Hoće li ova topla i suva zima naškoditi poljoprivrednim proizvodima, kad je najbolji trenutak da se krene u njivu, baštu, voćnjak ili vinograd, pitanja su koja muče novajlije u poljoprivrednoj proizvodnji, ali i one koji su u ovoj grani privrede duže vreme. Na pitanja kad i kako se priprema zemljište za novu sezonu u povrtnjaku, a kako u voćnjaku i vinogradu, odgovarali su sagovornici „Dobrog jutra“ profesor dr Žarko Ilin, sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo, i profesor dr Zoran Keserović sa Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
- Priprema zemljišta za proleće u povrtnjacima razlikuje se u odnosu na vrstu kulture, kao i kad su u pitanju velike površine ili mali proizvođači, i to najviše u primenjenoj mehanizaciji – kaže dr Ilin. – U baštama na okućnicama zemlja se radi malom mehanizacijom, obično roto frezama, dok se na velikim površinama zemljište obrađuje ozbiljnom mehanizacijom. Osim toga, obrada zavisi i od toga da li je u pitanju osnovna obrada, predsetvena priprema, ili obrada u toku vegetacije, kao i da li je prethodni usev, glavni usev, ili naknadni usev.
Voćari, odložite sadnju
- Preporučujemo je da se voćari, naročito ovi mali, za savet slobodno obrate svim profesorima sa Departmana za voćarstvo vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, stručnim službama, ali pogotovo kad su u pitanju mali, amaterski voćnjaci, na okućnicama, vikendicama, najvažnije je napraviti dobar izbor voćnih vrsta, tako da biraju one otpornije na prouzrokovače bolesti i štetočine – poručuje profesor Zoran Keserović. – Postoje jabuke koje su otpornije, koje prođu sa tri-četiri prskanja i na taj način da zaštitimo životnu sredunu i potrošače. Pošto su to mali posedi, ako želite da posadite voćke u proleće, gledajte da što više odložite sadnju dok ne prođe opasnost od mrazeva. Ovo se posebno odnosi na breskve i kajsije.
Kako kaže, osnovna obrada za većinu povrtarskih vrsta treba da se uradi na vreme, u jesen. Dubina osnovne obrade u jesen zavisi od biljne vrste, odnosno, od plodoreda.
- Za povrtarske vrste koje dolaze na prvo mesto u plodoredu, dakle, papriku, paradajz, krastavce, dinje, lubenice, krompir, kupusnjače – kupus, karfiol, brokolu, kelj – osnovna obrada mora da se izvede na dubini od trideset centimetara, da bismo uopšte uspeli da zaoremo žetvene ostatke od prethodne kulture, i što je još važnije, da bismo uspeli da zaoremo organsku materiju, a ona je najčešće stajnjak. Zbog toga osnovna obrada mora biti dublja. Ona bi trebalo da se uradi tokom septembra i oktobra, da bi se zemljište prirodno sleglo, tokom zimskog perioda, i da bi u rano proleće došlo u takozvano stanje prirodne biološke zrelosti, odnosno, da se pokrenu svi prirodni mikrobiološki procesi u zemljištu. Jako je važno pre zime zatvoriti zimsku brazdu, još važnije je poravnati zemljište, da bismo ostvarili taj sloj od 30 cm zemlje, rastresite poput sunđera, a da bi ona laka sakupila svu predzimsku, zimsku i ranoprolećnu vlagu.
Kako kaže naš sagovornik, za povrtarske vrste koje dolaze na drugo mesto u plodoredu, koje se ne đubre organskom materijom, stajnjakom, osnovna obrada radi se na na dubinu do 25 cm, jer je manja potrošnja energije. Za kulture koje dolaze na treće mesto u plodoredu, dovoljno je da se osnovna obrada uradi na dubinu od 20 cm, jer na ovim površinama se uglavnom seju leguminoze: grašak, boranija, povrtarski bob. Ove kulture, kaže dr Ilin, ne zahtevaju duboku osnovnu obradu. S druge strane, štedimo na energiji za sprovođenje osnovne obrade, a ove vrste imaju izuzetno moćan korenov sistem, koji ide u dubinu od preko jednog metra i dobro razgrađuje zemljište. I ovde je jako važno u jesen poravnati i zatvoriti zimsku brazdu, da bi u proleće to zemljište bilo u stanju fine ili mrvičaste strukture.
