U pogledu klimatskih faktora, intenzivna proizvodnja ove kulture, koja iziskuje savremenu tehnologiju, uspešno se može organizovati uglavnom na lokalitetima do 600 m nadmorske visine. Područja s visokom relativnom vlažnošću vazduha, tokom leta prikladna su za gajenje jagode, kao i zemljišta čija se vlažnost kreće u intervalu 75 do 80%.
Za jagodu su najpovoljniji položaji koji nisu izloženi vetru i akumulaciji hladnog vazduha. Za rane sorte najbolji su južni položaji, gde se ne javljaju kasni prolećni mrazevi, jer je na njima omogućeno ranije sazrevanje ploda za oko 10 dana u odnosu na severne položaje. Severne i istočne položaje treba korisititi za srednje stasne, a severne i ravničarske površine za kasne sorte, jer one obično kasnije cvetaju i nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva.
Priprema zemljišta za sadnju
Zemljištu se mora popraviti struktura, uništiti korov, rigoluje se na dubinu od 30 cm i na kraju ravna. Pre rigolovanja, ako je zemljište nedovoljno plodno, dodaje se oko 15 do 20 t/ha stajskog đubriva. Ako je zemljište siromašno humusom, potrebno je uneti 30 do 40 t/ha stajskog đubriva, ili se dve godine pre sadnje gaje i zaoravaju biljke za zelenišno đubrenje. Pri đubrenju organskim đubrivima, dodajemo 300 do 600 kg po hektaru NPK 5:20:30.
U područjima gde vladaju zimski ili prolećno-letnji vetrovi, treba podići vetrozaštitne pojaseve, na razmaku od 120 do 200 m. U tu su se svrhu najbolje pokazale višnje, šljive, ribizle, suncokret i kukuruz. Plodored zavisi od više činilaca i može biti 3,5 i 8-godišnji.
Sadnja u jednoredu ili dvoredu
Pošto smo završili pripremu zemljišta, obezbedili dovoljne količine organske materije u zemljištu i dovoljnu količinu vode za navodnjavanje, eliminisali probleme s korovom i odredili sortiment sadnica, pred nama je posao izrade bankova i odluka da li saditi u jednoredu ili dvoredu.
Najnoviji trendovi su da se jagode sade u jednoredima. Rastojanje između bankova je 1 m, staje po ha 5 do 10% više sadnica, koristi se tanja (0,03 do 0,04 mm) i uža folija (1 i samo jedna traka kap po kap. S manjom količinom vode i đubriva navodnjava se i hrani veći broj biljaka. Banak mora da ima visinu oko 30 cm, u osnovi je širine 30 dso 35 cm i na vrhu mora biti skoro šiljat, da cvetne grane nemaju ravnu površinu gde bi mogle da se zadrže, već da padaju niz kosinu. Mnogo je manje bolesti i mnogo je lakše branje. Ako nemate namensku mašinu za jednorede, na postojećoj mašini možete prepraviti bunker i pomeriti je ”pod točak” traktora. Prema dužini grana prskalice ostavite prolaze za traktor, da traktor ne gazi preko banka kada se bude obavljala zaštita.
Kod bujnih sorti (Daroyal, S. Sengana, Salsa, Florence) kod dvoredne sadnje prilikom aplikacije sredstava zaštite prskalicama sa granama, preparati ne mogu dopreti do svih delova biljke (do korenovog vrata) i oni ostaju izloženi delovanju patogenih gljiva. Ovo drastično može smanjiti prinos! U ovom slučaju mnogo je bolje opredeliti se za jednoredu sadnju.
| Sadnja u JEDNOREDU | Sadnja u DVOREDU |
| 5-10% više biljaka po hektaru | 5-10% manje biljaka po hektaru |
| Oko 30% manje trake za navodnjavanje | Oko 30% više trake za navodnjavanje |
| Manje bolesti, bolji efekat zaštite | Preparati ne dopiru do svih delova biljke, više bolesti, truleži |
| Ušteda vode i đubriva | Veća potrošnja vode i đubriva |
| Mora se voditi računa o rasporedu bankova i ostavljati prolaz za traktor kada se radi zaštita | Bankovi se „pakuju“ redom, ne prave se dodatni prolazi za traktor |
| Brža i lakša berba, cvetne grane vise niz kosinu banka, ne oštećuju se biljke i cvetne grane | Otežana berba, oko polovine cvetnih grana leži na sredini banka, oštećuje se i biljka i cvetne grane dok se „pronađu“ i uberu plodovi |
Preporuka: Prostor između redova treba ispuniti organskim materijalom (slama, seno) u količini do 10 t/ha (300 do 350 bala sena/ha). Ovaj materijal sprečava razvoj korova, nastanak pokorice, kontakt plodova s vlažnom zemljom, a plodovi su obojeniji. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5 do 6 cm, a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu.
