Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Keleraba: zdrava kupusnjača skromnih zahteva

Keleraba: zdrava kupusnjača skromnih zahteva

905

Piše: Tanja Prolić

Pojedine povrtarske kulture u našoj zemlji gaje se samo na malim parcelama, u baštama iza kuće za vlastitu potrošnju, iako obiluju vitaminima i mineralima. Jedna od njih je i keleraba, dvogodišnja biljka koja poreklo vodi sa područja severne i srednje Evrope. Zadebljala jabuka kelerabe koja se koristi u ljudskoj ishrani sadrži vitamin C, kalcijum, kalijum i druge vitamine i minerale, kao i esencijalne aminokiseline.

Keleraba pripada porodici kupusnjača, ali pokazuje veću otpornost na sušu od svojih rođaka i ima manje zahteve prema svetlosti. Ime ove biljke predstavlja složenicu od nemačke reči Kohl što znači kupus i Rube – repa. Njena jabuka sadrži 10 do 12 % suve materije, 6 do 7 % ugljenih hidrata i veću količinu vitamina C.

Žalfija umesto insekticida

Ukoliko se odlučite za direktnu setvu, keleraba se seje od kraja marta do kraja aprila, kada vremenske prilike to dozvole. Za proizvodnju kelerabe direktnom setvom potrebna je veća temperatura vazduha, oko 20 stepeni, dok temperatura zemljišta treba da bude makar 8 stepeni. Kako bi se ubrzalo nicanje biljaka, prekrivaju se agrotekstilom. Keleraba koja se uzgaja na ovaj način, bere se od polovine do kraja maja. Ovo je ređi način proizvodnje kelerabe, ona se uglavnom proizvodi preko rasada.

Za ranu prolećnu sadnju rasad se proizvodi u zaštićenom prostoru, u kojem temperatura treba da premaši 15 stepeni. Najčešće se seje u januaru, a u prvoj polovini marta biljke se rasađuju 35 do 40 dana nakon nicanja. Rasad se sadi na razmak 25×20-25 cm, odnosno oko 15 biljaka po kvadratnom metru. Uz pokrivanje agrotekstilom ili perforiranom PE folijom, biljke za oko 15 dana ranije pristižu za berbu. Rana keleraba sadi se na uzdignute gredice, koje treba spremiti bar 10 dana ranije, kako bi se zemljište lepo sleglo.

Na isto mesto keleraba može doći tek nakon tri godine. Nema nepoželjnih suseda, međutim, uzgojem pojedinih biljaka pored kelerabe, možemo je zaštititi od bolesti i štetočina koje je desetkuju. Žalfija, na primer, svojim jakim, karakterističnim mirisom tera kupusnu muvu, čije se larve ubušuju u koren i hrane korenovim dlačicama, uzrokujući propadanje biljaka.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us