Vuna se nežno pere i pranjem oslobađa masnoće i nečistoće. Pre pranja vuna se istresa u posebnim mašinama. Pranje se vrši u posebnim ogromnim mašinama, levijatanima iz 3 do 5 korita koja su napunjena rastvorima za pranje. Samo pranje se deli u potapanje, pranje i ispiranje. Potapanje ima za zadatak da omekša nečistoće i masnoće i da ih pretvori u saponifikovanu masu. Nakon toga se vrši pranje. Ispiranje se vrši u posebnom koritu dok se ne dobije čista voda.
U slučajevima izdvajanja lanolina pre pranja, znači posle operacije potapanja se iz korita posebnim ispiranjem iz saponifikovane mase izdvaja tj. dobija lanolin. U slučaju jače zaprljane vune, uključujući i biljne ostatke, odstranjivanje nečistoća se obavlja na dva dodatna načina tzv. karbonizovanje i mehaničko odvajanje. Karbonizovanje je metoda hemijskim putem, gde se vuna potapa u blagi rastvor sumporne kiseline 4-5 0Be, pa se zatim suši. Pri tome se hidrolizuju sva biljna vlakna, pocrne, postaju krta i mogu se mehaničkim istresanjem ukloniti iz vune. Pri ovoj obradi vuna ostaje neoštećena, ali se ipak ova metoda ređe primenjuje, jer vlakna gube svoju gipkost, sposobnost valjanja i upredanja. Stoga se čišćenje zaostalih nečistoća od biljaka češće vrši na posebnoj mašini grebenaljci mehaničkim putem.
Farbanje:
Vuna se izvanredno farba. Farbanje se može izvršiti na tri načina:
1. odmah nakon pranja u pahuljicama,
2. nakon češljanja ili izrade pređe-konca ili
3. farbanje gotovog proizvoda, štofa tzv. komadno farbanje
Sušenje:
Češljanje:
Češljanjem se vlakna odvajaju jedno od drugog. Grebenanjem se uklanjaju kratka vlakna, a ostala idu u preradu, takođe se vrši i dodatno čišćenje.
Predenje:
Predenjem se vlakna dalje prerađuju, a zatim se od njih proizvode tkanine.
Čuvanje:
Nakon toga se vuna suši u posebnim sušionicama. Za sušenje se koriste različiti sistemi, jedan je putem feniranja, gde se topao vazduh teran ventilatorom, provodi kroz sam materijal i kroz odovod odvodi iz sušionice.
Proizvodi od vune:
Vuneni odevni predmeti Vuneni tepisi, prekrivači posteljine
Vuna kao izolacioni građevinski materijal
Efikasan izolacioni materijal, dostupan i jeftin.
Smanjuje protok toplote u zgradi.
Životni vek oko 50 godina.
Toplotna sprovodljivost ovčje vune na 10°S je 0,039W/mk, slično kao i kod ostalih vlaknastih izolacija.
Izolacija od ovčje vune se proizvodi na način da se vuna nekoliko puta ispire kako bi se iz nje uklonio lanolin (masnoća životinjskog popekla sa vune ovaca, a ima zaštitnu ulogu). Zatim se meša s poliesterom. Poliester pomaže da vuna zadrži svoj oblik. Celi ovaj proces dobijanja izolacije od ovčje vune troši minimalno energije, tačnije oko 14 % energije koja bi se potrošila za proizvodnju staklene vune.
Vuna u farmaciji
Vuna se takođe koristi u farmaceutskoj indurtriji, zapravo koristi se lanolin.
Jelica Petrović, dipl.inž. stočarstva
