Izuzetno je ukusna, ali i zdrava, pošto ne samo da smanjuje pritisak, već i poboljšava probavu, podiže imunitet… – nabraja Dejan Kovač prednosti voća iz dubina Azije koje slovi za ono sa najviše C vitamina, kojeg ima 20 puta više od limuna i inog voća, i čija se cena na srpskim pijacama kreće i do 600 dinara po kilogramu.
Kovač kaže da ga njegovo dosadašnje iskustvo uzgoja kineske urme, žižule, uči da je za odličan prinos, pored kvalitetnog zemljišta dovoljna tek pravovremena prihrana, a kako se radi o biljci koja zahteva dosta vode, u toplijim mesecima i navodnjavanje.
Godži, čia, šisandra, pitaja, liči, moringa, fizalis, karambola… imena su nekih od voćki koje postaju sve poznatije u Srbiji, a dolaze pretežno sa Dalekog Istoka ili iz Južne Amerike. Potražnja za ovim voćem na našim trpezama raste, ne samo zbog njihove egzotičnosti, već neretko i zbog blagotvornog dejstva na organizam.
Kada je o zdravlju reč, upravo zbog toga najveći bum i prodaju ploda, ali i sadnica beleži kineska urma (lat. Zizyphus Jujuba) čiji je pohod na trpeze zemalja regiona i Srbije otpočeo sa našeg severa, tačnije, iz Bačkog Monoštora, s imanja Dejana Kovača. On se prvi u Srbiji posvetio ozbiljnijoj proizvodnji voća koje slovi kao najzdravije na svetu, barem tako veruju u njenoj postojbini, Kini, zemlji viševekovne civilizacije tokom koje je razvijana i tradicionalna medicina koja je i dodelila ovu titulu biljci koju na našim prostorima zovu i žižula.
Zdrava u svim oblicima
Kineska urma odlična svojstva pokazuje u gotovo svim oblicima pa se tako, pored svežih plodova i izuzetno ukusne marmelade od nje, u tradicionalnoj medicini koristi i u formi čaja od sušenih plodova, koji se mogu konzumirati i poput suve šljive ili smokve. Plodovi žižule mogu se sušiti i tradicionalnim metodama, na suncu, ali i tako što će ih voćar prosto ostaviti na grani i brati tek kada se sasuše.
Bogom dana za organski uzgoj
– Pre sedam godina sam, koliko ja znam kao prvi u Srbiji, iz Slovenije nabavio sadnice, koje nisu bile jeftine, nekih 25 evra po komadu, ali sada, kad su i moje žižule stale na rod, i sâm proizvodim sadnice za kojima je sve veća potražnja – priča Dejan, koji je zbog tog drugog naziva kineske urme, u Bačkom Monoštoru dobio nadimak Žižula. – Iskren da budem, do tada se nisam uopšte bavio voćarstvom, pa čak ni poljoprivredom, pošto nisam imao ni svoju zemlju – bio sam bravar u sada ugašenom brodogradilištu – ali, krstareći po internetu, shvatio sam da je kineska urma ne samo jedna od najzdravijih voćki na svetu, već i da je bogom dana za organski uzgoj, pošto nema ni prirodnih neprijatelja, uopšte ne poboljeva, niti su joj potrebni neki posebni uslovi za uzgoj – pojašnjava Dejan.
Stojimo u voćnjaku na obodu sela sa nekih 130 stabala kineske urme. Sa svakog stabla žižule u jesen ubere maksimalno pedesetak kilograma ovog ploda, koji po ukusu podseća na mešavinu jabuke i kruške, kojoj donekle oblikom, ali ne i veličinom koja je daleko manja, najviše liči.
– Izuzetno je ukusna, ali i zdrava, pošto ne samo da smanjuje pritisak, već i poboljšava varenje, podiže imunitet…- nabraja Dejan prednosti voća iz dubina Azije koje je među onima s najviše C vitamina – ima ga 20 puta više od limuna (s izuzetkom neprikosnovenog šipka sa 2.000 miligrama C vitamina na 100 grama ploda) i čija se cena na srpskim pijacama kreće i do 600 dinara po kilogramu.
