Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Suše iscrpljuju voćke u Srbiji

Suše iscrpljuju voćke u Srbiji

1127

Voćarstvo kod nas, kao i u svetu, trpi sve veći negativni uticaj klimatskih promena i izraženog štetnog delovanja različitih ekstremnih pojava. Najizraženije negativno dejstvo ispoljavaju dugotrajne letnje i jesenje suše, koje u velikoj meri iscrpljuju voćke i ometaju normalan godišnji ciklus njihovog rasta i razvoja. Da bi se štete od suše izbegle, voćari instaliraju različite sisteme za zalivanje, najčešće „kap po kap“.

Piše: dr Aleksandar Leposavić

Pored brojnih prednosti, sistem „kap po kap“ ima i nedostatke, koji se ogledaju u ispiranju hranljivih materija iz zone korenovog sistema, zbog čega se pojedini elementi, azot najviše, moraju češće unositi u zemljište. Pored sistema „kap po kap“, poslednjih godina se sve više proizvođača odlučuje za navodnjavanje zasada putem orošavanja.

Borovničari drže korak sa svetom

Pravilno izvedeno orošavanje utiče i na bolju prilagođenost biljaka na visoke temperature, ali se, pored ostalog, mora voditi računa o njegovom intenzitetu i krupnoći kapi, da se zemljište ne bi preterano sabilo i pogoršala njegova struktura. Praktična iskustva govore o tome da potrebne količine vode za zalivanje voćnjaka u sušnom delu sezone sistemom „kap po kap” iznose 1.900 do 2.000 m3/ha, a za orošavanje treba 2.500 do 3.000 m3/ha.

Izuzev u proizvodnji borovnice, kod kojih ne postoji zasad koji nema instaliran odgovarajući sistem za zalivanje, navodnjavanje je u našoj voćarskoj proizvodnji još uvek nedovoljno zastupljeno. Borovničari prednjače i po stepenu automatizacije procesa zalivanja biljaka, pa za zalivanje i ishranu biljaka koriste i različite unapređene mrežne komunikacione tehnologije – Internet of things (IoT). Ovakve tehnologije su usvojene da realizuju intenzivno, umreženo daljinsko upravljanje i daljinsko praćenje i kontrolu različitih proizvodnih procesa i automatski rad bez nadzora, smanjujući operativne troškove i intenzitet rada.

Upravljanje i modeliranje je korisno i s aspekta predviđanja i efikasnije zaštite od nepovoljnih vremenskih činilaca kao što su grad, suša, pozni prolećni mraz. Automatsko i daljinsko upravljanje sistemima za zalivanje je izuzetno važno zbog racionalnijeg i efikasnijeg korišćenja vode u zasadima ili na većim zemljišnim kompleksima.

Mraz „obrao“ ranocvetne kajsije i breskve

Klima se definitivno promenila, zbog čega se ne može govoriti o poznim prolećnim mrazevima u pravom smislu te reči. Ranije je taj termin podrazumevao pojavu niskih temperatura tokom druge polovine aprila i u maju. Zbog izuzetno visokih temperatura tokom većeg dela januara i februara ove godine, na primer, voćne vrste su ranije prekinule fazu ekološkog (prinudnog) mirovanja i započele vegetaciju znatno ranije u odnosu na višegodišnje proseke. To je dovelo do cvetanja koštičavog voća u većem delu naše zemlje već od prve polovine marta, a promenljivo vreme i niske temperature u ovom mesecu uticale su na izmrzavanje ranocvetnih sorti kajsije i breskve.

Kada su u pitanju drugi nepovoljni klimatski faktori, poslednjih decenija velike štete u svim proizvodnim rejonima pravi grad. Intenzitet pojave ove nepogode je takav da pojedina područja bivaju više puta pogođena u toku godine, a iznenađuje i njena izuzetno rana pojava. Primera radi, veći deo zapadne Srbije je ove godine zadesio grad velikog intenziteta 25. marta, a protivgradna zaštita u našoj zemlji startuje tek od 15. aprila!

Kao i kod navodnjavanja, borovničari su u najvećem procentu prekrili zasade protivgradnim mrežama. Ova voćna vrsta se sve više gaji i u staklenicima, ali ipak u daleko manjem procentu u odnosu na jagodu ili malinu. Najmanji procenat zaštite od grada i gajenja u zaštićenom prostoru u grupi jagodastog voća pripada kupini. S obzirom na činjenicu da je jagodasto voće koje se proizvodi u našoj zemlji prvenstveno namenjeno izvozu, svi proizvođači su u obavezi da prate i poštuju uspostavljene standarde koji se odnose na pravila dobre proizvođačke prakse i bezbednosti hrane. Ipak, malinari i otkupljivači ovog, za Srbiju izuzetno značajnog voća, postigli su izuzetno visok nivo dostignutih standarda, i po tome smo poznati u svetu.

Plodovi moraju biti „čistiji“

Zbog problema u proizvodnom procesu i veoma čestih prekoračenja hemikalija u plodovima, proizvođači jagode bi u budućnosti trebali veću pažnju da posvete pravilnoj primeni zaštitnih materija i na taj način izbegnu neslavnu titulu takozvanog „prljavog voća”. Naime, često se dešava da kontrolori kod nas i u izvozu u plodovima jagode utvrde nedozvoljeno prisustvo pesticida pa se ona, zajedno s jabukom, svrstava u ovu grupu voćarskih proizvoda.

Zemljišta sve posnija

Naši voćari sve ređe greše u pravilnom odabiru lokaliteta i u pripremi zemljišta. Ono na šta sve teže mogu da utiču je činjenica da su zemljišta u našoj zemlji sve siromašnija u organskoj materiji, a zna se da je upravo ona najvažnija za kvalitet i proizvodnu sposobnost zemljišta. Deficit organske materije u zemljištima posledica je velikog deficita stočnog fonda, ali i neracionalnog odnosa po pitanju pravilnog korišćenja biljnih ostataka. Bez obzira na poreklo, organske materije se u zemljištu moraju pravilno transformisati u kvalitetan humus koji poboljšava fizičke, hemijske i biološke karakteristike zemljišta, a na taj način se smanjuje potreba za veštačkim đubrivima i utiče na poboljšanje prinosa i kvaliteta voća. Humus koji potiče od sveže organske materije posebno je značajan, jer ima najpovoljniji uticaj na funkcionalnost korena, apsorpciju vode i mineralnih materija i kao takav deluje kao biostimulans na celu biljku. Imajući sve ovo u vidu, dolazi se do zaključka da je obezbeđenje dovoljnih količina kvalitetnih organskih materija i njihov pravilan tretman u zemljištu, uslov bez kojeg nema unapređenja naše voćarske proizvodnje.