Zimi, dok još nije bilo popularnih božičnih zvezda crvenih listova, naše bake su obožavale kaktus raskošnih cvetova. To je (Epiphyllum truncatum), najlepši uoči novogodišnjih i božićnih praznika. Poznat je i kao zigokaktus, člankoviti, ali i tropski lepotan. Pošto procveta krajem novembra i početkom ovog meseca, poslednjeg u godini, njegovo narodno ime je i decembar. Raste žbunasto, pa je veoma dekorativan u visećoj korpi.
Uz malo nege može biti fantastičan ukras i prikladna dekoracije za najsvečanije trenutke. Ima karakteristične mesnate stabljike sastavljene od brojnih malih delova (članci) sa zupčastim ivicama. Cvetovi rastu u parovima ili pojedinačno na vrhovima članaka i plene crvenim, ljubičastim, ružičastim, žutim ili belim cvetovima, pa enterijeru daju posebnu notu u tmurnim zimskim danima.
Dok većina kaktusa miruje, decembar cveta i traži redovno zalivanje i vlažan vazduh. NJegovo prirodno stanište su južnoameričke džungle, ali se odomaćio u mnogim evropskim zemljama i kod nas. Iako u prirodi raste na drveću kao parazitska biljka, vremenom se prilagodio na uslove zatvorenog prostora, suv vazduh u stanovima s centralnim grejanjem.
Voli svetlo mesto, ali ne i direktne sunčeve zrake
Božićnom kaktusu prija dosta svetlosti, ali ne voli direktne sunčeve zrake. Od količine svetlosti koju dobije zavisi kvalitet i bujnost cvetova. Može se gajiti i u malo mračnijoj prostoriji, ali će tada slabije cvetati. Odgovara mu temperature malo iznad 19 stepeni i povećana vlažnost vazduha. Da bi njegovi zanimljivi cvetovi bili bogati, a boja intenzivno ružičasta ili crvena, temperatura u sobi ne bi trebalo da je ispod 15 Celzijusovih stepeni. Na hladnoću i niske temperature posebno su osetljive biljke s belim i žutim cvetovima, koji će reagovati promenom boje u bledoružičastu.
U vreme cvetanja, tokom zime i ranog proleća, zemlja u saksiji uvek mora biti vlažna. Međutim, posle cvetanja, počinje faza mirovanja, koja traje skoro dva meseca. Tada se biljka premešta u prostoriju gde je temperature znatno niža, između 10 i 15 stepeni, orezuje se i zaliva tek toliko da se ne osuši.
Nakon faze mirovanja ponovo počinje da raste, pa je neophodno i prihranjivanje tečnim đubrivom koje sadrži fosfor i kalijum, ili za kaktuse, jednom u tri nedelje, Time se podstiče ne samo bogatije cvetanje, već i krupniji cvetovi. Premešta se na svetlo i toplije mesto i ne pomera, jer svaka promena položaja može dovesti do naglog opadanja pupoljaka. Kad se prvi cvetovi otvore, može se postaviti na mesto gde će lepota cvetova doći do punog izražaja.
U proleće, kad prođe opasnost od mrazeva može se izneti na terasu, balkon ili u senoviti deo bašte, a tokom letnjih meseci sem zalivanja i prihranjivanja neophodno je orošavanje.
Presađivnje i razmnožavanje
Božićni kaktus ne voli često presađivanje. Dovoljno je svake 2-3 godine, a ranije u slučaju da je saksija postala mala. Vadi se iz zemlje pažljivo, zbog osetljivog korena. Premešta se u peskovitu i kiselu zemlju (pH 5 – 6), koju oko korena biljke valja pritisnuti do mesta na kojem se i ranije nalazila, pre presađivanja.
Najbolja je obična neglazirana saksija, jer u plastičnim voda isparava samo s površine, pa biljka može da propadne zbog viška vode.
Jednostavno se i lako razmnožava i traje godinama. Kod svakog članka postoje adventivni korenovi. Oni se zabadanjem u vlažan pesak ukorenjuju za 15 – 20 dana.Biljčice se presade u pogodnu saksijui ostave na prozorsku dasku na istočnoj ili zapadnoj strani u stanu, gde će biti zaštićene od jakog podnevnog sunca.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
