Poljoprivredno gazdinstvo Jovana Golubovića nalazi se u Sipiću, selu nedaleko od Rače Kragujevačke. Golubović, iako prosvetni radnik već osamnaest godina, ostao je na selu jer sa svojom porodicom ima dobre uslove stanovanja, blizu je većih naseljenih mesta i odlično se snalazi i na jednom i na drugom poslu. Sada je među prvima doneo odluku da svoje mleko plasira putem mlekomata i ne dozvoli da veliki monopolisti imaju uticaj na njegov trud i rad.
– Bavimo se ratarskom, povrtarskom i stočarskom proizvodnjom. Obrađujemo oko 70 ha zemlje: nešto je naše, a nešto u zakupu. Proizvodimo rasad povrća i sami rasađujemo 2.000 strukova paradajza. U staji imamo trenutno 34 grla, od kojih su 12 na muži. Ostalo su telići, junad i junice – kaže Jovan za Dobro jutro. Kao i u većini domaćinstava, i ovde su svi ukućani uključeni u proces proizvodnje i distribucije proizvoda, tako da nemaju uposlenih radnika sa strane, sem jednog, novostečenog pomoćnika – mlekomat.
– Mlekomat se nalazi i Kragujevcu, u naselju Adrodrom, ispred same tržnice (gradske pijace). Za sada ne planiramo postavljanje dodatnih mlekomata. Za mlekomat smo se odlučili zbog loše situacije u plasmanu mleka. Trenutno naše mleko prodajemo mlekari koja nije u lancu monopolista, a samim tim je ona, a i mi kooperanti, na udaru pesnice velikih monopolista mlekara i marketa koje favorizuju uvoznu robu upitnog porekla i kvaliteta. Taj vid prodaje u Evropi je odavno zaživeo, dobar deo njihovih građana se opredelio za takav vid kupovine. I to ne samo mlečnih, već i drugih proizvoda direktno sa gazdinstava – nažalost, kako kaže Jovan, ta kultura kupovine kod nas je u povoju i trebaće vremena da se navike i shvatanja naših građana promene.
– Na ruku nam ide falš roba koju se u marketima nudi u finim i lepim pakovanjima sa sitnim slovima u deklaraciji. Ako me pitate da li je rentabilnije imati mlekomat, odgovor je uslovan. Uslov je da prebacimo prodaju preko granice isplativosti. A ona je visoka, zato što su visoki fiksni troškovi. Troškovi su goriva za dovoz mleka u prihvatljivim uslovima, održavanja higijene aparata, dodatnih redovnih troškova koje ima svaka firma u APR-u, redovnih pregleda mleka, zakupa prostora itd. – za sada se ne žali, svestan je da će pravi rezultati, što se mlekomata tiče, tek doći.
– Dnevna proizvodnja mleka je od 150 do 220 l. Na mlekomatu se dnevno, za sada, proda od 20 do 80 l mleka. Zavisi od dana u nedelji i verskih praznika. To je malo, ali očekujemo da za par meseci kvalitet našeg proizvoda dopre do više kupaca. Svako ko jednom kupi, vraća se opet. Ipak ovo je mleko od koga dobijate i kajmak. Ostatak mleka prodajemo mlekari – za takav kvalitet postoji i odgovarajuća cena, pristupačna svima, a manja nego u trgovinskim lancima.
– Cena mleka na našem mlekomatu je ista kao i na mlekomatima u našoj zemlji. Ima ih u više mesta. Ova cena od 150 dinara je odgovarajuća u odnosu na kvalitet, a mala u odnosu na mleko u tetrapaku. A svakako da ima uticaj na cenu i samo tržište. Nažalost, za ovu vrstu prodaje mleka, nama proizvođačima je uskraćena državna premija od 15 din/l – premije nema, ali je vreme provedeno u stočarstvu podugačko jer je jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede.
– Ne postoji grana poljoprivrede koja je zahtevnija od proizvodnje mleka. Zato je ta proizvodnja u inostranstvu i najcenjenija. Za tu proizvodnju ne može da postoji godišnji odmor, niti opuštanja u bilo kom smislu. Ta proizvodnja ne dopušta greške i neznanje. Stalno praćenje trendova, celoživotno učenje i ogromno ulaganje sredstava i vremena, jedino mogu da stočarstvo učine održivim. Kada sam ovo rekao, to znači da za naše stočarstvo nema nade, a ta grana poljoprivrede je OSNOVA svake druge proizvodnje, ratarske, voćarske i povrtarske. U mom i okolnim šumadijskim selima stočarska proizvodnja je ostala samo u tragovima. Najprodavaniji proizvodi u seoskim prodavnicama su suvomesnati, jaja i mleko. A sada se pitajte odakle dolazi prehrambena roba kojom su puni marketi u gradovima. Najčešće kopirani proizvodi su proizvodi od mesa, mleka i pčelinji med – zaključio je Jovan Golubović, poljoprivrednik i profesor elektrotehnike iz Sipića.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: privatna arhiva
