Sezona radova u bašti u punom je jeku, a svako ko ima bar parče zemlje, dvorište ili okućnicu, može da ih pretvori u svoju malu zelenu oazu. Tu će uzgajiti omiljene ukrasne biljke i cveće ili zdravo sezonsko voće i povrće, a uz to će i popraviti kondiciju.
Piše: Ljiljana Natošević
Ukoliko vas mrzi da se pokrenete i da uzmete grabulje, lopatu, ašov i motiku u ruke, predstavljamo vam računicu kalorija koje možete da potrošite ukoliko samo sat vremena aktivno provedete u bašti. Razna svetska istraživanja pokazuju kako različite aktivnosti u bašti poboljšavaju snagu, kondiciju i omogućavaju gubitak težine, zatežu sve mišiće i, naravno, pozitivno deluju na psihu.
S obzirom na to da ovi radovi aktiviraju i mišiće celog tela, stručnjaci su procenili da 45 minuta aktivnosti u bašti, na mišiće i telo deluje kao 15 minuta vožnje bicikla. Naravno, treba napomenuti i da “nema ‘leba bez motike”. Iz ove poslovice jasno je kako bašta zahteva dosta rada i napora, a zarad osnovne sirovine za život – hrane.
Generalno, priroda pozitivno deluje na naš organizam. A naučno je dokazano kako baštovani imaju niži nivo hormona stresa, bolji san, opušteniji su i generalno su boljeg mentalnog zdravlja.
Ukoliko posejete bašticu, automatski ćete poboljšati rad srca, a samim tim smanjujete i rizik od srčanog i moždanog udara. Zato čak i američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv preporučuje dnevni rad u bašti u rasponu od 30 do 45 minuta, a sve kao meru potrebne fizičke aktivnosti.
Okopavanje, grabuljanje, čupanje korova i sakupljanje lišća znači konstantno savijanje, uvrtanje, dizanje i nošenje, što deluje na vaš organizam kao da ste u teretani. Osim što pomaže u sagorevanju kalorija, odnosno mršavljenju, vrtlarenje i baštovanstvo odlično deluje i na druge organe.
Vrtlarski radovi troše kalorije
Vrtlarski radovi su, takođe, sjajan sagorevač kalorija i masti, pa tako, primera radi:
kopanjem se sagori 286 kal/čas
šišanjem trave 350 kal/čas,
čišćenjem vrta 400 kal/čas,
čupanjem korova od 200 do 400 kal/čas,
sakupljanjem lišća 350 do 450 kal/čas,
sađenjem cveća od 200 do 400 kal/čas.
Zalivanjem cveća oko 120 kal/čas.
Socijalne veštine
I druženje sa drugim amaterima baštovanima i prijateljsko ćaskanje, ono što je nekad bila moba, kao i razmena mišljenja i saveta, poboljšavaju socijalne veštine, a boravak napolju i gajenje biljaka dovode do toga da se bolje osećate psihički i fizički. Zato, ako imate baštu ili okućnicu – motiku u ruke i pravac na sejanje omiljenog povrća ili sadnju omiljenog cveća.
Srce
Kao što smo gore pomenuli, radovi u bašti pomažu u jačanju srca, povećavaju izdržljivost i snagu, te na taj način smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara.
Ravnoteža
Ukoliko ste redovni u bašti, ojačaćete mišiće gležnjeva i stopala, zbog čega će vam se poboljšati ravnoteža, pa samim tim smanjujete rizik od povreda i padova.
Želudac
Zbog redovnog izlaganja bakterijama koje se nalaze u zemljištu, vrtlari su otporniji na bolesti i imaju snažniji imunitet.
Leđa
Dok kopate ili sejete nešto, konstantno ste u pognutom položaju. Na taj način dižete leđne mišiće koji su sve vreme aktivni i na taj način jačaju.
Zadnjica
Dok radite u bašti često i čučite, pa tako učvršćujete mišiće zadnjice. Dok zabadate tačke – jačate mišiće bedara.
Mišići
Kada radite lakše poljoprivredne radove, aktivirate svaki mišić, a pogotovo leđa, stomak, zadnjicu, bedra i ruke. Jačanje mišića popravlja držanje i na taj način štite telo od povreda i mnogih drugih zdravstvenih tegoba.
Stomak
Dok sadite klečeći na kolenima i rukama, grabuljate, uključujete kosilicu, koristite stomačne mišiće i na taj način ih jačate.