Kineski kupus ili kako ga još nazivaju pak-čoj ili bok-čoj, sve češće se vidi u našim baštama, a nađe se i na trpezama. Lako se gaji i koristi za pripremu variva i salata. Nije probirač kada je u pitanju zemljište, jedino mu ne prijaju kisela, a zbog plitkog korena traži česta zalivanja manjom količinom vode.
U našim uslovima kineski kupus je najbolje proizvoditi direktnom setvom semena na stalno mesto od sredine do kraja jula. Seje se u redove na razmaku redova 50 do 60 centimetara, a biljke su u redu međusobno udaljene 20 do 30 cm.
Minerali pre setve
Pre setve na parcelu se unesu mineralna đubriva – 80 do 90 kilograma azota, 40 do 50 kg fosfora i 90 do 100 kg kalijuma po hektaru kao čista hraniva, a neophodni su i mikroelementi – kalcijum, magnezijum i bor. Osnovna nega u vegetaciji je okopavanje, zalivanje i jedna prihrana azotnim đubrivom dok biljke intenzivno rastu.
Ovo povrće ima kratku vegetaciju, do 60 dana, tako da za berbu pristiže od septembra pa nadalje. Rastresite, izdužene, zelenkaste ili žućkaste glavice pune nežnih listova, koje mogu da teže od 200 grama do dva kilograma, seku se sukcesivno, a dobro podnose transport i dugo zadržavaju svežinu, čak do dva meseca, što je ipak kraće u odnosu na naše kupuse.
Idealan za brzo prženje i supe
Ovo povrće je idealno za takozvani stir-fraj (brzo prženje) i supe. Veoma je izdašan u pripremama raznih salata, a od njega se lako pravi varivo.
Nutricionisti tvrde da je bok-čoj paket s odličnim hranljivim sastojcima: vitaminima, mineralima, dijetalnim vlaknima i proteinima. Da spomenemo samo neke – selen, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, B, A, K i vitamin D u izobilju, koji u organizmu pomaže da se usvoji kalcijum, te tako neposredno ljudski skelet čini čvršćim. Koristan je u raznim dijetama, poboljšava vid, sprečava opstipaciju, usporava starenje, učestvuje u detoksikaciji i jačanju imunskog sistema…
