U poslednje vreme na plantažama jabuke smanjio se kvalitet plodova i tako se, umesto da bude 85 do 90 odsto plodova prve klase, najčešće dobije 50 do 60 odsto. To je nedopustivo, s obzirom na to da je kvalitet plodova osnovni preduslov za dobar marketing i važan instrument u borbi za kupca. U pojedinim godinama ide se s visokim prinosima i preko 80 i 90 tona po hektaru, a sledeće godine taj prinos se smanjuje. Po mom mišljenju, trebalo bi svake godine tako regulisati rodnost, da prinos držimo u optimalnim granicama koje obezbeđuju visok procenat prve klase. Savremena nauka i struka nam to omogućuju.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Hemijsko proređivanje plodova neizostavna je pomotehnička mera u intenzivnoj proizvodnji jabuke. Pravilna primena regulatora rasta biljaka, namenjenih proređivanju plodova, neosporno dovodi do poboljšanja kvaliteta plodova i uspostavljanja redovne rodnosti.
Pomoć voćkama da odbace višak
Prisustvo velikog broja plodovana stablu dovodi do slabijeg obrazovanja rodnih pupoljaka, što vodi ka alternativnoj rodnosti. U manjoj meri to je posledica kompeticije između plodova i pupoljaka za hranljivim materijama, a glavni uzrok je supstanca hormonalne prirode, koja se sintetiše u semenkama plodova. Dobro je poznat klasični eksperiment sa sortom jabuke „Spencer Seedless“, koja normalno plodove zameće bez oplodnje (partenokarpno), ali može da ima i plodove sa semenkama, ako se oprašivanje obavi ručno. Kada su semenke prisutne u plodovima, cvetanje u narednoj godini veoma je slabo. Sa druge strane, kada rodne grane nose partenokarpne plodove, cvetanje je veoma obilno. Smatra se da su glavni uzrok inhibicije rodnih pupoljaka giberelini koji se sintetišu u semenkama. Sinteza giberelina počinje 4 do 5 sedmica nakon punog cvetanja i dostiže maksimum nakon 4 do 5 sedmica. Inhibitorni efekat je najjači 8 sedmica nakon zametanja plodova.
Mnoge voćne vrste cvetaju veoma obilno te, čak i nakon loših vremenskih uslova u vreme oprašivanja, zameću veliki broj plodova, koji voćka nije u stanju da nosi. Voćne vrste razvile su samoregulatorne mehanizme, pomoću kojih odbacuju deo plodova u određenom periodu nakon zametanja (tzv. junsko opadanje plodova). Kod voćaka kao što su jabuka, kruška, breskva, šljiva, ovi samoregulatorni mehanizmi nisu dovoljni da obezbede zadovoljavajući kvalitet zametnutih plodova u vreme berbe. Prevelik broj plodova na stablu odražava se na loš kvalitet i slabije formiranje rodnih pupoljka za narednu godinu, tj. pojavu alternativne rodnosti.
Efikasan metod za rešavanje navedenih problema rodnosti voćaka jeste proređivanje cvetova ili mladih plodova. Proređivanje uz pomoć biljnih regulatora rasta (sintetičkih biljnih hormona) smatra se imitacijom prirodnog procesa opadanja plodova. Većina preparata za proređivanje plodova koji deluju kao bioregulatori, deluju tako što narušavaju endogeni hormonski sistem biljke.
Nakon primene bioregulatora usporava se i zaustavlja porast bočnih plodova. Cilj proređivanja jeste da u gronji ostane jedan (primarni) ili dva ploda, a da ostali, slabije razvijeni, opadnu. Poznavanje prirodnih mehanizama, koji dovode do opadanja plodova, omogućava uspešnu primenu preparata za hemijsko proređivanje.
Preparati za hemijsko proređivanje
Danas se hemijsko proređivanje plodova zasniva na primeni biljnih bioregulatora rasta kao što su naftil-sirćetna kiselina (NAA), naftalen-acetamid (NAD) i, u novije vreme, benziladenin (BA), kao i njihovih kombinacija.
