Ovih dana ponovo smo se susreli sa afričkom kugom svinja, ovoga puta u selima oko Mrčajevaca, ali se treba podsetiti na to da postoji i klasična svinjska kuga. Ona je poznata i kao svinjska kolera, i predstavlja zaraznu virusnu bolest domaćih i divljih svinja.
Uzročnik je virus roda Pestivirus, porodice Flaviviridae, koji je usko povezan s virusima koji izazivaju virusni proliv kod stoke.
Najčešći način prenošenja je putem direktnog kontakta zdravih svinja i onih zaraženih virusom KSK. Virus se luči u pljuvačku, nosne sekrecije, urin i izmet. Takođe, kontakt sa kontaminiranim vozilima, oborima, hranom ili odećom može da proširi bolest.
Životinje koje su hronični nosioci bolesti (uporno inficirani) možda ne pokazuju kliničke znake bolesti, ali mogu da izbace virus u izmet. Potomstvo zaraženih krmača može se zaraziti u materici i virus se može izbacivati mesecima.
Kada se meso hladi, KSK virus može preživeti u svinjetini i prerađenim svinjskim proizvodima mesecima, i godinama kada se zamrzava. Svinje se mogu zaraziti ako jedu svinjsko meso ili proizvode koji su zaraženi KSK-om.
Dokazano je da u delovima Evrope populacija divljih svinja može igrati ulogu u epidemiologiji bolesti. Bolest se širila legalnim i ilegalnim prevozom životinja, kao i hranom svinja koje sadrže zaraženo tkivo svinja.
Ljudi nisu pogođeni ovim virusom. Svinje su jedina vrsta za koju se zna da je podložna ovom virusu.
Bolest ima akutne i hronične oblike i može se kretati od teških, s visoko stopom smrtnosti, do blagih ili čak nevidljivih. U akutnom obliku bolesti, u svim starosnim grupama, postoje groznica, gušenje bolesnih životinja, gubitak apetita, slabost, konjuktivitis, zatvor, pa čak i dijareja praćena nestabilnim hodom.
Nekoliko dana nakon pojave kliničkih znakova, uši, trbuh i unutrašnja bedra mogu pokazati ljubičastu promenu boje. Životinje s akutnom bolešću uginjavaju u roku od 1-2 sedmice. Teški slučajevi bolesti izgledaju vrlo slično afričkoj svinjskoj kugi. Sa sojevima niske virulence, jedina posledica može biti loša reproduktivna sposobnost i rođenje prasića s neurološkim oštećenjima, kao što je urođeni tremor.
Budući da klinički simptomi nisu isključivi za KSK i jako se razlikuju, za otkrivanje antitela ili samog virusa potrebni su laboratorijski testovi.
Lečenje ne postoji. Ugrožene svinje moraju da se zakolju, trupla da se zakopaju ili spale.
Prva prepreka za sprečavanje pojave KSK-a jeste primena stroge sanitarne profilakse. Dobra komunikacija između veterinarskih vlasti, veterinara i uzgajivača svinja, pouzdan sistem prijavljivanja bolesti i higijenske mere zaštite domaćih svinja od kontakta sa divljom svinjom su najefikasne mere za sprečavanje bolesti.
Kada dođe do epidemije, moraju se pod hitno obaviti mnoge akcije: klanje svih svinja na pogođenim farmama, sigurno odlaganje leševa, prostirke, temeljna dezinfekcija, označavanje zaražene zone uz kontrolu kretanja svinja, detaljna epidemiološka istraga s pronalaženjem mogućih izvora i nadzor zaražene zone i okolnog područja.
U oblastima gde je bolest endemska, vakcinacija može da spreči širenje bolesti. Vakcine koje se koriste moraju biti proizvedene u skladu sa OIE standardima za proizvodnju vakcina. Kada se bolest dovede pod kontrolu, vakcinacija prestaje, uz stalni nadzor.
R.D.J.
