Navodno se upotrebljava u šamanskim ritualima zbog svojih halucinogenih svojstava, a u mnogim kulturama je poznata kao sveta gljiva. Istina je, ipak, malo drugačija.
Njen specifičan izgled je čini veoma upečatljivom, to je “ona crvena sa belim flekicama”, na čijem šeširu se odmaraju vile, i predstavlja veoma čest motiv na dečijim crtežima.
Možda najpoznatija gljiva na svetu je Amanita muscaria, kod nas poznata kao muhara. Rasprostranjena je širom severne hemisphere, ali je u skorašnje vreme rasađivanjem sadnica raširena i po južnoj polulopti.
Njen specifičan izgled je čini veoma upečatljivom, to je “ona crvena sa belim flekicama”, na čijem šeširu se odmaraju vile, i predstavlja veoma čest motiv na dečijim crtežima.
Misticizam je tesno povezan sa ovom gljivom. Navodno se upotrebljava u šamanskim ritualima zbog svojih halucinogenih svojstava, a u mnogim kulturama je poznata kao sveta gljiva. Istina je, ipak, malo drugačija.
Jedinjenja muscimol i ibotenska kiselina zaista izazivaju neku vrstu halucinacija, dok jedinjenje muscarin izaziva mučninu i povraćanje. Nisu česti teški slučajevi trovanja sa smrtnim ishodom, ali je muhara, bez obzira na svoju reputaciju halucinogene gljive, ipak otrovna vrsta koju ne treba konzumirati.
Uprkos imenu, muhara u sebi sadrži jedinjenje muscarin samo u tragovima. Pored svoje reputacije kao šamanske gljive, muhara se vezuje i za vikinške berserker rituale. Navodno su Vikinzi koristili ovu gljivu da padnu u posebno stanje svesti, tzv. berserk, kada bi dobijali nadljudsku snagu i ekstremnu toleranciju na bol. Posebna grupa ratnika se nazivala berserkeri i važili su za neustrašive borce koji se ne plaše smrti niti ranjavanja.
Kao i mnogi drugi mitovi, ni ovaj nije potvrđen u nauci i ne postoje arheološki i drugi dokazi da su Vikinzi koristili muharu u svojim ritualima, ali se mit ipak toliko učvrstio u svesti ljudi da je dobio poseban status među misticima i neopaganima.
R.D.J.
