Visoke temperature koje se stvaraju ispod folije unište gotovo sve parazite, sve štetočine, kao i seme korova koje se nalazi u zemljištu, i to je najbezbedniji i najjeftiniji način dezinfekcije uoči nove setve.
Solarizacija je nezamenljiva u dezinfekciji peska i zemljišta kojim se pune saksije za proizvodnju cveća i pikiranje povrća.
Piše: Svetlana Mujanović
Naši baštovani, koji povrće proizvode u plastenicima, kao podlogu najčešće koriste zemlju. Ona je znatno jeftinija od bilo kojeg supstrata, ali proizvođaču donosi mnogo problema, pre svega fitosanitarne prirode. Za zdrave biljke neophodna je zdrava zemlja, bez semena korova, štetnih insekata, gljiva i bakterija. Zbog toga se, pre početka svakog novog proizvodnog ciklusa, mora dezinfikovati. Nekada se to radilo isključivo hemijskim preparatima, a danas je većina njih u mnogim zemaljama zabranjena, posebno u sistemu organske proizvodnje. To ne znači da će korovi i štetočine moći nesmetano da se razmnožavaju.
Pre same dezinfekcije valja uraditi bilošku analizu, odnosno, odneti uzorke zemlje u odgovarajuću instituciju (najčešće je to poljoprivredna stanica), gde se prebroje seme korova i štetočine, pronađu organi za razmnožavanje parazita i odredi da li je dezinfekcija potrebna. Ako jeste, a povrtar se odluči za biološku, to se radi vodenom parom ili se ovaj posao prepušta suncu, a ponekad i biljkama.
Traži se dosta vremena i prazan plastenik
Zemljište se može dezinfikovati termički, solarizacijom, primenom insekticida i fungicida, fumigacijom, biofumigacijom. Bez obzira na to kojom metodom se radi, dezinfekcija zemljišta redukuje primenu pesticida tokom proizvodnje. Dakle, postoji više načina dezinfekcije zemljišta i svaki zahteva dodatna ulaganja. Za neke je potrebna skupa oprema, za druge hemijski preparati… Nekima je dovoljna samo folija i sunčeva energija, ali se tu traži puno vremena i prazan plastenik u letnjim mesecima.
Ako povrtar ne želi da za ovaj proces koristi hemijske preparate, može da bira koji će biološki način primeniti. Termičku dezinfekciju mogu da priušte samo malobrojni, jer je neophodna skupa oprema. Uz pomoć posebnih uređaja, u zemljište se ubrizgava vodena para i održava se temperatura od 70 do 80 stepeni Celzijusa. Dezinfekcija traje 30 do 60 minuta, i već posle 10 do 15 dana zemljište se može koristiti za setvu ili sadnju, bez bojazni da je u njemu ostalo nerazgrađenih, štetnih hemijskih supstanci.
Značajno jeftiniji, ali nešto dugotrajniji proces, jeste solarizacija. Ona podrazumeva dezinfekciju zemljišta, bez primene hemijskih preparata, iskorišćavanjem sunčeve energije u najtoplijim mesecima, a to su juli i avgust. Mana ovakvog načina dezinfekcije zemljišta jeste u tome što se radi u vreme kada većina povrtarskih biljaka još nije napustila plastenik, jer berba još uvek traje, a za ovaj proces su neophodne i dodatne pripreme. Plastenik se mora očistiti, povaditi i izneti svi ostaci povrća, opajati svi delovi, oprati konstrukcija, i na kraju zemljište duboko obraditi i fino usitniti. Potom se ono navlaži do 60 posto vlažnosti, prekrije tankom, providnom polietilenskom folijom koja se dobro ušuška na ivicama, plastenik zatvori i ostavi jedan do dva meseca da sunce obavi svoj deo posla.
Visoke temperature, koje se stvore ispod folije, unište gotovo sve parazite, sve štetočine, kao i seme korova koji se nalaze u zemljištu. Iako ima veliku manu, ova metoda je nezamenljiva u dezinfekciji peska i zemljišta kojim se pune saksije za proizvodnju cveća i pikiranje povrća.
Fumiganti mogu biti opasni
Kompletna i efikasna hemijska dezinfekcija zemljišta, uključujući uništavanje korova i nematoda, može se ostvariti jedino fumigacijom. Ova metoda je rizična i skupa za male proizvođače, sve korake mora da prati stručnjak i radi se u kompletnoj zaštitnoj opremi, jer fumiganti su jaki otrovi koji deluju gasovima. Radi se u nekoliko koraka: zemljište usitniti rotofrezom i zaliti ga ukoliko je suvo, fumigant razbacati po površini objekta i rotofrezom uneti u unutrašnji sloj, sve dobro zaliti i držati pokrivenom folojom najmanje sedam dana. Zatim skinuti foliju i isfrezirati zemljište. Plastenik posle toga treba da ostane otvoren i da se provetrava najmanje sedam dana.
Posle tog roka, u njega se ulazi s maskom, da bi se uzeo uzorak zemljišta, kako bi se proverilo da li ima još otrovnih ostataka, odnosno, da li je moguć novi proizvodni ciklus. A da li u zemljištu ima nerazgrađenih ostatatka, proverava se tako što se uzmu dve tegle, u jednu se stavi zemljište na kome je urađena fumigacija, a u drugu zemljište iz bašte, i u obe poseje kres salata. U optimalnim uslovima salata niče za dan-dva. Ukoliko seme salate ne klija ili je ponik kržljav na zemljištu na kojem je primenjen fumigant, treba sačekati nekoliko dana i ponoviti test.
Pri primeni fumiganata u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru, treba voditi računa o tome da prostor koji se fumigira bude izolovan od ljudi, životinja i drugih useva. Ako se dezinfekcija radi u plasteniku, on mora biti prazan, a najbolje vreme za fumigaciju je jesen, kada su još visoke temperature i kada je vreme delovanja na štetne organizme kraće.
