Kada stabljiku s tamnozelenim lišćem prekriju sitni beli zvončići intenzivnog mirisa, to je siguran znak da je proleće u punom sjaju, a leto je već na pragu. Latinski naziv đurđevka (Convallaria), u prevodu na naš jezik znači „dolina“, iako u prirodi raste na rubovima šuma i livadama. Ovaj cvet poznat je još od drevnih vremena, pominje se i u Bibliji, prate ga brojne legende, običaji, ali najpoznatiji je postao kao sastojak parfema.
Piše: Biljana Nenković
Đurđevak je zeljasta, višegodišnja biljka, koja se brzo širi, zahvaljujući rizomu. U baštama se gaji zbog prijatnog mirisa, brzog razmnožavanja i lakog gajenja. Zbog tih osobina je dobar pokrivač tla i sve više ga je u dvorištima. Nežan i primamljiv, ali ujedno i otrovan, danas je široko rasprostranjen u Evropi, delovima Azije i Severnoj Americi. Krase ga grozdaste cvasti s nizom od desetak i više cvetova u obliku zvončića, koji su svi okrenuti na jednu stranu.
Simbol čistote i sreće
Sudeći po legendama koje ga prate, đurđevak je od davnina bio značajan deo, ne samo flore, već i simbolike u istoriji civilizacije. Po jednoj legendi veruje su se suze Bogorodice pretvorile u đurđevak u trenutku kada je plakala ispred krsta na kome je razapet Isus Hrist. Po drugoj, veruje se da je cvet nastao od Evinih suza, kad je morala da napusti Raj. Danas, đurđevak simboliše čistotu srca i povratak sreće. Mladići i devojke nekada su ovo cveće brali jer su verovali da donosi sreću u ljubavi. Običaj je i da se na Đurđevdan ljudi kite đurđevkom, kao simbolom proleća.
Đurđevak se odavno gaji u baštama, uglavnom u zabačenim i skrajnutim delovima dvorišta, ali s pojavom novih varijeteta, polako se probija do istaknutijih mesta, gde može da pokaže lepotu. Lak je za gajenje, jer nije zahtevna biljka. Odgovara mu veća vlažnost zemljišta i polusenka, ali opstaje i u potpunoj hladovini. Širi se podzemnim stablom ili rizomom, i tako stvara velike kolonije. Širenje đurđevka ponekad može biti problem, jer se teško kontroliše.
Ovo cveće je dobar komšija, a najviše voli druge prolećne cvetnice, poput narcisa i zumbula. Đurđevak traži dosta vlage. Na senovitim mestima nije ga potrebno često zalivati, ali na sunčanim mestima treba ga polivati 2 do 3 puta nedeljno. Najbolje je to raditi uveče i kišnicom. Đurđevak se u prirodi sâm razmnožava rizomom. Ali, baštovani koji žele ovo cveće uz ivičnjake ili u lejama, najbolje je da u oktobru izvade biljku iz zemlje i deljenjem korena je posade. Tokom vegetacije on će se sâm širiti i formirati nove kolonije.
Podmlađeni zasad bolje cveta
Presađene biljke, odnosno delovi rizoma, pokrivaju se rastresitom zemljom, što sličnijom njihovom prirodnom staništu, poput humusa iz hrastove šume. Pošto se đurđevak stalno razmnožava i širi, biljka vremenom potroši energiju na lisnu masu i prestaje da cveta. Stoga je potrebno podmlađivanje zasada đurđevka na svake 2 do 3 godine. U jesen se čupaju najstarije biljke i ostavljaju mladi izdanci koji će sledeće sezone cvetati.
Čitav zasad u dvorištu može da se dobije iz samo jedne biljke koja je iščupana u šumi ili iz nečije bašte. Sadnju obavezno treba obaviti u jesen, zbog visoke vlage, ali nikako u proleće. Posađen u proleće, može da uvene na visokim letnjim temperaturama i, tako oslabljen, neće preživeti sledeću zimu.
Ne voli direktne udare vetra, te zato dobro uspeva pored zida ili ispod stabala, koja ga zaklanjaju i štite. Dobro uspeva na zapadnoj ili istočnoj strani dvorišta. Pošto se brzo širi, potrebno je kontrolisati zasad, ali je i taj posao jednostavan, jer se suvišne biljke samo počupaju. Njegovo brzo i nekontrolisano širenje ima i dobru stranu, jer tako guši korov.
Berba u rukavicama, otrovan je
Maj je vreme berbe đurđevka, ali treba biti oprezan, jer je cela biljka otrovna. Čak i crvene bobice, koje nastaju nakon precvetavanja, predstavljaju opasnost. Ukoliko se bere zbog lekovitih svojstava, uzima se cela biljka, ali obavezno treba nositi rukavice, jer je veoma otrovan. Za pripremu preparata koriste se cvetovi, lišće i koren. U alternativnoj medicini potrebna je velika opreznost i ne preporučuje se lečenje na svoju ruku, niti priprema preparata kod kuće. Ova biljka, inače, pomaže u lečenju bolesti srca i krvnih sudova, ali samo pod nadzorom stručnjaka.
Zbog izuzetne toksičnosti, đurđevak ne bi trebalo da beru trudnice i deca, a posle bilo kakvog kontakta sa biljkom obavezno je pranje ruku, jer se može pojaviti crvenilo i svrab. Ako otrov dospe u želudac, izaziva povraćanje i dijareju, a u nekim slučajevima može da izazove i smrt.
Kod nas se, ipak, najčešće bere cvet, kao dekoracija ili za pravljenje buketa. I u tom slučaju potrebno je nositi rukavice.
Kod nas se ovaj cvet povezuje sa praznikom Svetog Đorđa, Đurđevdanom, jer cveta početkom maja. Ali i zbog toga što postoji verovanje da su se kapi krvi Svetog Đorđa, dok se borio s aždajom, pretvarale u đurđevak.
