Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u ovoj godini usmeriće značajna sredstva u razvoj vojvođanske poljoprivrede. O tome na koji će način biti raspoređena bespovratna finansijska sredstva i ima li novina u odnosu na prošlu godinu, razgovarali smo sa dr Vukom Radojevićem, pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
- Agrarni budžet Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu , vodoprivredu i šumarstvo za 2020. iznosi preko 7,8 milijardi dinara, a u odnosu na agrarnu kasu u 2019, finansijska sredstva uvećana su za 18,3 posto – kaže pokrajinski sekretar. – Svesni toga da poljoprivrednici u Vojvodini očekuju kontinuitet u sprovođenju mera agrarne politike, da žele izvesnost i predvidljivost, proizvođači će i u ovoj godini moći da računaju na bespovratna finansijska sredstva koja dodeljujemo, za kategoriju malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, za razvoj intenzivnih grana poljoprivredne proizvodnje, za investicije u preradne kapacitete, radi dobijanja proizvoda s većom dodatnom vrednosti, za ulaganja u tehničko-tehnološku opremljenost i modernizaciju procesa proizvodnje na gazdinstvima.
Digitalizacija poljoprivrede jedan od prioriteta
Vlada Srbije je među prioritete Nacionalne politike stavila i digitalizaciju, a Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, po rečima našeg sagovornika, prepoznaje značaj digitalizacije u agraru.
- Digitalne tehnologije i sinergija, odnosno, povezivanje IT sektora i agrara, jeste budućnost svetske i srpske poljoprivrede. – kaže dr Vuk Radojević. – U uslovima sve prisutnije konkurencije na tržištu poljoprivrednih proizvoda, izuzetno je važno da domaći proizvodi budu konkurentni cenom, količinom i kvalitetom. Primena pametne poljoprivrede, korišćenje specijalizovanih digitalnih platformi, omogućavaju poljoprivrednicima da ostvaruju uštede u inputima, upotrebi mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja, poljoprivredna proizvodnja postaje ekonomičnija korišćenjem preciznih tehnologija, postižu se visoki i stabilni prinosi i registrovana gazdinstva postaju održiva. I ne samo to, digitalne tehnologije obezbeđuju zaštitu životne sredine i očuvanje biodiverziteta – istakao je naš sagovornik i dodao: – Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo podržava uvođenje digitalizacije u poljoprivredi i od 2015. izdvajamo sredstva za projekat „Monitoring upotrebom daljinske detekcije u poljoprivredi, vodoprivredi i šumarstvu“, koji realizujemo s novosadskim Institutom “Biosens“. Rezultat tog projekta je izrada digitalne platforme “AgroSens”, koja nam omogućava da pratimo rezultate naših konkursnih linija od aplikacije do isplate, proveravamo investicije na terenu preko poljoprivrednih stručnih službi i savetodavaca, unapređujemo kvalitet poljoprivrednog zemljišta, analizom zemljišta i obradom podataka, sagledavamo strukturu poljoprivrednih kultura u Vojvodini. Svake godine za unapređivanje te aplikacije dodeljivana su sredstva u iznosu do 10 miliona dinara. Ove godine za nadogradnju platforme ”AgroSens” izdvojili smo do 10 miliona dinara, kako bismo imali što preciznije podatke, za potrebe naših poljoprivrednika, savetodavaca, kao i za rad naših službi u resornom sekretarijatu.
Konkursne linije, namenjene registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, pravnim licima, preduzetnicima, zemljoradničkim i složenim zadrugama Sekretarijat realizuje delom kroz Program za zaštitu, uređenje, korišćenje i upravljanje poljoprivrednim zemljištem, za koji je izdvojeno do 2.247.576.714,73 dinara, kao i Program za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju podržanim sa 688.000.000 dinara.
- Objavili smo 18. januara i prve konursne linije – ističe dr Vuk Radojević. – Za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje opredeljeno je 340 miliona dinara, za opremanje stočarskih farmi 80 miliona dinara, a isto toliko novca izdvojili smo i za nabavku opreme i konstrukcija za biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru. Osim toga, subvencionišemo nabavku protivgradnih mreža i podizanje proizvodnih zasada hmelja, uvećali smo sredstva za podršku mladima u ruralnim područjima sa 250 na 270 miliona dinara. Na veću podsticajnu podršku moći će da računaju vinari, jer smo za investicije u opremu za proizvodnju vina i rakije za 2020. predvideli do 70 miliona dinara. Zadržali smo nivo davanja za razvoj i unapređenje pčelarstva od 25 miliona dinara.
Kako ističe, važno je napomenuti da će na subvenciju na investiciju do čak 80 posto moći da računaju posebne kategorije aplikanata: mladi do 40 godina, žene nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Za njih su i veći maksimalni iznosi bespovratnih finansijskih sredstava po prijavi, dok za ostale poljoprivrednike podrška iznosi do 60 posto.
