Nakon uzlaznog trenda krajem prošlog veka, Srbija je za relativno kratko vreme postala najveći izvoznik kupine u svetu. Rekordna proizvodnja od preko 28.000 tona ostvarena je 2007. godine.
Proizvodnja kupine u Srbiji pretežno je skoncentrisana u Zapadnomoravskom, Podrinjsko-kolubarskom i Zaječarskom regionu u uslovima navodnjavanja.
Poslednjih godina proizvodnja kupine u svetu ima veoma izraženu cikličnost. Najveći porast proizvodnje plodova kupine ostvaren je devedesetih godina prošlog veka i to za svežu potrošnju u Severnoj Americi, a za preradu u Evropi i Aziji. U isto vreme, proizvodnja ove voćne vrste u Čileu, koji je do tog vremena bio glavni snadbevač severne hemisfere svežim plodovima, doživljava pad, kao posledicu visokih troškova transporta i plasmana. Zbog toga se razvijaju nova proizvodna područja, a najveći rast proizvodnje od 2000. godine ostvaruje Meksiko, koji ubrzo postaje glavni izvor svežih plodova kupine za severnoameričko tržište.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka u Srbiji, pod uticajem svetskog tržišta, intenzivira se proizvodnja osnovnih vrsta jagodastog voća ovog podneblja: malina, jagoda, kupina i ribizla. Zasadi maline i ribizle ubrzano se šire u zapadnoj Srbiji, jagode u centralnoj (Grocka, Smederevo, Čačak) i kupine u istočnoj, a nešto kasnije u zapadnoj Srbiji i Šumadiji.
Pandemija diže cene i podstiče sadnju
Za razliku od maline, obim proizvodnje kupine u Republici Srbiji sporo se menjao. Do kraja osamdesetih godina proizvodnja kupine kretala se oko 5.000 tona, da bi tek u drugoj polovini devedesetih godina dostigla 10.000 tona. Nakon toga, Srbija je za relativno kratko vreme postala najveći izvoznik kupine u svetu. Najveća proizvodnja ostvarena je 2007. godine i iznosila je više od 28.000 tona.
Ovakav trend rasta proizvodnje kupine rezultat je rasta tražnje kupine na svetskom tržištu, hiperprodukcije proizvodnje maline u najpoznatijim malinogorjima, što je prouzrokovalo opadanje otkupnih cena ove vrste voća, i pojave i uvođenja u proizvodnju izuzetno kvalitetne i visokorodne domaće sorte kupine „čačanska bestrna”. Nažalost, zbog neregulisanih tržišnih kretanja, proizvodnja ove voćne vrste poslednjih godina veoma oscilira i naglo pada, što je naročito izraženo u sezonama od 2017. do 2020. godine.
Proizvodnja kupine u Srbiji pretežno je skoncentrisana u Zapadnomoravskom, Podrinjsko-kolubarskom i Zaječarskom regionu u uslovima navodnjavanja. Manje količine proizvode se i u ostalim regionima Srbije. Preko 90 posto kupina izvozi se u smrznutom stanju. Pod uticajem svetskog tržišta i velikog rasta tražnje, koje je naročito izraženo u uslovima kovid-19 pandemije, cena smrznute kupine poslednjih meseci značajno je porasla i pa se u našoj zemlji ponovo javlja interesovanje za obnavljanje postojećih i podizanje novih zasada kupine.
Kupine bez bodlji za naše zasade
Čačanska bestrna (Sasak Thornless) stvorena je u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorti Dirksen Thornlles i Black Satin. Pripada grupi poluuspravnih sorti. Ukrštanje je izvedeno 1984. godine, a selekcionisana je 1987. godine. Srednjestasna je, samooplodna i veoma rodna sorta. Zbog rodnosti i izražene otpornosti na niske temperature dugo godina vodeća je sorta u Srbiji.
Odlikuje se kraćim vremenom dozrevanja, tako da uspeva da iznese celokupan rod i kada se gaji na većim nadmorskim visinama. Zri od poslednje trećine jula do kraja avgusta. Plodovi su izuzetne krupnoće, preko 9g, izduženo cilindričnog oblika, sjajnocrne boje, čvrsti, s izraženom aromom, veoma kvalitetni. Odlične je transportabilnosti. Pošto crna boja ploda pri preradi prelazi u crvenu, treba je obrati i skladištiti na vreme. Pogodna je za upotrebu u svežem stanju, kao i za različite vidove prerade.