Sertifikat povećava zaradu
Kako je njegova proizvodnja uveliko u trećoj godini procesa sertifikacije organske proizvodnje, profit od žižule uskoro će biti i daleko veći, pre svega u izvozu, jer na tezgama Slovenije kilogram ovog voća dostiže cenu i od 11 evra, a pri tome ga nema ni za lek, baš kao i u celoj Evropi, u kojoj je žižula još cenjenija. U samom početku Dejan je imao problema s plasmanom, pošto je kineska urma bila potpuna nepoznanica na našem tržištu, ali već u drugoj i trećoj godini, zahvaljujući potražnji iz većih gradskih centara kao što su Beograd i Novi Sad, ovo voće postalo je deficitarno, a sve se više traže i sadnice, koje je malo teže odgajiti. U ovom trenutku ima i rasadnik sa nekih 4.000 sadnica, koji će se ove godine sasvim sigurno proširiti, odnosno udvostručiti, očekuje Kovač, kojem narudžbine za sadnice stižu ne samo iz Srbije, već i iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske… pa je celokupna godišnja rasadnička proizvodnja unapred prodata.
-U principu, sadnja se obavlja kao i kod svakog voća, od jeseni do početka vegetacije, ali kako ona kod žižule počinje nešto kasnije, tek u drugoj polovini aprila, taj period je produžen u odnosu na drugo voće – kaže Kovač, prema čijim rečima žižula već u prvoj godini počinje da rađa, da bi u punu produkciju ušla već s tri godine, kada nije retkost da se s jednog stabla dobije i 50 kilograma ploda.
Kineska urma počinje da cveta tek polovinom maja pa je, i pored klimatskih promena kojih smo svi svesni, potpuno sigurna od iznenadnih mrazeva koji sve češće znaju da desetkuju voćarsku proizvodnju u Srbiji. I period berbe joj je daleko duži, pošto počinje tek od prvih dana septembra i proteže se sve do kraja oktobra. Kako se beru plodovi kojima jedna trećina dobije zagasitosmeđu boju, berači ulaze u voćnjak na svaka tri dana, pa ni nedostatak radne snage, hroničan u celoj Srbiji, na voćnjacima Dejana Kovača ne predstavlja problem kao kod drugih kultura. Pride, ubran plod se izuzetno lako skladišti, pošto na sobnoj temperaturi ostane svež i preko sedam dana, dok u hladnjačama, na temperaturi oko jednog do dva stepena Celzijusa zadržava svežinu i sva nutritivna svojstva i preko 100 dana.
Nešto više posla kod ovog, po blagotvornom dejstvu na organizam čarobnog voća, ima prilikom orezivanja, pošto žižulu odlikuje izuzetno bujna vegetacija, pa pored zimskog orezivanja i to skoro „u glavu“, voćari imaju obavezu i letnjeg orezivanja „na zeleno“, kako bi krošnja prosto „prodisala“, dobila više sunca i time donela više ploda. Ovaj letnji, dodatni angažman uzgajivača kineske urme dobrano je kompenzovan, usled izuzetne otpornosti na bolesti i nametnike, izostankom potrebe za bilo kakvom hemijskom zaštitom, pa transfer u setifikovanu organsku proizvodnju ne zahteva nikakve dodatne napore i izdatke. Kako Dejan Kovač kaže, njegovo iskustvo uzgoja kineske urme, žižule, govori da je za odličan prinos, pored kvalitetnog zemljišta, dovoljna tek pravovremena prihrana, a kako se radi o biljci koja zahteva dosta vode, u toplijim mesecima potrebno je i navodnjavanje, koje je u njegovom slučaju ono po sistemu kap po kap.
M. Miljenović
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