NAA ima veoma izražen diradantski efekat koji zavisi od primenjene doze. Efikasna je u rasponu koncentracije od 5 do 20 ppm (milionitih delova). Primenjuje se u fazi kada prečnik centralnih plodića iznosi u proseku 6 do 12 mm. Do previše intenzivnog proređivanja može doći pri primeni visokih koncentracija ili pri visokim temperaturama (iznad 30°C), posebno kod osetljivih sorti.
NAD je amid naftil sirćetne kiseline, slične diradantske aktivnosti, ali malo blaži. Primenjuje se najkasnije 7 dana nakon punog cvetanja, odnosno, kada su terminalni plodići od 5 do 8 mm. Ne sme da se upotrebljava kod sorti tipa crvenog delišesa i elstara, jer može doći do zaostajanja plodova u porastu (tzv. patuljasti plodovi). Takođe, ne sme se upotrebljavati ako su plodovi preko 8 mm, jer onda dolazi do pojave patuljastih malih plodova
Preparate na bazi NAD i NAA treba primenjivati u uslovima temperature vazduha od 15 do 20 °C u trajanju od nekoliko sati nakon tretmana i relativne vlažnosti vazduha veće od 70 %.
Benziladenin (6-benzilaminopurin, skraćeno BA) spada u grupu sintetičkih citokinina, biljnih regulatora rasta. Prirodno je izolovan iz velikog broja biljaka. U prisustvu optimalnog sadržaja auksina ima sposobnost stimulacije deobe ćelija. Glavni efekat primene BA je opadanje mladih plodića. Pored toga, BA dovodi do povećanja prosečne mase ploda u vreme berbe, izduživanja ploda, boljeg formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu. Kada se primenjuje radi proređivanja plodova, vreme primene BA i koncentracija prvenstveno zavise od sorte. Generalno se BA primenjuje u periodu kada je prosečan prečnik primarnog ploda između 7 i 12 mm, otprilike 14 do 21 dana nakon punog cvetanja. Koncentracije BA kreću se najčešće od 50 – 100 ppm (milionitih delova), uz dodavanje nejonskog okvašivača. Pojedine sorte, kao što su spur klonovi crvenog delišesa, slabije reaguju od ostalih na primenu BA.
Uticaj bioregulatora na tržišnu vrednost plodova
Spoljašnji kvalitet, pa samim tim i cena, umnogome zavisi od krupnoće plodova. Proizvođač treba da teži ka što većem udelu plodova prve i ekstra klase, jer se takvi plodovi na tržištu prodaju po visokoj ceni. Krupnoća ploda, tipična za sortu, može da se postigne jedino uspostavljanjem ravnoteže između vegetativnog rasta i rodnosti.
Direktnicilj hemijskog proređivanja je povećanje krupnoće ploda. Veliki broj plodova na stablu obično je praćen visokim udelom sitnih plodova. Preveliki broj plodova takođe može da utiče na lošiju obojenost, manji sadržaj suve materije i ostalih komponenti ukusa, kao i lošiju skladišnu sposobnost. Ovi negativni efekti posledica su nepovoljnog odnosa broja listova i plodova. Za optimalnu veličinu i kvalitet ploda neophodno je oko 30 listova po plodu. Proređivanje plodova povećava odnos list/plod, tako što se povećava površina lišća dostupna preostalim plodovima. Ako je broj plodova na stablu premali, obično su oni isuviše krupni i loše skladišne sposobnosti.
Plodovi jabuke mogu biti dobro obojeni jedino ako je snabdevanje ugljenim hidratima optimalno. Hemijsko proređivanje, generalno, dovodi do bolje razvijenosti i intenziteta pokrovne boje.
Osim toga što hemijsko proređivanje dovodi do povećanja prosečne mase plodova, veoma je značajan i uticaj na oblik (izduženost), posebno kod sorti tipa crvenog delišesa.
