U baštama koje se redovno đubre stajnjakom i u kojima se ne koriste herbicidi, baš tamo gde se povrće gaji u skladu sa principima organske poljoprivrede, buja mnogo korovskih biljaka. Uglavnom to nisu samo korovi već i izuzetno hranljivi i korisni dodaci ishrani. Svi korovi rastu i na okućnicama i travnjacima.
Zajedničko za sve takve biljke je da su kvalitetna organska hrana koja raste nadohvat ruke. Ne traže nikakva ulaganja, a na trpezama mogu da se nađu tokom cele vegetacije. U našim uslovima najčešći jestivi korovi su kopriva, maslačak, tušt, rusomača, crvena detelina, loboda, mišjakinja…
Kada upoznaju njihove nutritivne, a kod mnogih i lekovite vrednosti, mnogi baštovani će ih, berem u nekom krajičku bašte, sačuvati i na trpezu izneti kao svojevrsni delikates.
Kopriva (Urtica dioica) raste svuda, čak i na zapuštenim, hranivima siromašnim zemljištima. Ipak, najbujnija i najkvalitetnija je u zasenjenim, vlažnim delovima bašta, uz zid ili ogradu. Sadrži kalcijum, kalijum, gvožđe, fosfor, vitamine C i A, i organske kiseline. U koprivi se nalaze i flavonoidi koji blagotvorno deluju na rad kompletnog organizma. To je jedna od retkih biljaka bogatih titanijumom.
U ishrani se koriste mladi listovi ali, bez obzira na bogatstvo minerala, ne valja je jesti svežu. Najčešće se dodaje drugom povrću u čorbe i variva, siru za pite i gibanice, tokom pripreme sira za sušenje… Listovi, usitnjeni u blenderu, ali u malim količinama, mineralima obogaćuju voćne sokove i ledene napitke, a mogu i da se suše za čaj.
U medicini je poznata kao biljka koja ublažava alergije, probleme nastale zbog prehlade, giht, reumu, išijas, bolesti jetre, žuči, slezine, loše varenje, anemiju, dijabetes, a podstiče i rast kose.
Rusomača (Capsella bursa-pastoris) je poznata još i kao pastirska torba, hoću-neću i devojačka trava. Raste svuda, čak i na neobrađenom, zapuštenom zemljištu. U svetu, posebno u zemljama Dalekog istoka, često se koristi u ishrani, dok se kod nas malo zna o njenoj lekovitoj i hranljivoj vrednosti. U Šangaju je redovan sastojak pirinčanog hleba, dok se u Koreji koren dodaje varivima od povrća. U Evropi se mladi, sočni listovi dodaju raznim salatama.
Može se smatrati mesožderkom jer seme, kada je mokro, luči supstancu miksospermiu, koja privlači insekte i ubija ih. Aktivni sastojci ove biljke su flavonoidi, kalijum i peptidi, što znači da zaustavlja sve oblike krvarenja. Čaj pročišćava krv, pomaže u lečenju angine pektoris i reguliše krvni pritisak.
Crvena detelina (Trifolium pratense) raste svuda oko nas. Redovno je kosimo i kompostiramo a nismo ni svesni da ima hranljiva i lekovita svojstva. Jestivi su listovi i mladi cvetovi. U mladim listovima ima proteina, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, vitamina A, C, E i B kompleksa. Sadrže malo kalorija i odličan su dodatak dijetama, u obliku salata i čorbi. Dobro se slažu sa svim vrstama povrća, jer nemaju gorak ukus.
Koriste se sveži, dok su mladi, ali se i suše za čaj koji je dobar za ublažavanje tegoba od prehlada i bolnog grla, ali i za iskašljavanje. Takođe, čisti krv, deluje kao antioksidant, a leti, kada se u njega doda koja kap limunovog soka i kockica leda, odličan je osvežavajući napitak. Čaj od suvih ili svežih cvetova prečišćava krv, a može da se koristi i kao dezinfekciono sredstvo i prirodni sedativ.
R. D. J.
