Ovo povrće traži česta zalivanja i bogato zemljište. Zbog toga, pre setve ili rasađivanja, u zemljište valja uneti dosta zgorelog stajnjaka. Potreban mu je četvorogodišnji plodored.
Za povrtare maj je mesec kada se u bašte najviše ulaže. Valja obezbediti đubrivo, seme, hemijske preparate za zaštitu…
U ovom periodu povrće traži i najviše živog rada. Vredne ruke treba da stignu da poseju vrste koje vole toplu zemlju i vazduh, da rasade takozvano toploljubivo povrće, okopaju, ali i da pokupe prve plodove iz jesenje ili rane prolećne setve.
Rasađivanje salatnih sorti
U povrtarskom svetu reklo bi se da je krastavac veliko zakeralo. Mnogo toga mu prija, ali mu i svašta smeta.
U prolećnoj setvi, a to je krajem aprila – početkom maja, seju se salatne sorte, dok se u postrnoj gaje isključivo kornišoni. U baštama i na okućnicama gaji se najčešće iz rasada, a rasađuje se obično u prvoj nedelji maja, kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Najbolje je da se sačeka da se zemljište zagreje do 18 stepeni.
Ovo povrće nema velike zahteve prema svetlosti ali traži česta zalivanja i bogato zemljište. Zbog toga, pre setve ili rasađivanja, u zemljište valja uneti dosta zgorelog stajnjaka. Potreban mu je četvorogodišnji plodored.
Bez navodnjavanja – nerentabilan
Vreže krastavaca mogu puzati po zemlji, a mogu se podići na plastičnu mrežu koja se pričvrsti na pritke, što je mnogo praktičnije i ekonomičnije kada se ovo povrće gaji na okućnici i u malim baštama. U takvoj proizvodnji plodovi su čistiji, zdraviji, a zdravije su i biljke jer je bolje provetravanje.
I u malim baštama i na okućnicama, pre rasađivanja krastavaca valja prvo raširiti crnu polietilensku foliju koja zadržava vlagu, čuva toplotu i sprečava rast korova. Povrtari koji su u mogućnosti, trebalo bi da ispod folije razvuku sistem za navodnjavanje kap po kap jer je proizvodnja ovog povrća bez navodnjavanja nerentabilna.
Krastavac se bere ručno, u intervalima od dva do tri dana.
Zaštita od plamenjače i od vašiju
Najopasnija bolest ovog povrća je plamenjača, koja u nezaštićenom usevu ume da sprži biljke i potpuno uništi proizvodnju. Od insekata najčešće štetočine su vaši, posebno bela leptirasta vaš, koja je nekada bila isključivo štetočina u zatvorenom prostoru, a sada se potpuno prilagodila životu na otvorenom polju. Više je ima u baštama i na okućnicama gde je toplije nego na otvorenom polju. Od izabranog preparata zavisi u kom razmaku će se prskanja ponavljati. Najvažnije je da se za svako sledeće prskanje bira druga aktivna materija. To ne znači da treba kupiti dvadesetak različitih preparata. Dovoljna su tri do četiri koji se smenjuju, a ono što preostane čuva se za sledeću vegetaciju u originalnoj ambalaži, zaštićeno od svetlosti i vlage, van domašaja dece.
Idealan za urbane bašte
Krastavac formira vreže i voli da se penje uz oslonac. Zbog te osobine je idealan za urbane bašte.
Može se gajiti u sandučićima i saksijama, proizvodi se iz rasada, sopstvenog ili kupljenog, a za gajenje na terasi biraju se salatne sorte. Čim se rasadi, u saksiju valja pobosti dugačku pritku i plastičnim kukicama i štipalicama, kako se zovu ti pričvršćivači koji se mogu kupiti u svakoj poljoprivrednoj apoteci, pomogne mu se da raste prema gore. Ne prija mu jako direktno sunce, a usmeravanjem da raste uz pritku, svaki list ima dovoljno stetla i brzo napreduje i cveta. Plodovi se beru 42 dana posle zametanja.
Piše: Svetlana Mujanović
