U zemlji jorgovana konačno je neko napravio i slatko od ovog cveta. Porodica Šinka iz Knjaževca uživa u egzotičnim ukusima, ali čuva i recepte iz starih vremena. Jedan od tih starih recepata u njihovom domu obitava preko sedamdeset godina. Pored slatka od ljubičice, cveta bagrema, zove i majskih ruža, slatko od jorgovana je nešto po čemu ih prepoznajemo, jer ga možete pronaći retko ili nikako.
– Recept za slatko od jorgovana je našoj porodici poznat preko 70 godina. Mi smo ga pronašli među starim receptima u kući u selu. Kako je uopšte nastao recept za ovo slatko? Odgovor je u poreklu Vinete Šinka, glavne kuvarice, pokretačke snage porodičnog biznisa, Dragičine ćerke, Negovanove supruge i Nemanjine majke.
– Planinski kraj u kome se nalazi selo iz koga potiče Vineta, selo Dejanovac, siromašan je kraj. Ljudi iz ovog sela živeli su skromno i neretko u siromaštvu, a žene su bile dovitljive. Zbog siromaštva pravile su slatko od onoga što mogu naći u prirodi, zato su i počele da beru ljubičicu, jorgovan i bagrem i da od toga prave slatko. Naravno, pravile su one i slatko od šumskog i domaćeg voća, ali ovo su bili prvi vesnici proleća – s ponosom priča Nemanja Šinka, porodični šef marketinga i čovek koji je zadužen da svaka sitnica bude na mestu.
– Drugačija su vremena bila, porodice su bile velike, puno dece, a nisu kao danas bile rasprostranjene prodavnice, pa da su mogli redovno da kupuju kolače i druge poslastice. Da je i bilo prodavnica, nije bilo para. Slatko koje su pravile žene bilo je jedino slatko čime su se sladila deca i posluživali gosti. Kako je bilo puno dece, zalihe koje su žene pripremale brzo su se potrošile i već u januaru je nestajalo teglica. Zato su žene jedva čekale proleće, da se rascvetaju ljubičice i jorgovan, kako bi mogle da prave slatko i da se deca njime slade. Da jorgovan, igrom slučaja, cveta u avgustu, verovatno ne bi ni nastao recept za ovo slatko, jer tada se bere divlja kupina i divlja malina. Volimo da kažemo da su slatko od ljubičica i jorgovana prerasli od sirotinjskog recepta do recepta za pravi delikates, koji se retko gde može naći. Tako je specifičan ukus ovog slatka praktično nastao iz nemaštine. Zna se da je tada na selu šećer bio bogatstvo, a ove žene to bogatstvo nisu posedovale. Bilo ga je, ali u malim količinama.
– Sve ove proizvode pravile su s malo šećera, jer su i u njemu oskudevale. Zato u svim našim proizvodima preovladava ukus voća, a ne šećera. Što se ukusa tiče, ukus je jedinstven, sa blagom dozom gorčine. Preovladava miris jorgovana. Boja je zlatnožuta i zavisi od boje jorgovana: što je jorgovan bleđi, bleđe je i slatko, a što je tamniji, boja je malo tamnija. Slatko pravimo od jorgovana koji raste u divljini, van gradske urbane sredine, tako da nije zagađen. Dosta smo slušali priče da se ne može od svakog jorgovana praviti slatko, ali to nije tačno. Uz pravi odnos cvetova jorgovana i šećera dobija se sjajno slatko. Slatko od jorgovana mnogo se lakše pravi od slatka od ljubičice, jer su cvetovi jorgovana krupniji, pa se brže i bere i čisti – toliko je mogao da oda.
Recept, ipak, ostaje porodična tajna upakovana u vesele teglice dostupne svima koji žele da probaju ove nesvakidašnje ukuse.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Privatna arhiva
