Okolina Topole poznati je voćarski region po šljivama, jabukama, višnjama, trešnjama i vinogradima, ali poslednjih godina sve više porodica odlučuje se na to da započne i proizvodnju jagoda. Za sada su to male parcele, a da gaje jagodu usuđuju se uglavnom domaćinstva koja već imaju više hektara tradicionalnog voća, karakterističnog za ovaj kraj. Razlog zbog koga kao alternativu sade bobičasto voće jeste to što rod i novac stižu već sledeće godine nakon sadnje, a cena jagode je manje-više stabilna.
Tekst i foto: Biljana Nenković
Porodica Vasiljević iz sela Gornja Trnava kod Topole na 15 hektara imanja gaji voće, čije plodove godinama izvozi na tržište Evropske unije. Uglavnom su to šljive, jabuke, nektarine. Pre nekoliko godina odlučili su da prošire asortiman voća i zasadili jagode. Prve godine s 15 ari ubrali su oko pet tona. Jedan deo zasada je na otvorenom, a drugi pod folijom. Gajenje jagoda u ovoj višečlanoj porodici preuzeli su najmlađi članovi, brat i sestra, Nenad i Tanja Vasiljević.
Više sorti za dužu berbu
– Prve jagode zasadili smo pre tri godine. Bili smo izuzetno zadovoljni prvom berbom i plasmanom. Odlučili smo da našem asortimanu voća dodamo jagode, jer smo videli da je to unosan posao. Drugi razlog leži u tome što se ne čeka dugo za naplatu. Kad posadite jagode, već sledeće godine imate prihod, što nije slučaj s voćem koje već imamo. Koristili smo državne i opštinske subvencije za rasad jagoda i dobili 50 odsto povraćaja od države i 75 odsto opštinskih subvencija za foliju i konstrukciju za plastenike – kaže mladi voćar Nenad Vasiljević.
Vasiljevići su za sada zadovoljni i prodajom jagoda. Na parceli imaju šest sorti, ranih i kasnih, kako bi mogli da beru i u maju, i u junu.
– Posadili smo prvo kviki, pa kleri. Džoli je slatka i nju gajimo u plasteniku, ranije stiže i baš je krupna. Tu je i aprika. Ima ukus šumske jagode, a garda podseća na domaću jagodu. Slatka je i ukusna. Sibila stiže poslednja za branje.Najveća opasnost su bolesti i treba obratiti pažnju na insekte. Na otvorenom zasadu javlja se antraknoza listova, zatim se borimo s plamenjačom i truleži jagode. U zatvorenom smo imali problema s pepelnicom – kaže Tanja Vasiljević.
Vasiljevići u Gornjoj Trnavi šire proizvodnju
Na kvalitet roda i prinos ovog voća utiču nagle promene temperature, kišni periodi, mrazevi, kažu Vasiljevići, ali ne odustaju. Nenad i Tanja planiraju da prošire proizvodnju jagoda na bar još 30 ari. Zadovoljni su dosadašnjim rodom i prinosom, koji je po jednom živiću od 600 do 800 grama.
Treba mnogo radne snage za jagodu, i voćari u Topoli je izbegavaju s razlogom. Ovo je po tradiciji voćarski kraj, pa se radovi oko jagode podudaraju s, recimo, poslovima oko nektarine. Kada je vreme za proređivanje nektarine, počinje i berba jagoda i teško je da se usklade sve obaveze.