- Rano u proleće, zavisno od toga kad se koja biljna vrsta seje i sadi, obavezna je predsetvena priprema ili priprema pred sadnju, za kulture koje se izvode preko rasada. Predsetvena priprema mora biti plitka, ne dublja od osam do 12 centimetara, da bismo mogli da uradimo preciznu setvu – poručuje profesor Ilin. – Najranija je setva lukovičastog povrća, pre svega crnog luka, sledi sadnja čenova belog luka, pa rasada od praziluka. U rano proleće sledi direktna setva mrkve, peršuna, paštrnaka, dok se celer uzgaja preko rasada. Kod kultura koje se proizvode preko rasada, obično se prvo sade one koje imaju male zahteve za uslove uspevanja, posle prolaska opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. U našim uslovima to je često tek posle desetog aprila. Kod toploljubivih povrtarskih vrsta to je druga polovina treće dekade aprila i ceo maj. A da bismo mogli da počnemo sadnju semena i rasada, zemljište moramo idealno da pripremimo u predsetvenoj pripremi.
Kod naknadnog useva ili takozvanog postrnog useva važno je uklanjanje svih žetvenih ostataka, posle žetve pšenice, ječma, raži, ovsa, i plitko oranje. Što pliće oranje ili eventualno tanjiranje, ne na veću dubinu od deset do dvanaest centimetara, poručuje naš sagovornik.
Dobro đubrenje, dobar povrtnjak
Dr Žarko Ilin ističe da se razlikuje đubrenje kod osnovne obrade, predsetvene pripreme i u toku vegetacije.
– U zavisnosti od nivoa tehnologije postoji standardno đubrenje, prilikom čega NPK sa ne više od četvrtine do trećine azotnih đubriva i dve trećine fosfor i kalijum, zaoravamo pod osnovnu obradu. – objašnjava dr Žarko Ilin. – Zatim, još jednu trećinu azota unosimo predsetveno, i jednu trećinu dajemo u prihrani u redove. U modernim tehnologijama, ne više od jedne četvrtine do jedne trećine zaoravamo pod osnovnu obradu, svega jednu četvrtinu NPK dajemo predsetveno, a preostalu količinu u toku vegetacije podelimo u pet obroka, i dajemo po fazama rasta i razvića različitih povrtarskih vrsta, dajemo sistemima kap po kap, takozvanom fertigacijom. Na taj način imamo mogućnost da bukvalno hranimo biljke tokom vegetacionog perioda, i na ovaj štedimo skupa vodotopiva đubriva, štedeći od 10 do 20 posto od ukupno izdračunate i preporučene količine, što je izuzetno značajno, ali je još važnije da na ovaj način dozirana đubriva se mnogo bolje koriste. Kao i mi kad se hranimo: bolje je da imamo pet obroka pravilno raspoređenih, nego jedan veliki, a da se ne zna kad će biti sledeći. Kad podelimo u toku vegetacije prema potrebama biljaka u pojedinim fazama rasta i razvitka i doziramo potrebnu količinu hraniva, smanjujemo opasnost od abiotičkog stresa ili negativnih efekata abiotičkog stresa. Biljke su razvijenije, lakše podnose abiotički stres, i bolje koriste hraniva, pogotovo azot koji se vrlo lako ispira, nemamo gubitaka, nema zagađenja životne sredine, nema zagađenja podzemnih vodotokova.
- Sledi osnovna obrada na konačnu dubinu od 25 cm, i nakon toga se kreće ili sa setvom postrne, odnosno, naknadne kulture, kao što je kukuruz šećerac, cvekla, rotkva, rotkvica, krastavac kornišon, kao drugog useva, ili se obavlja sadnja kod postrnih ili naknadnih kupusnjača: kod kupusa za kasnu proizvodnju, odnosno kišeljenje, zatim karfiola, brokole, kelja pupčara – kaže dr Ilin. – I u ovom slučaju u jednom prohodu mora biti urađeno tanjiranje ili plitka obrada, odmah produbljena obrada na dubinu od 25 cm i kvalitetna predsetvena priprema, kako bismo što bolje čuvali zalihe vlage koja bi trebalo da bude idealna u vreme setve, odnosno sadnje, na nivou od 65 posto od poljskog vodnog kapaciteta, odnosno, na nivou lentokapilarne vlažnosti. Tek nakon setve, odnosno sadnje, sadržaj vlage u zemljištu podižemo na nivo od 70 posto od poljskog vodnog kapaciteta li 17,5 masenih procenata. Naravno, nekom od metoda u narednom periodu održavamo vlažnost zemljišta optimalnom, kako bismo dobili vrhunske prinose visokog kvaliteta.