- Želim da naglasim i to da ostaju i davanja, koja su u vezi s razvojem ruralnih područja, a reč je o modelima sufinansiranja projektnih aktivnosti koje realizujemo s lokalnim samoupravama u Vojvodini, među kojima je izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, izvođenje komasacionih radova, uređenje atarskih puteva i otresišta, uređenje kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja i uklanjanje divljih deponija – poručuje pokrajinski sekretar za poljoprivredu. – Novina je da ćemo sa 600 miliona dinara podržati automatizaciju Protivgradnog radarskog centra „Fruška gora“, koji će unaprediti sistem protivgradne zaštite i učiniti ga efikasnijim. Plan je da se investicije ulože i u radarske centre Bajša i Samoš – dodaje dr Radojević.
Resorni sekretarijat podstiče razvoj voćarstva, povrtarstva, stočarstva, vinogradarstva, subvencioniše kupovinu opreme i sistema za navodnjavanje, nabavku plastenika, dodeljuje sredstva za nabavku protivgradnih raketa, a, kako kaže naš sagovornik, poljoprivrednici su veoma zainteresovani za konkursne linije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
– U poslednje četiri godine s registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u Vojvodini potpisano je 6.357 ugovora , ukupne vrednosti investicija 7.604.352.745,16 dinara, od čega je učešće resornog Sekretarijata u investicijama 4.255.907.219,28 dinara, a podnosioca zahteva 3.348.445.465,87 dinara – dodaje dr Vuk Radojević. – U 2019. godini s registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima sa teritorije AP Vojvodine potpisali smo 1.675 ugovora, ukupne vrednosti investicija 1.929.457.782,34 dinara, od čega je učešće Sekretarijata u investicijama 1.185.575.576 dinara, a aplikanata 743.882.206,34 dinara. Proceduru oko apliciranja na naše agrarne mere maksimalno smo pojednostavili, zahvaljujući dobroj koordinaciji s Ministarstvom za poljoprivredu i nacionalnim institucijama, s kojima sarađujemo i od kojih elektronski za gazdinstva potražujemo podatke za određeni konkurs. Za poljoprivrednike po službenoj dužnosti pribavljamo podatke o registraciji gazdinstva, plaćenoj taksi – naknadi za odvodnjavanje, dokaz o izmirenim poreskim obavezama podnosioca zahteva prema lokalnoj samoupravi. U postupku konkurisanja poljoprivrednicima su na raspolaganju poljoprivredne stručne službe, sa čijim se savetodavcima mogu konsultovati oko prikupljanja potrebne dokumentacije. Na raspolaganju su im i službe resornog sekretarijata, a konkursne linije imaju jasno definisan pravilnik i sistem bodovanja.
Prednjači Bačka, kasni Banat
Poljoprivrednici u Vojvodini zainteresovani su za podsticajnu podršku resornog Sekretarijata, zahvaljujući merama agrarne politike, u kojima gotovo da nema oblasti poljoprivredne proizvodnje koja nije subvencionisana, kaže pokrajinski sekretar i dodaje da je ipak ima razlike u korišćenju bespovratnih finansijskih sredstava Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu , vodoprivredu i šumarstvo.
– Imamo svetlih primera, gde smo izuzetno zadovoljni odzivom i brojem aplikanata, ukupnom vrednosti investicija i projektima koje realizujemo s lokalnim samoupravama, kao što je to opština Odžaci, gde smo u 2019. godini potpisali 102 ugovora, grada Subotice, gde smo potpisali 90 ugovora, a u opštini Ruma potpisana su 182 ugovora. S druge strane, u Banatu imamo manji broj aplikacija: u opštini Plandište potpisali smo svega sedam ugovora, a u Kovinu tek 17 ugovora.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu trudi se da agrarnom politikom utiče na opstanak mladih u seoskim sredinama. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 564.541 gazdinstava, od kojih su 562.896 porodična gazdinstva, a 1.645 su gazdinstva pravnih lica i preduzetnika. Od 2012. godine broj poljoprivrednih gazdinstava pao je za 9,9 posto, dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 posto. Prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine – ima 61 godinu.
