Papagaj cvet je zeljasta biljka koja raste kao korov i, ako se pojavi u gajenom usevu, teško se može iskoreniti. Njeno latinsko ime je Asclepias syriaca. Pripada familiji Asclepiadaceae i vodi poreklo iz Severne Amerike. Kod nas je veoma rasprostranjena, posebno u Vojvodini, gde ima peskovitog zemljišta i poznata je kao cigansko perje, svilenica, papagaj cvet ili divlji duvan. Prijaju joj osunčana otvorena staništa, pored kanala, nasipa, reka, kao i peskovita zemljišta. Deliblatska peščara je prilično bogata ovom biljkom. Zbog razvijenog korenovog sistema veoma dobro vezuje peskovita i rastresita zemljišta, zbog čega je najverovatnije i doneta na naše prostore.
Papagaj cvet razmnožava se semenom i rizomima. Može da poraste do jedan i po metar u visinu. Pčelari je cene kao izuzetnu medonosnu biljku, a ljubitelji cveća je gaje u baštama, pa čak i u saksijama na balkonima, zbog izuzetnog mirisa njenog cveta. Sa dolaskom zime nadzemni deo u potpunosti iščezne, ali narednog proleća ponovo krene iz korena sa još više izdanaka. Na otvorenom polju rizomi mogu da prorastu u dubinu do preko dva metra.
Ima visoku produkciju semena, koja imaju dlakave nastavke i vrlo lako se raznose vetrom. Svi delovi biljke sadrže dosta mlečnog soka koji je otrovan zbog sadržaja glikozida, štetnih za srce ljudi i domaćih životinja.
Stabla s plodovima-čaurama mogu se naći na pijacama u mnogim gradovima, recimo u Kikindi, a semenke i rizomi se lako naručuju preko interneta. Cena je različita, u zavisnosti od toga da li tražite seme ili gomolj, kao i od veličine pakovanja, i uglavnom nije potrebno izdvojiti više od 300 dinara.
R.D.J.
