Krastavac se može gajiti u prolećnoj i letnjoj setvi. Dobri rezultati se postižu ako se rasad krastavaca počinje proizvoditi mesec dana pre sađenja na stalno mesto. Ograničenje je to što je koren krastavca osetljiv na oštećenja, pa mora da se za rasad sadi, ili u hranljive kocke, ili u saksije. Kada se razviju četri lista na biljci, pristupa se sađenju. Neka istraživanja pokazuju da se sadnjom krastavaca iz rasada postiže bolji prinos, a prema drugim istraživanjima, krastavci iz rasada dospevaju ranije za berbu u odnosu na one koji su sejani direktnom setvom.
Kad krastavac krene s razvojem, uklanjaju se prve grane koje se počnu razvijati kao i prvih nekoliko cvetova. Na taj način će se biljka bolje razviti i u kasnijem periodu će dati bolje rezultate, jer se nije u prvoj fazi posle sađenja rasada previše iscrpela. Da bi se omogućila ranija berba, sveže posađene krastavce možemo pokriti agrotekstilom ili zaštititi niskim tunelima. Na ovaj način se štite od mraza i u startu bolje napreduju.
Kada pređe visinu od 30 cm, biljka počinje da se povija da bi polegla. U toj fazi, ako se sadi uz oslonac, potrebno je biljku pričvrstiti i tako usmeriti njen rast. U toku rasta je potrebno još nekoliko puta ponoviti vezivanje krastavca, jer se on ne može sam dobro uhvatiti za mrežu.
Priprema rasada
Kako je krastavcima potrebna toplota da bi nikli i dobro se razvijali, na ovim prostorima se uglavnom prvo proizvode kao rasad. Mrazevi se mogu pojaviti dosta kasno u proleće pa bi se setvom direkno u zemlju izgubilo mnogo vremena. Proizvodnjom rasada se postiže da je krastavac već dosta razvijen u periodu kada temperatura zemlje dođe do poželjnih 18 ºC.
Kada počinje proizvodnja rasada, temperatura u zaštićenom prostoru treba da bude oko 27 ºC odmah nakon ubacivanja semena, i to se drži dva ili tri dana. Nakon nicanja krastavaca, uvodi se novi režim – da je preko dana 21 ºC, a da se temperatura noću drži na oko 19 ºC. Temperatura nikako ne treba da pređe 27 ºC, koliko je potrebno samo dok seme ne nikne. U slučaju da pređe tu temperatutu, mora se obezbediti provetravanje, da bi se ona snizila.
Rasad se prvo proizvodi u kontejnerima koji imaju polja prečnika 4 cm, a kad se malo razviju, prebacuju se u saksije prečnika 10 cm. U većim saksijama ostaju sve dok se ne posade u zemlju. Rasad je spreman za presađivanje kada dostigne visinu oko 20 cm i do 6 listova (minimalno 4 lista), te je potrebno tako planirati da se do te faze dođe kada je zemljište za uzgoj dovoljno zagrejano.
Sadnja krastavaca u plasteniku uvek se odradi s pripremljenim rasadom, gde su mlade biljke već dobro formirane. U zemlju se ubacuje i kompletna zemlja (supstrat) iz saksije, pošto su krastavci osetljivi na presađivanje.
U fazi kada se proizvodi rasad može da se odradi i kalemljenje krastavaca. Ovom radnjom se omogućava da biljka može da raste na podlozi koja je otpornija na mrazeve i na probleme koji se javljaju na korenu i vratu korena. Da bi se kalemljenje rasada moglo uraditi na kvalitetan način, potrebno je da obe biljke budu približno istog prečnika. Spajanje pri kalemljenju krastavaca se obavlja jezičastim sastavom i potrebno oko 8 dana da biljke srastu.
R.D.J.