Na čvrstinu plodova utiče veliki broj činilaca koji mogu da deluju u suprotnim smerovima, kao što su: veličina ploda, broj i veličina ćelija, zapremina međućelijskih prostora, specifična masa ploda, stepen zrelosti, sadržaj pektina i mineralni sastav, tako da se proređivanjem često dobijaju oprečni rezultati u pogledu čvrstine plodova. Umeren intenzitet proređivanja obično ne utiče previše na čvrstinu plodova. Proređivanje može da ubrza sazrevanje plodova za 10 do 14 dana.
Povećanje mase i bolja obojenost plodova obično je praćeno većim sadržajem šećera i kiselina. Prema tome, pored izgleda ploda, proređivanje doprinosi i boljem ukusu. Proređivanjem, sadržaj rastvorljive suve materije može da se poveća za 2 do 3 %, a sadržaj kiselina za 10 do 20 %.
Vreme proređivanja
Za pravilnu primenu hemijskog proređivanja veoma je važno poznavati tok fenofaze cvetanja pojedinih sorti jabuke, jer primena ove pomotehničke mere počinje od faze precvetavanja. Gvozdenović i Keserović (1996) ispitivali su tok fenofaze cvetanja važnijih sorti jabuke kalemljenih na podlozi M9, u uslovima Rimskih šančeva (Novi Sad). U tabeli 1. dat je datum početka, punog cvetanja i kraja cvetanja kod najznačajnijih sorti jabuke.
Ajdared spada u grupu srednjeranocvetnih sorti, dok su ostale navedene sorte srednjepoznocvetne. Najranije fazu cvetanja završavaju sorte ajdared i mucu, pa kod ovih sorti najranije počinje hemijsko proređivanje.
Proređivanje može da se obavlja u različitim fazama cvetanja i porasta plodova, u zavisnosti od cilja. Nakon junskog opadanja plodova, mali je efekat proređivanja na otklanjanje alternativnog rađanja. U uslovima gde prolećni mrazevi ne predstavljaju opasnost, najbolje je obaviti proređivanje cvetova i/ili cvasti. Proređivanje cvetova jabuke ima niz pozitivnih efekata na redovnu rodnost i kvalitet plodova, a jedna od prednosti ranog proređivanja jeste mogućnost da se tretman ponovi bioregulatorima u kasnijim fazama razvoja mladih plodova. Na taj način moguće je sačuvati asimilate koji bi bili utrošeni na razvoj suvišnih plodova. Rano proređivanje je rizično, jer ne mogu tačno da se predvide pojave kasnih mrazeva, intenzitet zametanja plodova i prirodnog opadanja.
Ako se proređivanje radi samo radi popravke kvaliteta, uklanjanja oštećenih i loše razvijenih plodova, može da se obavi i nakon junskog opadanja. Ipak, kod jabuke i kruške, proređivanje najviše efekta ima ako se obavi najkasnije do četiri nedelje pre berbe. Kod ranih sorti, probirna berba može da utiče na znatno poboljšanje kvaliteta preostalih plodova.
Sorte, starost, bujnos kao faktori proređivanja
U praksi postoji veliki broj faktora koji se moraju uzeti u obzir pri hemijskom proređivanju kao što su: sorta, bujnost, stanje lišća, oprašivanje, zametanje plodova i vremenski uslovi.
Postoje važne razlike između sorti, kako u potrebi za proređivanjem, tako i u reakciji na primenu preparata. Mucu, ajdared, jonagold i breburn je relativno lako prorediti, ali postoji opasnost od suvišnog proređivanja. Teško se proređuju zlatni delišes, fudži, gloster, klonovi gale i spur tipovi crvenog delišesa. Ove razlike u odnosu na toleranciju prema preparatima su genetski uslovljene i predstavljaju nasledne razlike u enzimskim sistemima.
Mlada stabla jabuke lakše je prorediti u odnosu na stabla u punoj rodnosti. Za optimalni rezultat preporučuje se ručno proređivanje ili hemijsko, s nižim koncentracijama preparata.
