Bokvica je jedna od najrasprostranjenijih i najdostupnijih lekovitih biljaka. Ženska (Plantago major) i muška bokvica (Plantago lanceolata) imaju skoro isto lekovito dejstvo koje je poznato već hiljadama godina. Koristili su ih drevni grčki i kineski doktori, a u srednjovekovnim knjigama o lekovitom bilju ta vrlo cenjena biljka se preporučivala za čak 24 različite bolesti.
List ove lekovite biljke sadrži oko četiri odsto tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponozida i fitoncida, dok u semenu bokvice ima sluzi, masnog ulja, belančevina i šećera. Obe vrste koriste se u narodnoj medicini kao losioni i napici za rešavanje problema na koži, na primer, svrabeži i ispucale kože, posekotina ili drugih površinskih povreda, ugriza insekata ili upale očiju.
Ublažava probleme s disanjem
Prilikom unutarašnje upotrebe bokvica deluje kao blago sredstvo za iskašljavanje, a sluzi koje sadrži ublažavaju upale sluznice, pa je izvanredan lek protiv kašlja i bronhitisa. Takođe, može da olakša stanje kod astme, upale sluzokože disajnih puteva, laringitisa, faringitisa i različitih alergijskih reakcija koje izazivaju probleme sa disanjem.
Srodna vrsta ove biljke je indijska bokvica. Uprkos nazivu, raste i u našim južnijim krajevima – na peščanim mestima, uz puteve i na krovovima.
Indijska bokvica takođe je poznata kao psyllium, psilium ili buhačica (Plantago ovata). Vrlo slično delovanje imaju biljke Plantago psyllium i Plantago indica. Ova biljka sadrži vlakna, lipide, nezasićene masne kiseline, iridoide (aukubozid) i mnogo sluzi. Indijska bokvica ima mogućnost povećanja volumena i do 15 puta, a to osigurava olakšano pražnjenje creva i stvaranje osećaja sitosti. Iako je prvenstveno laksativ, može povoljno da deluje i na smirenje dijareje. Takođe se koristi u slučaju sindroma iritabilnog creva, ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, povišenog holesterola povezanog s hroničnim zatvorom i sindroma lenjih creva.
U medicini i u kulinarstvu
Čini se da bokvica ima i antibakterijska svojstva, jer novija istraživanja pokazuju da njen ekstrakt uspešno deluje kod plućnih infekcija. Zbog tanina deluje kao adstringens, a zbog sluzi ublažava upale. Upotrebljava se u slučaju katara gornjih disajnih puteva, kod upale sluznice usne duplje i ždrela i sindroma nervoznih creva. U narodnoj medicini koristi se za lečenje rana, često u mešavini s kamilicom, za ispiranje ili obloge.
Smrvljeni listovi i njihov sok sprečavaju nastanak oteklina i svraba prilikom uboda insekata. Listovi bokvice stavljali su se u cipele da ublaže žuljeve nastale dugim hodanjem. Sveži sok preporučljiv je i protiv prolećnog umora, za “čišćenje krvi” i podsticanje metabolizma. Zahvaljujući velikoj količini kalijuma,deluje i diuretički. Mladi i nežni prolećni listovi muške bokvice mogu da se upotrebljavaju za supu, mešane salate ili se kuvaju kao spanać. Kuvanjem listovi poprime prijatan, slabo aromatičan miris i ukus, koji podseća na vrganje. Gorkast ukus može se ukloniti potapanjem usitnjenih listova u mlakoj vodi tokom 30 minuta. Kod nešto starijih listova mogu se prethodno s donje strane izvući vlaknaste žile.
Muška bokvica može da služi kao zdravo prolećno povrće. Jedu se sasvim mladi listovi, nabrani pre razvoja cveta, od marta do juna. Dodaju se u supu, a nakon kuvanja od 10 do 15 minuta mogu se poslužiti kao salata ili varivo slično spanaću. Najbolje ih je mešati s drugim lisnatim povrćem. U Nemačkoj ove listove prže na masti s jajima, šećerom i cimetom, a na Kavkazu i Dalekom istoku stavljaju ih u supe. Nakon svakog košenja, bokvica ponovno naraste. Treba da se suši brzo, jer listovi inače pocrne.
R.D.J.