Kad je u pitanju voćnjak, pripreme se obavljaju pre nego što se odaberu sadnice, kaže dr Zoran Keserović. Najvažnije je obići parcelu, videti na kojoj je nadmorskoj visini i konsultovati stručnjake, koji treba da pomognu ne samo oko izbora voćne vrste, nego čak i sorte i podloge.
– Česta greška je podizanje osetljivih voćnih vrsta na parcelama neodgovarajućih uslova. – ističe naš sagovornik. – Recimo, breskva i kajsija ne mogu da idu u ravničarskom delu, što smo viđali po Vojvodini, gde imate voćnjake s remotantnom (dvorodom) sortom polke i polane, kojima ne odgovaraju argroekološki uslovi ravnice jer traže veće nadmorske visine i veću relativnu vlažnost. Važan je i izbor podloga. Tako za višnju i trešnju, koje se gaje u uslovima u kojima je zemljište višeg rN kao što je Vojvodina, ide generativna podloga magriva, a u centralnoj Srbiji, gde su kiselija zemljišta, ide se sa divljom trešnjom. Naravno, ovde treba voditi računa, s obzirom na to da u poslednje vreme dosta proizvođača podiže savremene zasade trešnje, da je trešnja koja je kalemljena na tim kržljavim podlogama, kao što je gizela 5 i gizela 6, pokazala izuzetnu osetljivost na zimske i prolećne mrazeve. Zato za ovakve voćke treba birati placeve na većim nadmorskim visinama ili u blizini vodenih površina, recimo, Dunava, kanala DTD, jer je u njihovoj blizini specifična mikroklima, s povoljnijom temperaturom u odnosu na delove zemljišta koja su udaljena od vode.
Kako kaže profesor Keserović, kad poljoprivrednik izabere odgovarajuću voćnu vrstu, sortu i podlogu za određene agroekološke uslove, potrebno je uraditi analizu zemljišta, i to ne samo na makroelemente, već i na mikroelemente. Pored toga, mora se uraditi mehanički sastav zemljišta jer je poznato da neke voćne vrste, kao što je recimo, trešnja kalemljena na maglivi, traži lakša, aluvijalna zemljišta. Važna je i visina podzemne vode, da se ne desi da neka vrsta ne može da se sadi jer je voda duboko, a njen je koren plitak.
– Posle hemijske analize zemljišta daje se preporuka za meliorativno đubrenje, kojom se određuje koliku količinu stajnjaka, kalijuma, fosfora, azota, treba dodati zemljištu. – kaže dr Keserović. – Postoje dva načina pripreme: jedan je podrivanje, uzduž i popreko, a dubina podrivanja zavisi od voćne vrste, i ide od 60-80cm, 90cm kod leske i kod oraha, jer oni, pogotovo orah, imaju jako dubok korenov sistem. Kasnije se razbaca stajnjak, pa se naspu mineralna đubriva, obavi se zaoravanje na 35-40cm, a drugi način je da se sve to razbaca po površini i da se uradi takozvano rigolovanje. Tamo gde je kiselo zemljište, u centralnoj Srbiji, obavezno se mora dodati mleven kreč, zajedno sa stajnjakom, da bi se podigao rN.
Važno je i odrediti kad uraditi sadnju, kaže dr Keserović, poručujući da postoji jesenja, zimska i prolećna i da se ova poslednja sada najviše primenjuje u savremenom voćarstvu.
- Nekada smo radili jesenju sadnju, jer je daleko povoljnija, zato što je korenov sistem aktivan kad je temperatura iznad osam stepeni: bolji je prijem sadnica, i tako imamo brže stupanje u period pune rodnosti. Međutim, ta sadnja bila je u vreme kad smo koristili takozvane jednogodišnje sadnice, bez prevremenih grančica. Sada se koriste takozvane knip sadnice, sa prevremenim grančicama i veliki je rizik ako se takve sadnice posade u jesen i, ako se pojave niske temperature, kao što se dešavalo 2012. godine, kad smo imali temperaturu od -29 ili 2018, kada je bilo -24. Tada može da dođe do izmrzavanja same srži. A ukoliko se pojave te niske temperature pre početka vegetacije, unište kambijum i sadnice se osuše. Preporuka stručnjaka je da knip sadnice sadimo u proleće, jer je rizik od izmrzavanja manji. Takođe, ako se sadnice zasade u jesen, a temperatura bude niska, mogu da ih napadnu bakterije, što se može desiti kod trešnje. Sada se i tehnologija promenila. Postavljaju se protivgradni sistemi koji imaju ankere, stubove, žice. Nekada su se prvo sadile voćke pa onda postavljali nasloni. Sada je to drugačije, sad mora da se postavi protivgradni sistem, kompletno s mrežom, a onda se uradi sistem za navodnjavanje, pre sadnje.