– S problemom opstanka mladih u selima suočavaju se i zemlje članice Evropske unije i na nivou ZPP evropske zajednice, akcenat je stavljen na generacijsku obnovu poljoprivrednih gazdinstava – kaže dr Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu. – Kako bismo s jedne strane zadržali mlade u ruralnim područijima i motivisali ih da se bave agrobiznisom, a sa druge generacijski obnavljali porodična gazdinstva, dajući doprinos popravljanju demografske slike, godine 2017. s Ministarstvom za poljoprivredu prvi put smo raspisali konkursnu liniju Podrška mladima u ruralnim područjima, odnosno Start-ap program, za koji smo izdvojili do 100 miliona dinara, za investicije za unapređenje primarne biljne i primarne stočarske proizvodnje. Maksimalan iznos bespovratnih finansijskih sredstava iznosio je 1,2 miliona dinara, 75 posto sredstava davano je avansno, a ostatak po realizaciji investicije. Potom je novac za tu meru uvećavan, a agrarna mera je inovirana. U 2019. godini za konkursnu liniju Podrška mladima u ruralnim područjima bilo je opredeljeno 250 miliona dinara, povraćaj na investiciju iznosio je do 90 odsto, a maksimalan iznos sredstava po prijavi iznosio je 1.500.000 dinara. Novac je dodeljivan i za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, preradne kapacitete, kao i za opremanje mini pivara. U 2019. godini potpisano je 204 ugovora, ukupne vrednosti 284.228.778,45 dinara. U poslednje tri godine, zahvaljujući toj agrarnoj meri imamo 456 novih poljoprivrednih gazdinstava, čiji su nosioci mladi poljoprivrednici od 18 do 40 godina. Želim da istaknem i da u svim ostalim konkursnim linijama mladi poljoprivrednici mogu da ostvare subvenciju i do 80 posto na investiciju.
Govoreći na tradicionalnom Savetovanju agronoma na Zlatiboru, dr Vuk Radojević govorio je o IPA prekograničnom projektu “Agrinno”, u kojem je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu , vodoprivredu i šumarstvo bio vodeći partner, a u planu je i realizacija IPA projekta ”Agrinno 2”, što govori o važnosti saradnje s naukom i strukom.
- Ukoliko želimo da imamo konkuretniju , inovativniju , napredniju ali i ekonomski održivu poljoprivrednu proizvodnju, važne su investicije u agrarni sektor, kako s nacionalnog nivoa, tako i kroz sredstva iz IPARD programa Evropske unije i evropskih projekata, projekata prekogranične saradnje. – ističe dr Radojević. – To je koncept finansiranja, uverenja smo, koji našim poljoprivrednicima može osigurati profitabilnost i odgovarajuće prihodovanje na gazdinstvu. Zato smo i prvobitno aplicirali na IPA prekogranični projekat “Agrinno“, vredan preko 325.000 evra, koji je vezan za savremenu proizvodnju povrća u digitalnim plastenicima. Radili smo ga s našim partnerima iz Mađarske županije Čongrad, Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Fondom „Evropski poslovi“. Projekat u kojem smo mi vodeći partner uspešno je realizovan, formirani su poljoprivredni inkubatori i postavljeni savremeni plastenici u Poljoprivrednim školama u Futogu, Rumi i Vršcu, kao i na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Saradnja sa naučnim institucijama je i više nego nužna, jer zajednički radimo na ugradnji znanja i novih tehnologija u praksu, a to je, po našim ocenama, poljoprivrednicima neopohodno, kako bi na tržištu bili konkurentniji.
U narednom periodu Sekretarijat očekuje apliciranje na IPA projekat “ Agrinno 2“, vredan preko 227.000 evra, u kojem su im partneri iz Mađarske, Fond „Evropski poslovi“ i RRA Bačka. Cilj tog projekta je usvajanje novih znanja i tehnologija u proizvodnji aromatičnog i lekovitog bilja, poručuje resorni pokrajinski sekretar.
– Sekretarijat s kolegama iz Mađarske realizuje IPA projekat WASIDCA, vredan oko sedam miliona evra, a reč je nabavci mobilnih brana za sprečavanje poplava. U cilju zaštite od poplava sličan projekat ”Togheter We Stand“, vredan gotovo 1,8 miliona evra, realizovaćemo i s partnerima iz Hrvatske.
Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da poljoprivrednicima u Vojvodini najviše treba ulaganje vezano za intenziviranje poljoprivredne proizvodnje, tehnološko opremanje u smislu modernizacije poljoprivredne proizvodnje i za investicije u preradu poljoprivrednih proizvoda. Taj trend zabeležen je i u prethodnoj budžetskoj godini.
- Za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje vladalo je veliko interesovanje poljoprivrednika u 2019. i ukupna vrednost investicija za te namene iznosi preko 663 miliona dinara. Zahvaljujući tim investicijama, pod sistemima za navodnjavanje naći će se novih 2.720 hektara. – rekao je dr Vuk Radojević. – Poljoprivrednici su zainteresovani i za nabavku opreme za stočarstvo, a ukupna vrednost ovih investicija iznosi 142.135.383,12 dinara: za opremu za plastenike, pod kojima će se naći novih 124.382 kvadratnih metara, kao i za podizanje protivgradnih mreža, kojima će biti obuhvaćeno novih 125 hektara zasada. Raduje podatak da raste interesovanje za pčelarsku proizvodnju i da ukupna vrednost investicija u tu granu agrara iznosi preko 53 miliona dinara. Tendencija razvoja vinogradarstva i vinarstva u Vojvodini sve je prisutnija i u sektoru podsticajne podrške vinskom sektoru beležimo značajnija ulaganja i investicije. Kroz naša dva konkursa ukupna vrednost investicija iznosila je 111.084.118,61 dinar.
I. Radoičić
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
