U ne tako daleka vremena svako dvorište u Srbiji krasio je grmić ruzmarina. Koristio se kao lek, ali i kao začin, i to prvenstveno da sačuva hranu od kvarenja. Naši stari su znali da on sadrži neke materije koje čuvaju svežinu hrane. Danas o ruzmarinu znamo mnogo više. Ova biljka ima snažno antioksidantsko delovanje i saveznik nam je u borbi protiv slobodnih radikala koji degradiraju naše telo i izazivaju starenje kože, krvnih sudova, zglobova, nervnih ćelija…
Piše: Svetlana Mujanović
Naziv ruzmarin (Rosmarinus officinalis) potiče od latinskog ros (rosa) i marinus (more), odnosno „morska rosa”, što govori o tome da mu prija povetarac s mora koji donosi vlagu. Vremenom, na našu sreću, prilagodio se i kontinentalnim klimatskim uslovima.
Ruzmarin je žbunasta zimzelena višegodišnja biljka, igličastih listova i krhkih svetloplavih cvetova. Listovi su intenzivnog mirisa i pikantno ljutog, oporog i gorkog ukusa. Podstiče cirkulaciju i tok krvi prema mozgu i na taj način poboljšava koncentraciju i leči glavobolju. Premda je posvećen boginji lepote i ljubavi Afroditi, ruzmarin nije samo simbol ljubavi. On je i simbol mudrosti koji osnažuje pamćenje.
Nijedna kuća bez „morske rose”
Pošto kod nas dobro uspeva, a puno vredi, valjalo bi ga posaditi na svakoj okućnici, ali i u urbanim delovima, na terasama i balkonima. Evo nekih preporuka kako da ga razmnožite i gajite, da mu ugodite, jer će vam višestruko uzvratiti.
Ruzmarin se može razmnožavati na tri načina: semenom, reznicama i položenicama. Klija nešto teže i sporije u odnosu na većinu biljaka, pa je dobro kupiti, ili iz komšiluka sakupiti, sveže seme i posejati ga pod kraj aprila ili početkom maja, kada temperature porastu. Ali, ni tada ne niče brzo. Potrebno mu je puno vremena pa ga ovim postupkom umnožavaju samo vični, profesionalni cvećari.
Brže, bolje, sigurnije je ako se to radi reznicama, pa ćemo ovaj način razmnožavanja ruzmarina detaljnije opisati. Kasno u proleće, obično krajem ovog meseca, sa bujnijih grmova kosim rezom odseku se grančice duge oko 8 cm, s kojih se u donja tri-četiri centimetra skinu iglice. Odrezani deo reznice stavi se u malu posudu, napunjenu kompostom, koja se postavi u veću posudu s vodom, da kompost povuče vlagu. Potom se stavi na podložak i preko posudice postavi plastična flaša s odsečenim dnom i ponekom rupom na čepu, da se stvore uslovi kao u stakleniku ili plasteniku. Zaliva se u podložak, da se flaša ne pomera. Za oko dva meseca, kad reznica ruzmarina razvije korene, spremna je za presađivanje u zemlju ili u veću saksiju.
Grančice mogu da se „skinu” i u avgustu i stave u tegle ili čaše s vodom dok ne puste korenčiće i tek tada da se presade u saksije koje se drže u zatvorenim prostorijama, najbolje na prozorskim daskama ili u zastakljenim terasama. Sa grančice se prvo skinu iglice, do trećine donjeg dela, on se potopi u neki biostimulator, na primer, rastvor meda. To će podstaći formiranje korenčića. Pripremljenu grančicu stavite u čašu s vodom koja se postavi na sunčano mesto. Vodu valja menjati svakih 4 do 5 dana. Kada se formira dovoljno razvijen koren, grančica se može posaditi u pripremljenu saksiju. Temperatura potrebna za ukorenjavanje je 18 stepeni.
Ruzmarin voli puno sunca, ali će tolerisati i malo hlada, a otporniji je na mrazeve od ostalih mediteranskih biljaka. Može da preživi i duži period bez padavina i zalivanja. U hladnim predelima prija mu da raste uz zidove koji gledaju na jug ili jugozapad. Ipak, mlade biljke je poželjno zimi uneti u zatvoren prostor. Ako posle mraza deluje pomalo „spaljeno”, valja ga u proleće orezati sve do zdravih delova i brzo će se okititi novim grančicama.
Umereno zalivanje i redovno okopavanje
Na velikim plantažama i u rasadnicima o razmnožavanju ruzmarina brinu stručnjaci. Onima koji bi želeli da dva-tri grmića odgaje na okućnici, savetujemo da još u jesen odaberu mesto za novu, miomirisnu biljku. Zatim se iskopaju jamići, kao za voćke, duboki i široki pedesetak centimetara, i do polovine se napune smešom stajnjaka i kompleksnog NPK đubriva. Ako je zemljište teže, može se dodati i malo peska i zeolita. U nedostatku stajnjaka, mogu da se koriste kompost, peletiran stajnjak i druga organska đubriva, a zatim se iskopana zemlja vrati u jamić.
