Svetski dan pčela obeležava se 20. maja i ovaj datum nas podseća na značaj najvažnijeg oprašivača među insektima od kojeg zavisi, verovali ili ne, svaki naš treći zalogaj. Srbija je prva zemlja u svetu po broju košnica po glavi stanovnika.
Niska cena i niska potražnja za medom
Kako je rekao dr med. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS),pčelarstvo u Srbiji je već godinu dana u teškim problemima pre svega zbog veoma otežanog plasmana meda.
– Što se tog aspekta tiče, koji je pčelarima i najvažniji, on je jako komplikovan, pre svega zbog rata u Ukrajini, ali otežan plasman meda je uzrokovan i drugim faktorima, pre svega korona krizom i svim ekonomskim posledicama koje je ona donela. Opala je kupovna moć stanovništa, pre svega Evropske unije, koja je decenijama bila naš glavni kupac meda, i zato je došlo ne samo do pada cena, već i do smanjene potražnje za medom. Zato smo se okrenuli arapskom tržištu, tržištu Dalekog istoka. Praktično otvaramo nova tržišta, što je veoma komplikovan proces koji vodimo još od avgusta prošle godine, ali smo uspeli da nađemo kupce u arapskim zemljama i u Kini. Na našu molbu država je maksimalno ubrzala proces usaglašavanja veterinarskog sertifikata s Kinom i nadamo se da će uskoro da krene izvoz u tu zemlju – rekao je Živadinović za Dobro jutro.
“Da se zna ko je pravi pčelar, a ko falsifikator”
Kako je istakao naš sagovornik, državna podrška prošle godine bila je najveća kakva se pamti.
– Prošle godine samo za subvencije po košnici nam je država isplatila oko milijardu dinara. Međutim, vi znate za naše sumnje da su brojke o brojevima košnica netačne i upravo sada pripremamo predlog da se broj košnica doda eAgraru. Tako ćemo na jednostavan, digitalan način rešiti svaku sumnju u broj košnica, što će se pozitivno odraziti na subvencije – istakao je predsednik SPOS-a.
On naglašava da, pored te podrške, država daje podršku i za kupovinu opreme za pčelarstvo u visini od 50% na deo bez PDV-a.
– Imamo podršku, ali moraće da se dobro pregleda sistem. Uvođenjem dodatka eAgraru koji predlažemo državi, a koji je lako primenljiv, doći ćemo do toga da će se znati ko su pravi pčelari, a falsifikatore ćemo prognati iz naših redova. Sistem koji predlažemo omogućava potpunu sledljivost meda. Ako neko seli pčele na bagremovu pašu, on može imati bagremov med, ako neko seli na suncokretovu, može imati suncokretov med, ali ako nije selio, kako on može imati taj med? Na taj će način i otkupljivač morati iz te baze da bira pčelare, ne može da otkupljuje ono čega nema. Ne može pčelar koji ima 10 košnica da proda 10 tona meda, jer jedna košnica ne daje jednu tonu – kazao je Živadinović.
Uginuća pčela od gladi u istočnoj Srbiji
Trenutno su jedan od glavnih problema klimatske promene. Usred bagremove paše imamo niske temperature i kišu, koja ne samo da ometa pčele da lete i donose med, već ometa biljke da luče nektar, a samim tim će biti manja količina meda.
– Pčele rade samo deo dana, nikako da se sklopi jedan ceo dan da sve bude kako treba i da pčele rade celodnevno, što je nekada bilo potpuno normalno. Danas pčela mora da otima od prirode, ako želi da dođe do pristojne količine meda. Ovoj situaciji pčelari moraju da se prilagode. Spremamo strategiju za borbu protiv klimatskih promena, ne možemo izmisliti toplu vodu, ali ono što možemo jeste da naučimo pčelare da se mnogo ozbiljnije bave pčelarstvom – rekao je naš sagovornik.
Problem s klimatskim promenama evidentan je u ovogodišnjoj bagremovoj paši. Prema rečima našeg sagovornika, ona je ove godine veoma pogođena klimatskim promenama, odnosno, veoma lošim vremenom.
Imamo delove Srbije gde bagrem cveta već nekoliko dana a unosi su veoma slabi. Imali smo uginuća od gladi u istočnoj Srbiji. Bagrem je procvetao, ali ne može da medi, vreme mu ne dozvoljava. Prema tome, situacija je zaista nezgodna. Imamo krajeve Srbije gde je juče bio veoma dobar dan za unos meda, ali evo danas će pčele sve što su juče unele pojesti. Sad su pčelinja društva jaka, imaju velika legla, troše velike količine meda dnevno, i po kilogram i po – istakao je Živadinović.
Međutim, kako ističe, problem su i sve veći troškovi pčelarenja. Inputi u pčelarskoj proizvodnji su ogromni. Sve je počelo s korona krizom koja je ostavila duboke posledice, a rat u Ukrajini je doveo do toga da se sve oteža i sve poskupi.
– Izračunali smo da su ulaganja u pčelarstvu poskupela za oko 80 posto, a sa druge strane med je pojeftinio, tako da sada nije nimalo lako biti pčelar i izdržati – rekao je predsednik SPOS-a.
Tanja Prolić