Vinograd u proleće
Priprema vinograda počinje regulacionim radovima: krčenjem, ravnanjem, odvodnjavanjem – kaže inž. Dejan Stefanović. – Nije poželjno zasnivanje zasada na zemljištu gde su prethodno bile neke višegodišnje drvenaste biljke, pa zaboravite na zemljište na kome je bio stari vinograd, voćnjak, šuma, pa čak i šiblje. Vinograd je najbolje podizati na brežuljkastim terenima, okrenutim na jug, jugozapad ili jugoistok jer je time obezbeđena dobra osunčano vinove loze, što će omogućiti veći sadržaj šećera i aromatičnih materija u širi, bolju obojenost grožđa i vina. Na severnim stranama treba gajiti sorte otpornije na niske temperature i one s kraćim periodom vegetacije.
Posle regulacionih radova, vinogradari rade popravljanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta, rigolovanjem, humifikacijom (povećanjem sadržaja humusa), fosfatizacijom (povećanjem sadržaja fosfora), kalizacijom (povećanjem sadržaja kalijuma) i kalcifikacijom (regulisanje rN vrednosti zemljišta).
- Najbolje je koristiti stajsko đubrivo, zatim kompost, glistenjak, zelenišno đubrivo ili neko drugo organsko hranivo. Stajnjak (ili neko drugo organsko đubrivo) rastura se po celoj površini, a potom zaorava rigolovanjem – kaže Stefanović.
I dok se voćarima savetuje da voćnjake obnavljaju na proleće, povrtari glavne pripreme obavljaju u jesen. Ipak, ponekad se desi da propuste ove važne radove, ili kupe zemljište koje prethodno nije pripremljeno. To ne znači da je ova sezona propala, kaže dr Ilin.
- Ako nisu zemlju pripremili u jesen, u proleće moraju uraditi plitku obradu, ne duboku, bez obzira na plodored, nego što pliću obradu i u jednom prohodu moraju izvršiti i predsetvenu pripremu. Ne smeju dozvoliti da zemljište ostane u otvorenoj brazdi jer će se zgrudvati i predsetvenom pripremom neće moći u jednom ili dva prohoda idealno pripremiti zemljište da dođe u stanje fine mrvičaste strukture. Zato to mora u jednom prohodu. Ako dođe do prosušivanja zemljišta, onda će morati predsetvenu pripremu da urade u čak tri ili četiri prohoda, što poskupljuje takvu proizvodnju jer se troši veća količina skupe energije, odnosno, eurodizela.
A kad su voćke u pitanju, sadnja se obavlja što je moguće kasnije, iz više razloga.
- Jabuka se može saditi do kraja aprila, početka maja, ali najbolje je uraditi do 20-30. aprila. Kada su u pitanju koštičave vrste, sadnja mora da se završi ranije, do 10-15. aprila. Jabučaste vrste mogu se saditi nešto kasnije jer one imaju takozvane spavajuće pupoljke – kaže profesor Keserović i dodaje da se preporučuje da se pre cvetanja u voćnjak obavezno unose košnice pčela, što sad rade sve velike plantaže. – U tom slučaju mora se voditi računa o upotrebi insekticida, da se uopšte ne upotrebljavaju ili da se koriste oni koji nisu štetni za pčele. Neke voćne vrste pčele ne vole, kao što je nektar kruške, a ako se temperatura spusti ispod 12 stepeni, pčele ne lete. Veliki proizvođači, pogotovo oni koji se bave proizvodnjom trešnje, obavezno u voćnjake unose bumbare. Oni lete na nižoj temperaturi, veoma brzo prenose polen, jako su dobri polinatori i preporučujem da se, pored pčela, u voćnim zasadima, kada su loši meteorološki uslovi , u vreme cvetanja i oplodnje, unose i bumbari.
Klimatske promene, naročito u poslednjih deset godina, nametnule su i nove probleme, kažu naši sagovornici, a poljoprivrednici se na različite načine bore protiv preranog razvoja biljaka, spasavanja od prolećnih mrazeva, ali i štetočina.