Vrlo je bujna sorta. Obrazuje 4-5 jakih izdanaka koji se od sredine povijaju. Ima kratke internodije. Rodne grančice se obrazuju celom dužinom izdanka. Cvetovi su sakupljeni u cvasti na vrhovima rodnih grančica. Odlikuje se srednje ranim kretanjem vegetacije i srednje poznim cvetanjem. Prinosi preko 28t/ha postižu se i u oskudnim uslovima gajenja. Otporna je prema napadu gljivične bolesti koja izaziva žutu rđu listova i letorasta, kao i na zimske mrazeve. Preporučuje se kao vodeća sorta za gajenje u proizvodnim zasadima kupine u Srbiji i zemljama okruženja
Loh Nes (Loch Ness) stvorena je u Škotskoj (SCRI) 1990. godine i prva je evropska sorta bez bodlji. Samooplodna je sorta. Plod je srednje krupan, izduženo cilindričnog oblika, čvrst, sjajnocrne boje, slatko nakiselog ukusa. Može se koristiti za svežu potrošnju, kao i za različite vidove prerade. Srednje je bujna sorta. Izdanci su dugački oko 3m, poluuspravni. Kasno cveta. Srednje kasno do kasno počinje da zri, zbog čega je treba gajiti u nižim i toplijim lokalitetima. Umerene je rodnosti. Osrednje je otpornosti prema najznačajnijim bolestima i štetočinama kupine. Zbog variranja u prinosima i osrednje otpornosti na zimske mrazeve i većinu bolesti, prilikom izbora lokaliteta za gajenje ove sorte treba biti posebno obazriv.
Tornfri (Thornfree) nastalaje u Merilendu (Beltsville, Maryland, SAD) ukrštanjem sorti (Brainerd × Merton Thornless) × (Merton Thornless × Eldorado). U proizvodnji je od 1966. godine. Samooplodna je i veoma rodna sorta. Dosta je gajena u svetu, a kod nas je sve do uvođenja u proizvodnju čačanske bestrne bila najzastupljenija sorta kupine. Plod je srednje krupnoće, težine oko 4,5g, loptast do blagokupast, sjajnocrne boje, izražene kiselosti, aromatičan i s postojanom bojom po branju. Pogodan je za različite vidove prerade, a manje za potrošnju u svežem stanju. Žbun čini osrednji broj srednje bujnih do bujnih, poluuspravnih izdanaka, dužine oko 3m. Odlikuje se ranim do srednje ranim kretanjem vegetacije i kasnim cvetanjem.
U našim uslovima berba počinje relativno kasno, u avgustu. Ona po pravilu dugo traje, tako da nije redak slučaj da se berba ove sorte obavlja i u oktobru. Zbog ove osobine dešava se da u neodgovarajućim vremenskim prilikama propadne veliki deo roda. Ranostasna je i dobre rodnosti.
Veoma je osetljiva prema žutoj rđi, ljubičastoj pegavosti kupine i sivoj plesni. Zbog dužine vegetacionog perioda, problem kod ove sorte predstavlja i veoma visoka osetljivost prema niskim temperaturama. U godinama sa dugim mraznim periodom bez snega može da izmrzne čitava biljka, što se desilo u Mačvi 2005. i 2015. godine.
Ovu sortu treba gajiti u župnijim područjima s povoljnim toplotnim režimom. Treba izbegavati više terene, rečne doline, dubodoline i terene na kojima je učestala pojava mraza.
Tripl kraun (Triple Crown) složenog je porekla, nastala je 1996. godine kao rezultat saradnje istraživačkih centara Merilend i Oregon (SAD). Plod je srednje krupan do krupan (6-8g), odlične arome i ukusa. Ima visok sadržaj rastvorljive suve materije. Pogodna je za svežu potrošnju na lokalnom tržištu i za različite vidove prerade. Zbog lošije konzistencije, plodovi nemaju dobru transportabilnost. Izdanci su poluuspravni, veoma bujni, kasnog je vremena sazrevanja. Veliki nedostatak ove sorte je visoka osetljivost izdanaka na niske temperature. Zbog osetljivosti na niske temperature treba biti i posebno obazriv pri izboru lokaliteta za njeno gajenje.
Sorte lokalnog značaja
Čester Tornles (Chester Thornless) nastala je 1985. godine u SAD (Beltsville, Maryland). Stvorena je ukrštanjem sorti Thornfree × Darrow. Genetsku bestrnost nasledila je od sorte merton tornles. Odlične je rodnosti i kvaliteta plodova. Jedna je od najotpornijih sorti kupine prema niskim temperaturama. Plod je srednje krupan do krupan, težine 5-7g. Mana ove sorte su plodovi slabog ukusa. Nema osobinu omekšavanja i gubljenja boje na sunčanim danima, kao ni posle berbe. Bujna je sorta, odlične rodnosti. Izdanci su poluuspravni, dugački oko 3m. Kasno počinje da zri (slično tornfriju), zbog čega treba biti obazriv pri izboru lokaliteta za njeno gajenje. Izražene je otpornosti na sušenje izdanaka (prouzrokovač Leptosphaeria coniothyrium) i sivu plesan (Botrytis cinerea). Otporna je na niske zimske temperature. Prednost ove sorte je otpornost na različite biotičke i abiotičke faktore, dok je nedostatak veoma slab ukus plodova.