U proleće, kada prođe opasnost od mrazeva, jamić se odgrne, toliko da se može posaditi nova biljka, zalije i u otvor ubaci ožiljena sadnica, pažljivo izvađena iz saksijice, i ponovo ogrne. Iako nije osetljiv na niske temperature, nežnu, mladu biljku ne bi trebalo izlagati i temperaturnom šoku, pa valja sačekati da se ugreju i zemljište i vazduh, a najbolje je da se za ovaj posao bira oblačan dan.
Kada se posadi, oko biljke treba rasuti šačicu nekog azotnog đubriva, zaliti i postaviti malč da se spreči isušivanje i pregrevanje zemljišta, što bi usporilo razvoj korena. Mlade biljke s vremena na vreme treba zaliti, ali ne valja preterivati. Kasnija nega podrazumeva redovno uklanjanje korova. Narednih godina zemljište oko biljaka se redovno okopava, unosi kompleksno NPK đubrivo, svake četvrte godine i neko organsko, i prostor od isušivanja štiti malčom, sve dok ruzmarin ne razvije bogatu „krošnju” pa sam sebi bude najbolja zasena.
Manje grančice za kuhinjske potrebe mogu se seći čitave godine. Za sušenje seče se pre obilnog cvetanja, a to je najčešće u maju. Sakuplja se tako što se s žbuna odrežu grančice, operu, uvežu u snopić i obese „naglavačke” u hlad da se ocede i prosuše. Tada se oštrim makazama iglice skinu sa grančica, rašire po stolnjaku ili drugoj tkanini, postavljenoj u senku ili prostoriju koja se može redovno provetravati. Valjalo bi da se preko ruzmarina stavi papirni kuhinjski ubrus, da iglice zadrže lepu boju. Neophodno je da se tokom sušenja nekoliko puta prevrnu, da se ravnomerno prosuše sa svih strana. Nije preporučljivo da se suše u rerni, dehidratoru ili na suncu, jer tako gube lekovita svojstva.
Osušene iglice čuvaju se u papirnoj vrećici, obešenoj u tamnoj i provetrenoj prostoriji ili u staklenoj tegli u ostavi. Ne sme se dozvoliti da se iglice pokvase, jer i tada gube lekovitost.
Lek za artritis, kupka za lepotu
Osušen ili svež ruzmarin višestruko je koristan. Od osušenih igličastih listova spremaju se razni lekoviti pripravci. Kupka od listova podstiče cirkulaciju i olakšava bolove koje stvaraju artritis, reuma… povećavajući dotok krvi. Za belju i mekšu kožu dobro je povremeno se umiti čajem od ruzmarina. Miris ruzmarina potiče od eteričnih ulja koje sadrži ova biljka, a koja deluju snažno antiseptično i uspešno se bore protiv raznih vrsta bakterija, a vrlo blagotvorno deluje na našu kožu. Ukoliko to esencijalno ulje razblažimo nekim neutralnim uljem, recimo, jojobom ili bademovim, dobija se vrlo kvalitetan biljni eliksir za negu zrele kože kojoj je opao tonus pa joj dobro dođe malo zatezanja.
Ruzmarin, takođe, pomaže korenu kose da ojača i ubrzava njen rast. U njegovom čaju dobro je prati noge, pogotovo ako smo mu dodali nekoliko kapi eteričnog ruzmarinovog ulja, kako bi se manje znojile. Sirovina je u industriji parfema, a u narodnoj medicini je poznat kao lek protiv bolesti jetre, bubrega, srca i reume. Koristan i za osobe koje imaju kardiovaskularne probleme, posebno anginu pektoris, i u tu svrhu ga je najbolje kombinovati s matičnjakom, glogom i valerijanom,i od njih pripremati čaj. Međutim, oni koji pate od visokog krvnog pritiska morali bi vrlo pažljivo da ga upotrebljavaju.
Od biljke ruzmarin koriste se iglice ili sam cvet. Upotrebljava se i samostalno kao čaj za vene, ali i u kombinaciji sa drugim biljkama. Osim čaja, od njega može da se napravi kupka, tinktura, eterično ulje… Evo nekoliko recepata koje možete primeniti u sopstvenoj kuhinji.
Vino za cirkulaciju, rakija za varikozne vene
Za vino od ruzmarina potrebna je jedna šaka listova ruzmarina i jedan litar domaćeg crnog vina. Ruzmarin iseći, ubaciti u staklenu flašu s vinom i čuvati sedam dana na tamnom i suvom mestu. Flašu svakodnevno u više navrata protresati. Osmog dana mešavinu procediti i piti svakodnevno po jednu rakijsku čašicu. Pije se pre doručka ili pre ručka. Flaša se čuva u frižideru. Do prvih vidljivih rezultata treba da protekne barem mesec dana. Cirkulacija krvi će biti poboljšana, otok na venama će se smanjiti a popucali kapilari povući. Ipak, ovo nije kompletan lek, vino samo ubrzava izlečenje. Neophodno je da se vene mažu odgovarajućim gelom ili kremom.