Stabla u punoj rodnosti, koja su slabe bujnosti, lakše je prorediti u odnosu na bujna stabla. Brojni faktori utiču na bujnost, a uticaj pojedinih potiče iz prethodne vegetacije. Visoka rodnost u toku jedne godine dovodi do slabije bujnosti i narednog proleća. Lakše je prorediti stabla nakon godine visokog prinosa, kada je rast biljke intenzivniji, nego nakon godine niskog prinosa, kada je rastenje smanjeno, a zametanje plodova visoko. Ostali stresni uslovi, kao što su suša ili oštećenja na listovima u jesen, mogu da smanje bujnost voćke u sledećoj vegetaciji.
Grane koje su po položaju niže obično su slabije bujne i u senci u odnosu na one dobro osvetljene na periferiji i u vrhu krošnje. Samim tim teže je prorediti vrh krošnje nego donji i unutrašnji deo stabla. Pri primeni preparata, veoma je važno dobro oprskati gornji deo stabla.
Uticaj lisne površine i broja semenki
Preparati za hemijsko proređivanje usvajaju se najvećim delom preko lista. Zdrava, funkcionalna lisna površina neophodna je za rast i razvoj plodova, pa je to važan faktor i zametanja i proređivanja. Toplo, sunčano vreme podstiče brzi razvoj lisne mase, optimalnu sintezu ugljenih hidrata i formiranje debelog sloja kutina na lišću. To dovodi do visokog zametanja plodova, smanjene apsorpcije preparata za proređivanje i malog efekta. Nasuprot tome, hladno i oblačno vreme u vezi je sa slabim zametanjem i maksimalnom apsorpcijom preparata, pa samim tim i boljim efektom proređivanja.
Povoljni vremenski uslovi u vreme oprašivanja veoma su važni zbog uticaja na broj semenki u plodovima. Veći broj semenki u plodu čini proređivanje težim, dok ga manji broj semenki olakšava. Aktivnost pčela u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika. Sorte kao što je zlatni delišes u slučaju lošijeg unakrsnog oprašivanja zameću plodove sa sopstvenim polenom. Kada do ovoga dođe, plodovi se lako proređuju ili se može desiti da se previše prorede.
Jedan od najznačajnijih faktora za procenu potrebe za proređivanjem jeste zametanje plodova. Zametanje se ocenjuje na osnovu praćenja intenziteta rasta mladih plodića, neposredno nakon oplođenja. Hladno i oblačno vreme dovodi do njihovog usporenog rasta, abortivnosti semenki i lakšeg proređivanja. U povoljnim uslovima, već oko nedelju dana nakon oplođenja, razlike u rastu pojedinačnih plodova unutar grupe trebalo bi da budu uočljive. U uslovima sporog rasta razlike u veličini između centralnog i bočnih plodova manje su uočljive, što je jedan od znakova lošijeg zametanja.
Više od 7 do 8 plodića po cm2 poprečnog preseka grane na kojoj se nalaze, znak je previsokog zametanja i potrebe za proređivanjem.
Značaj vremenskih prilika
Efekti hemijskog proređivanja u velikoj meri zavise od vremenskih uslova u vreme primene preparata. Optimalne temperature za primenu preparata na bazi NAD i NAA kreću se od 15 do 20 ºC kako za vreme, tako i u trajanju od nekoliko sati nakon prskanja. U vreme prskanja sa BA, neophodno je da dnevna temperatura bude najmanje 18 ºC. Optimalni opseg temperatura je između 24 do 27ºC i to u vremenu 2 do 4 dana, nakon primene preparata na bazi BA. Povećavanje koncentracije preparata ne može da nadoknadi gubitak efikasnosti, usled nižih temperatura.
Vlažnost vazduha u vreme i nakon tretiranja treba da je veća od 70%, pa prskanje treba obaviti u ranim jutarnjim ili večernjim satima. U uslovima vlažnog i oblačnog vremena nakon tretmana, sušenje i apsorpcija tečnosti odvija se lagano, pa se mogu očekivati dobri rezultati. Međutim, duži hladan period nakon prskanja može da uspori rast plodova i umanji efikasnost tretmana.