Dirksen Tornles (Dirksen Thornless) stvorena je u SAD, nastala složenim ukrštanjem sorti [[Merton Thornless × (Merton Thornless x Eldorado)] × Darrow] × Thornfree. Samooplodna je sorta. Plod je sitan do srednje krupan, loptasto izdužen, dužine 25mm i 20mm širine. Ima sjajnocrnu boju koja donekle prelazi u violetnoplavu. Plodovi su kvalitetni, aromatični, sočni, slatkonakiselog ukusa. Pogodni su za potrošnju u svežem stanju i različite vidove prerade. Odlične je transportabilnosti. Nema osobinu vraćanja boje. Žbun je bujan, s jakim, poluuspravnim izdancima, dugim preko 3m. Ranostasna je sorta, zadovoljavajuće rodnosti. Zri od polovine jula. Berba se rano završava. Veoma je osetljiva prema žutoj rđi, ljubičastoj pegavosti kupine (Septocita rubrorum) i sivoj plesni. Relativno je otporna na izmrzavanje. Zbog dobre rodnosti, otpornosti na niske zimske temperature i postojanosti boje ploda posle berbe, preporučuje se kao jedna od vodećih sorti u kupinogorjima Republike Srbije i Republike Srpske.
Blek saten (Black Satin) stvorena je u SAD. Nastala složenim ukrštanjem sorti [[Merton Thornless × (Merton Thornless x Eldorado)] × Darrow] × Thornfree. U proizvodnji je od 1974. godine. Samooplodna je sorta. Nepostojane je boje ploda po berbi. U našoj zemlji se sve više potiskuje kvalitetnijim sortama. Plod je krupan, sjajnocrne boje, težine 6-7g, izduženokupast, sočan, slatko nakiseo i nepostojane boje po berbi. Pogodan je kao stono voće i za različite vidove prerade. Veoma je bujna i ranostasna sorta, odlične rodnosti. Izdanci su poluuspravni. Pripada srednje i ranocvetnim sortama. Berba se odvija od kraja jula do početka septembra. Uspeva da iznese čitav rod i na većim nadmorskim visinama. U odnosu na većinu drugih sorti relativno je otpornija prema žutoj rđi (Kuehneola uredinis). Usled neadekvatne zaštite strada od ljubičaste pegavosti kupine (Septocita rubrorum). Otporna je prema niskim zimskim temperaturama. Mekša konzistencija plodova i nepostojanost njihove boje po berbi čine da se ova sorta sve manje gaji u našoj zemlji.
Izuzetno raznoliki agroekološki uslovi Republike Srbije otežavaju tipizaciju, odnosno svođenje na manji broj sorti pojedinih vrsta voća, što se odnosi i na kupinu. Praktično, svako kupinogorje (proizvodni region) trebalo bi da ima svoje vodeće i prateće sorte kupine za podizanje proizvodnih zasada.
Dvorodne sorte kupine
U svetu se sve veća pažnja posvećuje stvaranju dvorodnih sorti kupine. Pored dve prvobitno stvorene dvorodne sorte na Univerzitetu u Arkanzasu (prvi džim (Prime-Jim) i prvi jan (Prime-Jan), iz ove oplemenjivačke kuće stvorene su nove dvorodne sorte, sa znatno poboljšanim karakteristikama ploda, i većom prilagođenošću biljaka na različite uslove sredine. Vrednost dvorodnih sorti ogleda se u činjenici da je njihovim uvođenjem u proizvodnju došlo do proširenja sezone upotrebe svežih plodova ove voćne vrste. Takođe, proizvođači ovih sorti postižu veću cenu na tržištu plasmanom tokom oktobra i novembra (kada vremenski uslovi to dozvole). Nedostaci u odnosu na jednorodne sorte jesu manji prinos i trnovi na nekima od njih.
Prajm-Ark 45 (Prime-Ark 45) umerene je otpornosti na najznačajnije bolesti kupine. Trnatost i problem vraćanja boje glavni su razlozi za masovnije širenje ove sorte.
Prajm-Ark fridom (Prime-Ark Freedom) – Ukoliko se ova sorta gaji za oba roda, znatno veći rod i kvalitet dobija se u drugom (jesenjem rodu) u odnosu na prvi (letnji rod). Osetljiva je na antraknozu i žutu rđu. Može se preporučiti za gajenje u ograničenom obimu za upotrebu u svežem stanju.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
