle berbe i rano u proleće pre kretanja vegetacije. Letnjom rezidbom po završetku berbe izbacuju se svi prošlogodišnji izdanci, odnosno, izdanci koji su ove godine doneli rod. Takođe treba izbaciti i sve ovogodišnje izdanke koji su polomljeni, kržljavi ili su pregusti. Sve te izdanke treba odstraniti do zemlje, da ne ostane nikakav patrlj, izneti ih iz zasada i spaliti.
Prolećnim orezivanjem, koje se obično izvodi krajem marta ili početkom aprila, uklanjaju se suvišni dvogodišnji izdanci, a preostali se skraćuju. Ostavlja se po 5 do 6 dobro razvijenih izdanaka po dužnom metru koji su obrasli pupoljcima od same zemlje. Rastojanje između izdanaka treba da bude 12 do 15 cm. Zatim se izdanci vezuju PVC kanapom za zadnju žicu i prekraćuju na dva do tri pupoljka iznad zadnje postavljene žice.
Kod dvorodnih sorti maline, prolećnom rezidbom se mogu ukloniti svi dvogodišnji izdanci, čime se podstiče rod samo na jednogodišnjim izdancima, odnosno, rod u drugoj polovini leta i tokom jeseni.
Prva zelena rezidba maline se sastoji u uklanjanju krenulih izdanaka sve do kraja maja, obično svakih 15 do 20 dana, i to najbolje ručno, kada dostignu 15 cm. Pritom treba paziti da se izdanci uklanjaju sve do zemlje. Kod dvorodnih sorti maline, jednogodišnje izdanke je moguće prekratiti kada dostignu 50 do 60 cm, čime se podstiče bočno grananje i pomera cvetanje i plodonošenje za sam kraj sezone.
Vezivanje izdanaka za žicu
Broj izdanaka koji će biti vezani za žicu i obezbediti maksimalan rod u tekućoj godini kreće se od 5 do 8 po dužnom metru, zavisno od sorte, njihove razvijenosti, gustine pupoljaka itd. Radnik koji izdvaja i podiže izdanke za vezivanje bira zdrave, srednje razvijene izdanke s najkraćim rastojanjem (internodijama) između pupoljaka. Pupoljci treba da su zdravi, krupni, jasno vidljivi i da počinju s najnižeg dela izdanaka, sa što manje visine. Izdanci treba da su ujednačene braon-žute boje po celoj dužini, bez znakova prisustva bolesti (mrke i svetle fleke). Prilikom vezivanja izdanaka važno je da iz svakog sadnog mesta imamo po neki izdanak koji vezujemo, ako ne za gornju, ono bar za donju žicu, kako bi zasad uvek imao zadovoljavajuću gustinu.
Predebele i predugačke izdanke bez pupoljaka u donjoj zoni i sa dosta bočnih grana treba izbegavati. Ako je prosek visine izdanaka znatno iznad gornje žice, moramo podići gornju žicu. Tako ćemo imati bolje iskorišćenje rodnog potencijala. Prilikom vezivanja izdanaka PVC vezivom potrebno je obratiti pažnju na to da bude dovoljno čvrsto, tako da se prekraćeni izdanci ne izvlače, da ne padaju van reda i da rastojanje među njima bude približno jednako.