Ako se padavine jave u vremenu od 24 časa nakon tretmana, postoji mogućnost spiranja sredstva.
Vetar utiče na smer mlaza tečnosti atomizera, ali i na brže isušivanje.
Pri određivanju koncentracije preparata za hemijsko proređivanje plodova, pored ostalih faktora, treba uzeti u obzir snabdevenost stabala azotom. Dokazano je da ista koncentracija BA za proređivanje plodova, pri visokom sadržaju pristupačnog azota u zemljištu može da dovede do slabijeg proređivanja, manje prosečne mase ploda, ubrzanog sazrevanja i lošije skladišne sposobnosti.
Rodni potencijal je prvi parametar, na osnovu kojeg se donosi odluka o hemijskom proređivanju, ali najsigurniji parametar je intenzitet cvetanja. Na osnovu intenziteta cvetanja donosi se odluka o intenzitetu hemijskog proređivanja i dozi preparata koji će se koristiti. U tabeli 1. prikazana je potreba za hemijskim proređivanjem na osnovu intenziteta cvetanja.
U Tabeli 1. date su i koncentracije preparata po grupama za pojedine sorte jabuke, koje treba da služe kao orijentacioni program proređivanja. Svaka godina je različita u pogledu vremenskih prilika u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka, cvetanja, oprašivanja i zametanja plodova, kao i u početnoj fazi porasta plodova. Osim koncentracije preparata, neophodno je pravilno odrediti momenat tretiranja, broj tretmana i količinu vode. Od svih navedenih faktora zavisi da li će primenjeni tretmani hemijskog proređivanja ispuniti planirane ciljeve kada je reč o krupnoći i kvalitetu plodova, i o visini prinosa, te je definisanje programa proređivanja najbolje prepustiti stručnjacima.
Efekti hemijskog proređivanja ogledaju se u sledećem:
otklanjanje alternativne rodnosti,
veća prosečna masa ploda,
veći udeo krupnijih plodova,
bolja obojenost,
veći sadržaj šećera, kiselina, vitamina i – bolji ukus,
čvršći plodovi,
lakša je zaštita jer plodovi nisu zbijeni i u grupi,
manja je pojava crvljivosti plodova,
lakša je berba krupnih plodova,
manji su troškovi sortiranja,
slabije je opadanje plodova pred berbu.
Kako odrediti pravu dozu bioregulatora
U ovoj godini mora se obratiti posebna pažnja na kvalitet plodova, jer je sve veća konkurencija na tržištu. Prilikom proređivanja, pored dimenzije centralnih plodića i vremenskih uslova, mora se obratiti pažnja na intenzitet cvetanja i na osnovu toga treba određivati doze preparata. Kod nekih sorti, kao što su Zlatni Delišes, Gala, Fudži, spur tipovi Crvenog delišesa, mora se prvo proređivanje odraditi u fazi cvetanja, i to je najbolje učiniti koncentrovanim đubrivima, kao što su KTS i ATS. Momenat primene nastaje kada je oplođen centralni cvet, a on se prepoznaje po tome što krunični listići dobiju ružičastu boju i počinju da opadaju. Korekcija kod ovih sorti radi se kada plodići dostignu 12 do 15 mm, i to se radi preparatima na bazi benziladenina. Na osnovu mog iskustva, u savremenim intenzivnim zasadima jabuke treba ići s uravnoteženim prinosom za svaku sortu kako bi se otklonila alternativna rodnost i smanjio procenat druge i industrijske klase. Preporuka je da to za Zlatni delišes bude 65 do 70 t/ha, za Greni smit 60 do 65 t/ha, spur tipove Crvenog delišesa između 50 i 55 t/ha, a standard tipove rasta 60 do 65 t/ha, Gale 55 do 60 t/ha, Fudžija 50 do 55 t/ha, Jonagolda 60 t/ha.
Ukoliko niste sigurni u doze, treba konsultovati profesore s Poljoprivrednog fakulteta: prof. dr Zorana Keserovića i prof. dr Biserku Milić koji se bave biljnim regulatorima rasta.
