Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО Ljiljan – aristokrata u bašti

Ljiljan – aristokrata u bašti

949

Danas je ljiljan sve više tražen zbog svog neobičnog oblika, raznobojnih, živopisnih boja cvetova i snažnog mirisa. Višegodišnja je lukovica, a poseban je po tome što voli da mu je cvet na suncu, a koren u hladovini. Najpogodnije zemljište je ono bogato humusom ili kompostom, ali potrebno je da površinski sloj bude prekriven šljunkom, peskom, lišćem ili pokrivačem tla, koje će održavati vlažnost zemljišta.

Zbog aristokratskog i dostojanstvenog izgleda nalazio se na mnogim grbovima i zastavama poznatih vladara i dinastija. U evropskoj istoriji najupečatljiviji je zlatni ljiljan na grbu Kraljevine Francuske. Zlatni ljiljan bio je i na grbu srpske dinastije Kotromanića, ali i na našim državnim simbolima u novijoj istoriji. Bio je čest motiv u srednjevekovnoj Srbiji na freskama i novcu iz doba Nemanjića, pa i na kruni, kojom je krunisan Stefan Prvovenčani.

Iako potreba za vlagom može da varira od vrste do vrste, velika većina ljiljana ne zahteva preterano zalivanje, a količina potrebne vode zavisi od životnog ciklusa. U fazi mirovanja i neko vreme nakon cvetanja, ljiljan treba umereno zalivati. U fazi intenzivnog rasta treba mu obezbediti dovoljno vode, ali ne bi trebalo da zemlja oko ljiljana bude natopljena. Treba izbegavati vodu iz česme, jer prevelika količina hlora i krečnjaka šteti cvetu. Najbolje je koristiti kišnicu ili bar odstajalu vodu sobne temperature ili destilovanu vodu. Ljiljan voli direktno sunce, koje pomaže da cvetovi budu raskošni i bujni. Najviše mu prijaju letnje temperature, ali ih zimi treba uneti u zatvoreni prostor.

Za sadnju ljiljana preporučuju se jesenji ili prolećni meseci. Temperature karakteristične za taj deo godine od pet stepeni i više, pomažu lukovici ljiljana da se dobro ukoreni. Ukoliko je ljiljan zasađen u bašti, dovoljna mu je prirodna vlažnost vazduha. Ukoliko je u kući tokom zime, vazduh se isušuje zbog grejanja, te mu je potrebno orošavanje. Najbolje bi bilo za orošavanje koristiti kišnicu ili destilovanu vodu sobne temperature.

Lažni cvet za jedan dan

U našim baštama dosta je rasprostranjen takozvani lažni ljiljan hemerokalis, koji je manje zahtevan za gajenje. Naziv potiče od grčkih reči hemera (dan) i kalos (lepota), što u prevodu znači – lep samo jedan dan. U narodu je ova biljka poznata i kao lažni ljiljan, jer neodoljivo podseća na svog mnogo popularnijeg mirišljavog rođaka.

Zbog kratkog veka svojih cvetova, koji se otvaraju ujutro i venu iste noći dobio je i ime dnevni ljiljan. Ovaj nedostatak nadoknađuje ogromnim brojem pupoljaka koji se formiraju i otvaraju jedan za drugim pa se takozvani “leptirov vek” cveta i ne primećuje. Cvet lažnog ljiljana traje najduže 16 sati, ali kako biljka neprekidno daje nove pupoljke, ona je u punom cvatu od maja do kraja jula. Reč je o otpornom žbunu mesnatog korena i dugačkih trakastih listova, koji se veoma lako uzgaja i brzo širi.

Hemerokalis naraste do metar i po i, posađen u grupi na sredini travnjaka ili u pozadinskim delovima dvorišta, deluje veličanstveno, dok su patuljaste sorte kao stvorene za žardinijere i saksije na terasama.

R.D.J.