Institut za voćarstvo u Čačku proizveo je novu sortu šljive, koja je dobila komercijalno ime – „lana“. Ovo je 18. po redu sorta šljive, nastale u ovoj naučno-istraživačkoj ustanovi na Moravi u poslednjih sedam decenija. Komisija za priznavanje sorti Ministarstva poljoprivrede Srbije izdala je rešenje u kojem je hibrid 14/21 proizvela u ovu novu sortu. Prema rečima direktora Instituta dr Milana Lukića, lana ima redovnu rodnost, što je atipično za rane sorte, kao i stabilnu rodnost, relativno visoku za rane sorte.
- Lana sazreva u drugoj dekadi jula, tačnije, sedam do deset dana posle čačanske rane. Prvenstveno je stona sorta krupnog ploda, mase od 80 do 90 grama. Ljubičasto je plave boje, okruglastijeg oblika. Ono što najviše zanima naše voćare, ali i proizvođače u Evropi, jeste činjenica da je poprilično tolerantna na virus šarke šljive – kaže dr Lukić.
Plod po evropskom ukusu
U Institutu za voćarstvu kažu da je lana bolja od svojih roditelja. Dr Lukić navodi da je, za razliku od čačanske rane, bujnost stabla „lane“ manja, čime je unapređena rodnost. Hibrid je nastao ukrštanjem sorti rut geršteter iz Nemačke i kalifornijske plave, američkog porekla.
- Za razliku od roditelja, nova sorta ima krupnije plodove i znatno bolje osobine. Evropsko tržište sve više traži okruglasti oblik ploda. Ona to ima, i to je još jedna njena prednost. Nova sorta rađa pojedinačno, a ne u grozdovima, te stoga i nije preterano osetljiva na moniliju – dodaje dr Lukić.
Nova sorta ispitivana je na nekoliko lokaliteta u Srbiji. Jedan je bio u okolini Valjeva, drugi u okolini Novog Pazara. Autori nove sorte su istraživači iz Instituta za voćarstvo u Čačku: pokojni dr Dobrivoje Ogašanović, kao i dr Rade Miletić i dr Svetlana Paunović. Njih troje su hibridizaciju nove sorte započeli pre više od dvadeset godina.
- Lana je rana šljiva jako sočnih i krupnih plodova. Dobra je za upotrebu u svežem stanju. Vrlo važna njena osobina jeste da je tolerantna na virus šarke koji je veoma raširen u Srbiji, ali ne samo kod nas, nego i u mnogim evropskim zemljama. S ekonomskog stanovišta to nije zanemarljiva osobina. Ispoljava simptome na pojedinačnim listovima, ali nema nikakvih simptoma ni promena na plodovima. To je veoma važno. Praktično možemo da je gajimo i u Srbiji u kojoj je šarka endemično prisutna – kaže koautorka sorte dr Svetlana Paunović, naučni savetnik u Institutu za voćarstvo.
Sve šljive iz Čačka
U Čačanskom institutu za voćarstvo do sada stvoreno 18 priznatih sorti šljiva. Priznate sorte iz ove ustanove jesu čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, valjevka, jelica, valerija, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava, zlatka, nada, divna, petra – i lana.
Sledi procedura sertifikacije
Da bi nova sorta zaživela u voćnjacima, potrebno je da prođe još nekoliko godina.
- Sada je neophodno da Institut u narednom periodu sprovede postupak sertifikacije. Potrebno je i uvođenje u umatičenje i proizvodnja sadnog materijala ove sorte. Možemo očekivati da će se taj proces završiti za dve do tri godine – napominje još dr Milan Lukić.
Stvaranjem nove sorte šljive, u ovoj naučno- istraživačkoj ustanovi je nastavljena davno započeta misija proizvodnje novih genotipova. Lana je 18. po redu sorta šljive koja je rezultat rada Instituta za voćarstvo, a čak 46. nova sorta uopšte u proteklih 70 godina. Sorte šljive, stvorene proteklih decenija u čačanskom Institutu za voćarstvo, veoma su zastupljene u domaćim voćnjacima, ali i u zasadima Evropske unije. Od 40 miliona stabala šljive, koliko ima Srbija, gotovo trećinu čine sorte iz Čačka.
B. Nenković
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
