Maslačak (Tarahacum officinale) je biljka iz porodice glavočika (Asteraceae) koja se može naći u većini delova sveta. Višegodišnja je biljka i obično naraste do visine od 5 do 40 centimetara. Ima velike, duboko narezane listove koji rastu u rozeti iz korena. Cvetovi su žute boje i skupljeni su u karakteristične glave koje se otvaraju tokom dana i zatvaraju noću.
Maslačak ima jak koren koja prodire duboko u tlo. Koren je tamnosmeđe boje i ima gorak ukus. Ipak, svi delovi maslačka su jestivi, uključujući listove, cvetove i koren. Mladi listovi se često koriste u salatama ili kao sastojak za pripremu čaja. Cvetovi se mogu koristiti za izradu vina ili meda, dok se koren maslačka često koristi za pripremu biljnih tonika i čaja.
Tradicionalno se koristi u biljnoj medicini. Smatra se da ima diuretička svojstva i može pomoći u pročišćavanju bubrega i mokraćnog sistema. Koristi se za poboljšanje varenja, jačanje apetita i kao blagi laksativ.
Maslačak ima tendenciju da se brzo širi i često se smatra korovom u vrtovima i travnjacima. Njegove semenke imaju perje koje omogućava lako rasprostiranje vetrom, tako da se biljka lako može razmnožavati. Ima važnu ulogu u ekosistemu, kao izvor hrane za pčele i druge insekte. Njegovi cvetovi su bogati nektarom, a polen je vredan izvor proteina za pčele.
Privlači pčele, razbija tvrdu zemlju
Maslačak može biti koristan u vrtlarstvu na nekoliko načina. Njegov jak koren može da razbije tvrdo tlo, poboljšavajući njegovu strukturu. Biljka takođe privlači pčele i druge oprašivače u vrt. Koristi se u organskom povrtarstvu i permakulturi kao pokazatelj plodnosti tla. Njegovo prisustvo ukazuje na dobar kvalitet zemlje. Cveta cele godine, ali najintenzivnije u proleće i leto. Cvetovi maslačka obično se otvaraju danju i zatvaraju preko noći. Ako se misli na berbu korena maslačka, koji se koristi u pripremi čajeva ili tinktura, onda se to obično radi u jesen, nakon što biljka ulazi u svoju mirovnu fazu i energija se prebacuje u koren. U mnogim područjima berba korena maslačka obavlja se u septembru i oktobru, kada je koren najbogatiji lekovitim materijama.
Cvetovi se zato peru u proleće ili ranog leta, kada su u punom cvatu. U tim sezonama maslačak je najobilniji u prirodi i cvetovi su sveži i bogati aromom.
Sveži listovi maslačka su bogati vitaminima A, C i K, kao i mineralima kao što su gvožđe, kalcijum i kalijum. Ova biljka sadrži vlakna i antioksidanse. Najviše se koristi kod osetljive jetre, s oslabljenom funkcijom. Koren maslačka može pomoći u proizvodnji i izlučivanju žuči, što pomaže jetri u procesu detoksikacije. Ima i diuretička svojstva, što može biti korisno za one koji imaju problema sa zadržavanjem vode ili smanjenom funkcijom bubrega.
Listovi maslačka mogu imati protivupalno dejstvo i mogu da pomognu u smirivanju upalnih stanja kao što je artritis. Sadrži antioksidanse koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima.
Može biti kontraindikovan kad su u pitanju alergije, kamen u žuči.
U kulinarstvu ima posebno mesto. Mladi listovi maslačka mogu se koristiti u salatama, varivima ili kao nadev u piti. Cvetovi maslačka takođe se mogu koristiti za izradu pekmeza, meda, vina ili čaja.
U kozmetici, od njega se prave losioni, kreme i šampon, zbog hidratantnih, umirujućih i protivupalnih svojstava. Ekstrakt maslačka može se koristiti za negu kože, posebno ako je osetljiva ili problematična.
Salata od maslačka
Sastojci:
4 šolje svežeg maslačka
1/2 crvenog luka (sitno iseckanog)
1 šolja čeri paradajza (prepolovljenog)
1/2 šolje iseckanih krastavca
1/4 šolje rendanog sira po izboru (npr. parmezana ili feta sira)
1/4 šolje naseckanih oraha (opciono)
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika limunovog soka
So i biber po ukusu
U velikoj posudi kombinujte maslačak, crveni luk, čeri paradajz, krastavac, rendani sir i orahe (opciono). U posebnoj posudi napravite dresing tako što ćete pomešati maslinovo ulje, limunov sok, so i biber. Prelite dresing preko salate od maslačka i pažljivo promešajte kako bi se svi sastojci sjedinili. Poslužite salatu od maslačka kao prilog uz glavno jelo ili kao osvežavajuću letnju salatu. Ova salata je bogata vitaminima i mineralima koji se nalaze u maslačku, a dresing od maslinovog ulja i limunovog soka dodaje osvežavajući ukus. Takođe, možete eksperimentisati sa dodavanjem drugih sastojaka po želji, kao što su kuvano jaje, avokado ili kriške šunke.
Med od maslačka
400 cvetova maslačka
2,5 kg šećera
2,5 l vode
4 limuna
Uberite 400 lepih cvetova maslačka bez drške. Stavite ih u veliku šerpu, prelijte hladnom vodom i operite u toj vodi. Promeniti vodu nekoliko puta. U oprane cvetove sipajte 2,5 l vode i stavite na šporet da ključa oko 5 minuta. Poklopite i ostavite preko noći. Treba da stoji bar 12 sati.
Narednog dana iscedite tečnost pa dodajte šećer i 2 limuna, prethodno isečena na kolutove. Kuvajte bar jedan sat uz povremeno mešanje. Proverite da li je kuvano tako što ćete staviti kap na hladnu tacnu. Ne treba da se previše razliva, ali ne odmah ni da se stvrdne jer će biti dosta čvrst kad se ohladi. Pred kraj kuvanja dodajte sok od dva isceđena limuna, pa još malo prokuvajte. Vreo med sipajte u vruće tegle. Dobro ih zatvoriti poklopcem i okrenuti naopako. Nakon nekoliko minuta mogu se uspraviti. Može se koristiti po kašičica ujutro na prazan stomak ili kao dodatak čaju.
I. Š.