- Od 2012. godine imamo visoke temperature u trećoj dekadi januara, početkom februara, kao što se desilo i ove godine. Iako je to za voćke period mirovanja, procesi u pupoljcima tada se odvijaju daleko brže – kaže dr Keserović. – Čim je pupoljak na višem stepenu razvoja, on je osetljiviji na pojavu kasnih zimskih mrazeva, ali i ranih prolećnih. Najčešće je to treća dekada marta, ali nam se još češće mraz desi u prvoj dekadi aprila, kada se mnoge voćne vrste nalaze u fazi cvetanja ili precvetavanja, a najosetljivija fenofaza su tek zametnuti plodići. Prolećni mraz prošle godine naneo je velike štete u Srbiji, pogotovo voćnim vrstama koje su podignute u neodgovarajućim agroekološkim uslovima, kao što je breskva i kajsija u ravničarskom delu.
Koji su najbolji načini borbe? Najbolje je posaditi odgovarajuću voćnu vrstu u odgovarajuće zemljište, kaže naš sagovornik, preporučujući da se kajsija i breskva ne sade ispod 190 metara nadmorske visine.
- Imamo zasada kajsija u regionu Fruške gore na 260-270mnv, gde u poslednjih četiri-pet godina nije uopšte bilo izmrzavanja, a zasadi kajsije, podignuti na 80-100mnv, redovno izmrzavaju. Dakle, najbolja je preventiva. Drugi način je antifrost sistem, koji se sve više postavlja u Vojvodini, pogotovo kod jabuke i trešnje. On je najsigurniji način zaštite i on može da zaštiti do -6, -7 stepeni. Postoji i vrlo jednostavan način koji može da bude efikasan: to su bale slame koje se navlaže i zapale kad se temperatura spusti na -1 stepen. Nekada je i pola stepena značajno da ne bi došlo do izmrzavanja. Na manjim površinama poljoprivrednici protiv štetočina i nepovoljih uslova mogu da se bore tako što će debla premazati belom bojom. To je takozvano krečno mleko koje se vrlo jednostavno pravi od 5kg negašenog kreča, pola kg soli, 250g sumpora u prahu i tu se doda negde oko 12l vode i time se premazuju debla i ramene grane. Ta bela boja i kreč dezinfikuju stablo, ali i odbijaju sunčeve zrake, te takva stabla kasnije kreću s razvojem i izbegava se opasnost od prolećnih mrazeva.
U toplo vreme očekuje se navala glodara, pa na aktivne rupe treba stavljati magnezijum fosfid, poručuje dr Keserović, ističući da je kod nas došlo do poremećaja ravnoteže u prirodi.
- U Evropi jako vode računa o čuvanju predatora. Čak ih unose u voćnjake, jer uništavaju štetne insekte. Poremetili smo ravnotežu velikom upotrebom pesticida. Tamo gde se primenjuje integralni koncept proizvodnje, kao što je u Remeti, na primer, prave se kućice za ptice, da bi došle u blizinu voćaka i uništavale štetne insekte.
Zbog sušne i blage zime i očekivanih mrazeva i povrtari očekuju probleme na proleće, kaže dr Ilin.
- Smanjen je sadržaj vode, što znači da ćemo u rano proleće, u zavisnosti od toga kako ono bude, morati ranije da počnemo s navodnjavanjem – kaže dr Žarko Ilin. – U našim uslovima sušna je svaka treća godina. Tada moramo početi s navodnjavanjem već krajem marta i tokom aprila. U vlažnim godinama tih problema nemamo. Drugi problem je u tome što je zima blaga, bez padavina, pa postoji opasnost da bude veći pritisak prouzrokovača bolesti, jer će štetni insekti preživeti zimu i namnožiti se, stvarajući probleme u narednim usevima, otežavajući dodatno proizvodnju povrća. Sve će poskupeti jer ćemo u takvim uslovima imati intenzivniju zaštitu protiv prouzrokovača bolesti i štetnih insekata. Može biti i problema s korovima, ako je proizvodnja bez nastiranja i malčovanja. Kod većine povrtarskih vrsta primenjuje se obavezno nastiranje, odnosno malčovanje, i u takvim slučajevima nećemo imati problema sa štetočinama i korovom, te bi poljoprivrednici trebalo da i o ovome na vreme povedu računa.
I. Radoičić
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
