Baštovani dobro znaju da se intenzivna proizvodnja povrća ne može zamisliti bez navodnjavanja, posebno kada je reč o povrću iz druge setve. Tada u zemlji ima manje vlage, a temperature su visoke, ponekad i žarke.
Piše: Svetlana MujanovićNavodnjavanje je, po definiciji, dopuna prirodnim, kada u toku vegetacije u zemljištu nema dovoljno vode za normalan rast i razvoj gajenih biljaka. Međutim, ono je postalo vrlo važna, neizbežna karika savremene poljoprivredne proizvodnje. Kada se voda, dodata navodnjavanjem, pravilno iskoristi, moguće je ostvariti veliki napredak u proizvodnji, s visokim i kvalitetnim prinosima.
Posebno je značajno u intenzivnoj proizvodnji povrća jer su ove biljke, generalno, veliki potrošači vode. Kod većine vrsta značajno je veći nadzemni deo koji vodu troši, od podzemnog koji vodu usvaja. Ipak, kod različitih vrsta je i različita potreba za vodom.
Kako unapred znati koje povrće se u drugoj setvi ne može gajiti bez navodnjavanja, pitali smo dr Borivoja Pejića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Evo nekih njegovih sugestija.
Iako ima dubok korenov sistem i može da koristi vodu iz dubljih slojeva zemljišta, paradajzu je dopunska voda neophodna, a razmak između zalivanja zavisi od faze razvoja biljaka. Posle sadnje neophodno mu je ukupno 400 do 600 milimetara vode, a količina koja se unosi navodnjavanjem zavisi od padavina. Prvi put se zaliva istovremeno s rasađivanjem, a drugi posle tri do pet dana, kada se popunjavaju prazna mesta. Norma je obično do 30 mm vode.
Kada se rasad primi, zalivanje se prekida u trajanju od petnaestak dana, da bi se biljke ukorenile. Do obrazovanja prvih plodova zaliva se svakih pet do dvanaest dana, što zavisi od kiše i temperature vazduha. Biljke s kojih se plodovi beru u više navrata, zalivaju se posle svake berbe.
– U vreme formiranja cvetnih zametaka zemljište treba da je manje vlažno, jer se tako podstiče obilnije cvetanje i zametanje plodova, a kada se oni zametnu, pojačava se zalivanje, jer je plodovima potrebno više vode – ukazuje dr Pejić.- Međutim, u vreme tehnološkog sazrevanja, preobilna, a pogotovo neujednačena vlažnost dovodi do pucanja pokožice, pogoršava se kvalitet i tržišna vrednost plodova paradajza. Zemljište treba da bude vlažno do dubine 50 do 70 centimetara, a broj zalivanja zavisi od količine i rasporeda padavina, formiranog roda i sorte koja se gaji.
Paprika žedna od cvetanja do berbe, krastavac u vreme plodonošenja
Zbog plićeg korena, paprika je veoma osetljiva na nedostatak vode, posebno od cvetanja do berbe. Ali, smeta joj i preobilna vlažnost i slaba „provetrenost“ zemljišta, odnosno, ne odgovara joj zabarivanje parcele. Tada biljke žute, jer koren otežano „diše“, a u težim slučajevima opadaju cvetovi, listovi, a i biljke mogu da uvenu.
Ukupne potrebe za vodom menjaju se u zavisnosti od uslova proizvodnje, a najčešće su 530 do 630 milimetara, mada u nekim uslovima dostižu i 1.250 mm.
Posle sadnje biljke se zaliju prvi put, a kroz tri do pet dana, kada se popunjavaju prazna mesta, i drugi put. Dok se ne pojave prvi plodovi, zaliva se svakih osam do deset, a ako je jako toplo i svakih pet dana. Norma zalivanja je mala, prokvašava se sloj do 30 cm, tako da se zaliva u 12 i više navrata. Ako je rod obilan, a temperature visoke, zaliva se posle svake berbe, po mogućstvu u večernjim satima, da se na plodovima ne bi stvorile ožegotine. Osim orošavanjem i sistemom kap po kap, paprika može da se navodnjava i sistemom brazda.
