Piše: Svetlana Mujanović
Leto i nije ono pravo sve dok pijace i marketi ne zamirišu na dinju. A vole je i pčele, stari su govorili da zrelu i slatku dinju prvo otkriju pčele. Istina, one se slade sokom zrele dinje, ali tog ploda ne bi ni bilo da nije njih. Naime, za oplodnju cveta dinje neophodno je da na tučak padne najmanje 400 polenovih zrna.
Bez obzira koliko su sitna, ovoliko zrnaca ne može da prenese vetar. Zato je priroda angažovala insekte među kojima su najveće vrednice pčele. Njih najpre privuče boja, a potom i miris nektara dinjinog cveta. Čak je i cvetanje ove biljke prilagođeno pčelama.
Blagovremeno postavljanje košnica
Cvet dinje počinje da se otvara na 18 stepeni, kada su pčele uveliko aktivne. Stručnjaci su izračunali da je za valjano oprašivanje ovog povrća potrebno da se po svakom hektaru rasporede dve i po do tri košnice. Važno je da one budu postavljene čim počne pojavljivanje muških cvetova na glavnoj vreži, kako bi pčele stekle naviku i blagovremeno se orijentisale na novu pašu.
Adekvatno oprašivanje je posebno važno u početku cvetanja, kada je formiranje i porast prvih plodova ograničen temperaturom. Plodovi na prvim sekundarnim vrežama su krupniji i imaju veći sadržaj šećera, te ukoliko pčele “zakasne” sa oplodnjom, smanjuje se ranostasnost, prinos i kvalitet dinje.
Kada se plodovi zametnu valja paziti da se biljkama obezbedi dovoljno hrane i vode. Iako ne traži obilje vode, dinji prija dopunsko navodnjavanje. U tom slučaju praktikuje se da se usev zalije kada su zametnuti plodovi veličine šljive. Navodnjava se različitim sistemima, a praćenjem vlažnosti zemljišta tenziometrima ili nekom drugom metodom, moguće je reagovati pravovremeno, pravilno određenim zalivnim normama. Veoma je važno da pre setve ili rasađivanja dinje zemljište bude vlažno čitavom dubinom, sve do sloja 80 do 120 cm. Ukoliko se ovo povrće gaji direktnom setvom, onda je važno manjim zalivnim normama „intervenisati“ po potrebi dok biljke niču kako bi se sprečilo stvaranje pokorice.
Dinje dobro primaju prihranu
Kada se ukažu redovi, usev više nije potrebnio obilno navodnjavati, a interval između dva zalivanja treba maksimalno razvući, kako bi biljke razvile snažan korenov sistem. Veće potrebe za vodom dinja ima u vreme cvetanja, a maksimum dostiže u fazi formiranja plodova pa sve dok se ne pojavi mreža na njihovoj kori. U ovom periodu je većina hibrida jako osetljiva na sušu. Kada počne zrenje plodova, smanjuje se intenzitet navodnjavanja, kako bi se postigao bolji kvalitet i omogućilo duže čuvanje.
Dinje izuzetno dobro reaguju na primenu organskih i mineralnih hraniva. Pred oranje po njivi treba u jesen rasturiti 40 do 60 t/ha stajskog đubriva. Ukoliko se gaji bez zalivanja, u jesen se po oranju unesu i celokupne količine fosfora i kalijuma, kao i polovina azotnih đubriva. Svež stajnjak se unosi isključivo u jesen, dok se dobro zgoreli može rasturiti i u proleće, predsetveno, i to upola manja doza od predviđene količine svežeg stajnjaka. Dobri rezultati u proizvodnji dinje postižu se i upotrebom živinskog stajnjaka. Dinja za formiranje jedne tone prinosa iznese 2,5 kg N, jedan kg P2O5, 4,5 kg K2O, 1,5 kg CaO i 0,5 kg MgO, sa jednog hektara zemljišta.
To bi značilo da za dobar rod ovog povrća po hektaru treba uneti 80 do 100 kg N, 40 do 50 kg P2O5, 160 do 200 kg K2O i odgovoarajuće količine Ca i Mg. Vreme primene đubriva zavisi od faze razvoja i načina gajenja. Ako se dinja gaji u zalivnom sistemu kap po kap, najbolje je polovinu NPK hraniva dati pre setve (sadnje), a ostatak tokom vegetacije, posle formiranja vreža. Posle rasađivanja pa do cvetanja, trebalo bi kroz zalivni sistem ispuštati mineralna hraniva koja imaju odnos NPK 1:3:1. Od cvetanja do zametanja plodova (20 do 25 dana) taj odnos NPK hraniva bi trebao da je 2:1:4, dok bi u vremenu od zametanja plodova do berbe ( 45 do 60 dana) taj odnos trebalo da bude 1:1,3:4.
