Plodored
U plodoredu krastavac dolazi isključivo na prvo mesto i proizvodi se u pauzi od minimum četiri godine. To znači da se na istu parcelu u četvororednom plodoredu može vratiti tek nakon pet godina i nikako ga ne treba gajiti posle kultura iz iste familije: lubenice, dinje, tikve, kao ni posle paprike, paradajza, patlidžana, krompira, jer su brojni prouzrokovači bolesti zajednički za krastavac i ove povrtarske vrste.
U pogodne preduseve za krastavac ubrajaju se kupus, celer, salata, grašak i kukuruz šećerac.
Priprema zemljišta
Osnovna obrada i priprema zemljišta zavisi od vremena proizvodnje. U najvećem broju slučajeva je jesenja i važno je uraditi je što je moguće ranije: bilo bi dobro u septembru, ipak, češće bude oktobar ili početak novembra. Ta obrada treba da bude na dubini od 30 cm. Za proizvodnju kao naknadnog useva, najčešće za industrijsku preradu, kao što je proizvodnja kornišona, osnovna obrada može biti tokom maja, juna i u prvoj dekadi jula, a posle prethodno skinutog spanaća, salate, graška, ali i ječma ili pšenice. U tom slučaju osnovna obrada treba da bude na dubini od 25 cm. U oba slučaja posle obrade potrebno je ravnanje i zatvaranje brazde i kvalitetna predsetvena priprema.
Đubrenje
Krastavac ima povećane zahteve za hranivima. Za prinos od 10 t/ha krastavaca potrebe iznose: 10 kg azota, 7 do 25 kg čiste aktivne materije fosfora, 20 do 25 kg čiste aktivne materije kalijuma, oko 20 kg kalcijuma. Prilikom plana đubrenja, sem đubrenja organskim đubrivima na nivou od 40 do 60 t/ha, treba voditi računa o đubrenju fosforom, pogotovo kalijumom, a pritom treba koristiti sulfatni oblik, nikako hloridni, jer je krastavac jako osetljiv na jone hlora iz mineralnih đubriva.
Za sklop 30.000 do 40.000 biljaka/ha i prinos 35 do 45 t/ha potrebno je đubrenje i prihrana prema preporuci stručnjaka. To znači da je potrebno, prosečno, pre sadnje krastavca uneti 150 kg/ha azota, 160 kg/ha fosfora, 300 kg/ha kalijuma i 65 kg/ha kalcijuma.
Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene. Ako se proizvođač odluči za folijarnu prihranu s vodotopivim đubrivima, tada treba u fazi od presađivanja do cvetanja, koja traje oko 22 do 25 dana, koristiti formulaciju NPK 11:44:11. Od perioda cvetanja do formiranja plodova, koja traje 20 do 22 dana, koristi se formulacija NPK 16:8:32. Od formiranja plodova do berbe i tokom berbe, u periodu od 50 dana i nadalje, koristi se formulacija NPK 9:12:36. U međuvremenu, ako je došlo do gubitka lisne mase iz bilo kojeg razloga, potrebno je jednom nedeljno primeniti formulaciju NPK 20:20:20.
Setva i sadnja
Prolećna setva krastavaca obavlja se krajem aprila ili početkom maja. Ova setva krastavaca obezbeđuje duži period za berbu plodova. Letnja setva krastavaca se obavlja u prvoj polovini jula i tada se krastavac uglavnom sadi kao drugi usev. Pri letnjoj setvi potrebno je obezbediti navodnjavanje, a period berbe je kraći.
Razmak prilikom setve ili sadnje je 150 cm između redova, i 20 do 25 cm u redu, s tim da setva na otvorenom polju počinje čim se stvore optimalni uslovi. Na međuredno rastojanje od 150 cm seju se u kućice po 2 do 4 semenke, tako da se u proseku na dužni metar stavi čak do deset semenki. Seme krastavca u jednom gramu ima 30 do 35 semenki, pa se po jednom hektaru seje minimum dva, često dva i po, a ponekad i tri kilograma semenki.
Za setvu na većim površinama koriste se pneumatske jednoredne sejalice, koje u jednom prohodu buše rupe i seju po 3 do 4 semenke na podešeni razmak od 30 cm i na dubinu 2 cm. Za setvu jednog hektara krastavaca takvim načinom potrebno je 1,5 do 1,8 kg semena, čime se u berbi osigurava sklop od 4 do 6 biljaka/m2.
Kornišoni se seju gušće, a količina semena zavisi od gustoće setve i iznosi 2 do 4 kg/ha. Ako se proizvodi rani krastavac, setva se obavlja u toplim plastenicima 30 do 40 dana pre sadnje na stalno mesto.
Da bi se ubrzala proizvodnja, nakon setve se čitava se površina može prekriti folijom od sintetičkih materijala, agrila, kako se zove prema komercijalnom nazivu jedne od njih. To je paučinasta poluprozirna tanka folija, propusna za svetlost, vazduh i vodu, naročito dobrog toplotnog delovanja. Folija podiže temperaturu za oko 4,5 stepena Celzijusova i izuzetna je zaštita od niskih temperatura u aprilu i maju. Istovremeno je fizička prepreka za napad štetočina. Postavlja se odmah nakon setve, a ostaje na usevu do početka cvetanja.
Bolji način proizvodnje jeste proizvodnja na crnoj polietilenskoj foliji. Zemljište ispod folije se znatno brže zagreje, što omogućuje brže nicanje i bolji razvoj biljaka. Folija sprečava rast korova, a oblikovani plodovi su čisti, jer se većina nalazi na foliji. Biljke nisu u direktnom dodiru sa zemljištem pa su manje izložene infekciji bolestima koje se nalaze u zemljištu. Folija za gajenje krastavaca na većim površinama postavlja se polagačem folije ili ručno. Istovremeno s polaganjem folija, mogu se ispod folija postaviti i perforirane cevi za kasnije navodnjavanje sistemom kap po kap.
Najsigurniji način proizvodnje, kojim se ostvaruju najveći prinosi, jeste gajenje na armaturi. Zbog bolje provetrenosti biljaka na armaturi, manji su problemi sa bolestima, plodovi su čisti, a berba lakša, o čemu će još biti reči. Na donjem delu stabljike potrebno je redovno zakidati zaperke. Uz redove je takođe poželjno postaviti cevi za navodnjavanje kao i redovno, 2 do 3 puta nedeljno navodnjavati.
Krastavac nakon setve vrlo brzo klija i niče, za nekih 4 do 8 dana, na optimalnim temperaturama od 25 do 30 stepeni C. Nakon nicanja, prvi pravi list pojavi se nakon pet dana.
R.D.J
