Povrtari koji se bave plasteničkom proizvodnjom dobro znaju da se pre početka nove sezone sve „bašte pod krovom“ moraju izlečiti od lanjskih bolesti – dezinfekcijom. Ne tako davno, taj posao su „odrađivali“ agesivni hemijski preparati. Zahvaljujući podizanju ekološke svesti, oni su zamenjeni blažim, a sve češće koriste se i oni najblaži, poput sumpora i plavog kamena, koji nisu ništa manje efikasni, a protopm su i bezbedniji za ljude i biljke.
Kada se radi sumporom, za dezinfekciju jednog kubnog metra zatvorenog prostora potrebno je utrošiti 10 do 20, maksimalno 30 grama sumpora. Za ovu dezinfekciju valja nabaviti sumporne trake,. Plastenik treba prvo mehanički očistiti, gde je moguće oprati unutrašnjost, i tek tada sve dezinfikovati.
Obavezna zaštitna oprema
Na plasteniku je potrebno zatvoriti sve otvore, a tokom rada koristiti zaštitnu opremu – obavezno rukavice i masku. Čim se sumporne trake zapale, bašta pod krovom mora se napustiti i dobro zatvoriti jer se stvara sumpor-dioksid koji oštećuje disajne organe. To se radi kada je temperatura vazduha iznad 12 Celzijusovih stepeni. Plastenik mora ostati zatvoren najmanje 24 sata. Za to vreme ne sme se ulaziti u njega, niti otvarati bilo koji otvor. Povrtari plastenike drže zatvorenim najčešće četiri do pet dana, a potom ih otvaraju da se provetre.
Dok višegodišnje biljke spavaju
Kada se u plastenicima gaje biljke koje imaju jednogodišnji ciklus proizvodnje, dezinfekcija nije teška niti zahtevna. Ali, kako dezinfikovati plastenike u kojima rastu višegodišnje biljke?
U ovom slučaju bašte se čiste i dezinfikuju kada gajene biljke spavaju. Prvo se isprati berba, rezidba ili drugačije “friziranje“ bokora ili žbuna, pa tek tada započne veliko spremanje. Sve osušene i odrezane delove valja ukloniti iz plastenika. Dobro očistiti i oprati armaturu, foliju, opremu, armaturu koja služi za vezivanje zasada i sav alat. Radi se najčešće plavim kamenom i kalijum-hipermanganatom. Ukoliko se folija i armatura kupaju pomoću creva za zalivanje, gajene biljke valja prekriti i zaštititi folijama, da se rastvor ne sliva na njih.
Plavi kamen najefikasniji je za dezinfekciju drvene konstrukcije, nikako metalne armature jer je nagriza. U 100 litara vode rastvori se pet kilograma plavog kamena i tim rastvorom pere se konstrukcija. Nije naodmet napomenuti da su i za ovaj posao potrebni rukavice i maska. Ista efikasnost postiže se i ako se radi kalijum-hipermanganatom.
Zimsko spremanje alata
Zima je najbolje vreme da se sav alat, potreban u vreme vegetacije, očisti i pripremi za novu sezonu. Motike i druge alatke kojima se kopa i seče valja naoštriti, dobro oprati vrelom vodom ili premazati alkoholom. Dezinfekcija alata i pribora može se uraditi i potapanjem alata u 10-procentni rastvor masne sode ili 5-postotni rastvor plavog kamena.
Oko plastenika ne sme biti otpada. Kada nema velikih poslova, valja ukloniti sve gajbice, daske, letve, plastične saksije… i pripremiti teren za setvu biljaka koje će mirisom ili izlučevinama odbijati štetne insekte.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
